Amerikanci prave novo oružje za borbu protiv Rusije i Kine iz vazduha: Projekat se razvija u tajnosti, ali su neki detalji ipak procurili

Nakon neuspelog pokušaja sabotaže i slabljenja Moskve orkestriranjem i produžavanjem sukoba na istoku Evrope, Pentagon panično radi na razvijanju novog plana i oružja kako bi mogao da "stane na crtu" glavnoj konkurenciji: Kini i Rusiji.

Reč je o gumenim balonima koji lete na visini između 18 i 27 kilometara, a koji bi trebalo da budu dodati Pentagonovoj ekstenzivnoj mreži za nadzor i mogli bi da se koriste za praćenje hipersoničnog oružja, piše „Politiko".

Iako to zvuči kao naučna fantastika, budžetski dokumenti Pentagona ukazuju na to da se tehnologija koju je koristila naučna zajednica Ministarstva odbrane preusmerava za korišćenje u vojne svrhe.

Pentagon nastavlja da ulaže u ove projekte, jer bi vojska mogla da koristi balone za različite misije.

Tokom protekle dve godine potrošio je oko 3,8 miliona dolara na projekte vezane za balone, a planira da potroši još 27,1 milion dolara u 2023, prema budžetskim dokumentima.

U međuvremenu, Pentagon radi na sopstvenom programu hipersoničnog oružja, uprkos neuspehu poslednjeg testa prošle srede.

Ovi baloni mogu pomoći u praćenju i odvraćanju hipersoničnog oružja koje razvijaju Kina i Rusija, zbog čega SAD izdvajaju toliko sredstava za finansiranje.

AP Photo/Patrick Semansky

Kina je iznenadila Pentagon u avgustu testiranjem hipersonične rakete sa nuklearnom sposobnošću, koja je za dlaku promašila svoj cilj.

Rusija je počela da ubrzava razvoj hipersoničnog oružja kao odgovor na povlačenje SAD iz Ugovora o antibalističkim raketama 2002, a ruska vlada je u martu tvrdila da je ispalila hipersoničnu raketu u okviru specijalne vojne operacije u Ukrajini, što je bila njena prva upotreba u borbi.

To je jedan od načina na koji bi baloni mogli biti korisni, čime bi se pridružili skupim satelitima koji prate projektile. Ovi neobični baloni prikupljaju složene podatke i kreću se pomoću algoritama veštačke inteligencije.

Sprovođenje projekta u strogoj tajnosti

Američko Ministarstvo odbrane godinama je sprovodilo testove koristeći balone na velikim visinama i bespilotne letelice na solarni pogon kako bi prikupilo podatke, obezbedilo kopnenim snagama komunikaciju i ublažio probleme sa satelitima.

Pentagon u tajnosti preusmerava projekte sa balonima vojnim službama radi prikupljanja podataka i prenošenja informacija avionima, navodi se u dokumentima Ministarstva odbrane za opravdanje budžeta, u koje je „Politiko" imao uvid.

Projekat COLD STAR, dizajniran za lociranje trgovaca drogom, bio je predstavljen naširoko 2019. U to vreme Pentagon je lansirao 25 balona za nadzor iz Južne Dakote radi demonstracije.

Sada je Pentagon potvrdio da je program COLD STAR postao nadležnost Ministarstva odbrane, ali nije otkrivao više detalja, naglašavajući da je projekat poverljiv.

AP Photo/Patrick Semansky

Druga inicijativa ima cilj da poveže svu tehnologiju zajedno. Pentagon sprovodi demonstracije kako bi procenio kako da iskoristi balone na velikim visinama i komercijalne satelite za napad poznat kao „lanac ubijanja“.

- Oni bi mogli biti „teretni vagoni“ za određene platforme, bilo da se radi o komunikacijskim čvorovima i čvorovima veza za prenos podataka, praćenju vazdušnih i raketnih pretnji ili čak raznog oružja - a ne bi imali predvidljive orbite kao sateliti - rekao je Tom Karako, viši saradnik u Međunarodnom bezbednosnom programu i direktor projekta za odbranu od raketa u Centru za strateške i međunarodne studije.

Ministarstvo odbrane takođe radi na korišćenju dronova opremljenih „stratosferskim teretom“ zajedno sa balonima, koji bi služili za praćenje pokretnih ciljeva na tlu, obezbeđivanje komunikacije i presretanje elektronskih signala. Ideja je da tehnologija pređe na vojsku i komandu specijalnih operacija SAD, prema budžetskim dokumentima.

Pronalaženje drugih načina za praćenje ciljeva na tlu prioritet je za Pentagon, pošto Vazduhoplovstvo povlači avione za nadgledanje.

„Malo drugačiji“ balon

„Raven Aerostar", odeljenje „Raven Industries“, proizvodi balone. Rasel van der Verf, direktor inženjeringa u „Raven Aerostaru“, rekao je da se oni sastoje od jedinice za kontrolu leta, koju napajaju baterije koje se pune pomoću obnovljivih solarnih panela, kao i da imaju elektronski paket koji kontroliše bezbednost letenja, navigaciju i komunikaciju.

Struje vetra omogućavaju balonu da lebdi duž željene putanje leta, pa kompanija koristi prednosti različitih brzina i smerova vetra da pomeri balon do ciljanog područja.

Profimedia

„Raven aerostar" koristi algoritam za mašinsko učenje koji predviđa pravce vetra i spaja dolazne podatke senzora u realnom vremenu, rekao je Van der Verf. Kompanija takođe koristi softverski program za pilotiranje i nadgledanje svoje flote balona i ima operativni centar za misiju sa obučenim inženjerima leta 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, dodao je on.

Aktivnosti balona mogu da budu dopuna radu koji obavljaju tradicionalni avioni i sateliti, a osim toga, stratosferski baloni mogu biti napravljeni i lansirani uz manje troškova i mnogo brže.

Na primer, cena lansiranja i višenedeljnog ili višemesečnog rada balona iznosi stotine hiljada dolara, u odnosu na milione ili desetine miliona potrebnih za lansiranje i upravljanje avionima ili satelitima.

Nije prvi put

NASA je još pedesetih godina letela stratosferskim balonima punjenim helijumom, a vojska je poslednjih godina eksperimentisala sa ovim sistemima na nižim visinama.

Privatni sektor takođe ulaže u tržište balona. „Alfabet“ je 2017. postavio balone da bi obezbedio mobilne komunikacije u Portoriku nakon uragana „Marija“.

Sredinom 2010. vojska je ulagala u program špijuniranja dilera, koji je na kraju otkazala 2017. Pokušaj je poznat kao Joint Land Attack Cruise Missile Elevated Netted Sensor Sistem, ili JLENS.

Balon je bio vezan, za razliku od balona za velike visine, i dizajniran da prati čamce, kopnena vozila, dronove i krstareće rakete. Baloni koje američko Ministarstvo odbrane sada koristi su manji, lakši i mogu leteti znatno više od špijunskog balona.

Počevši od 2015. godine, američka vojska je sprovela trogodišnju vežbu kako bi utvrdila da li da nastavi da kupuje JLENS. Na kraju je odlučila da odustane od programa. Razvoj JLENS koštao je skoro dve milijarde dolara i dizajniran je za raspoređivanje u Centralnoj komandi SAD.

- Ako možemo samo da napredujemo i da prevaziđemo sva pitanja o JLENS-u, budućnost bi mogla biti svetla za dirižale, balone i aerostate - smatra Karako.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi