"Ako NATO primeni taktiku "Izgubi pa oslobodi" kad nas Rusi napadnu bićemo - pregaženi"
Kaja Kalas je istakla da NATO plan " prvo izgubi, a onda povrati" u praksi ne funkcioniše i kao direktni primer nefunkcionisanja te strategije
Mlada premijerka Estonije, Kaja Kalas, zabrinuta zbog trenutno sve uzavrelije situacije od kada je Litvanija odlučila da zabrani transport robe koja je pod sankcija EU u rusku eksklavu Kalinjingrad, što je izazvalo bes Moskve izjavila je da bi njena država bila u slučaju ruskog napada, sličnog onog na Ukrajinu bila zbrisana sa mape sveta, a istorijsko središte prestonice Talina sravnjeno sa zemljom.
Kaja Kalas se oglasila i rekla da postojeći ratni planovi NATO pakta za tri baltičke države dopuštaju da budu pregaženi pre nego što ponovo za 180 dana budu oslobođeni od strane severnoatalnske alijanse, objavio je Fajnajnšel Tajms.
Ona je i napomenula da je prošlo više od 100 dana od kada je Rusija započela sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu.
Grad Talin/Foto: Pixabay
- Ako uporedite veličinu Ukrajine i veličinu baltičkih zemalja, to bi značilo potpuno uništenje tri zemlje i naših kultura. Oni koji su od vas bili u Talinu i poznaju naš stari grad i vekove istorije i kulture koje su ovde-sve bi bilo zbrisano sa karte, uključujući naše građane i celu naciju, istakla je ona u obraćanju novinarima.
Pročitajte još:
Izgubi pa povrati
Kaja Kalas je istakla da NATO plan " prvo izgubi, a onda povrati" u praksi ne funkcioniše i kao direktni primer nefunkcionisanja te strategije navodi navodne ratne zločine, koje je Rusija počinila u Buči predgrađu Kijeva 80 dana od početka rata i da joj se ta ideja da Estonci, Litvanci i Letonci moraju da umru nimalo ne dopada.
Zabrinutost Kaje Kalas se pojavljuje u trenutku dok se njena država priprema na samit NATO pakta koji se 28, 29 i 30. jun održava u Madridu gde bi trebao biti promovisan novi strateški koncept NATO pakta i kakav odgovor bi trebao biti Severoatlanske alijanse na rat u Ukrajini. Inače u Madridu ako dođe do konsenzusa Rusija će biti obeležena kao najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti alijanse.
AP Photo/Hektor Pustina, File
Estonija je pozvala Rusiju da uoči samita NATO u Madridu prestane da preti i pumpa mišića, kao i da se nadaju da će Švedska i Finska postati deo alijanse.
Kajin vapaj
Dok mlada Kaja Kalas traži od alijanse da na Baltik pošalje iz 30 članica koliko sad Alijansa broji 20.000 do 25.000 vojnika kako bi zaštitili te tri države od ruske invazije, zvaničnici NATO u odgovoru na strah estonske premijerke uveravaju sa severoatlanska alijansa imaju operativne planove za odbranu svakog člana saveza i svakog dela teritorije članica, ali da se neće javno ulaziti u operativne detalje o tome kako nameravaju da brane Baltik od ruskih tenkova.
S druge strane Ingrida Šimonite premijerka Litvanije koja je u prošlu subotu uvela zabranu železničkog transporta metala, cementa i robe koja je pod sankcijama EU u rusku eksklavu Kalinjingrad što je izazvalo gnev Moskve odbacila je kao laž sve tvrdnje Kremlja. Ona je objasnila da putnici i dalje mogu slobodno da putuju preko Litvanije do i iz Rusije i da je sankcijama obuhvaćeno samo jedan posto tereta.
Profimedia
Ona se isto zalaže za povećano prisustvo NATO u regionu i da je potrebno ojačati koridor Suvalki dug oko 100 km koji povezuje Baltik sa ostatkom Evrope.
- Suvalki koridor je mesto od ključnog značaja, ne samo za moju zemlju, nego i za Poljsku, pa i za NATO, jer postoji potreba da se on odbrani i to mora ozbiljno da se shvati, rekla je premijerka Litavnije.
Borbena vozila pešadije protiv ruskih tenkova
Estonska armija spada u jednu od manjih vojski NATO. Ima samo 7.200 vojnika, oficira i podoficira i rezervu od 230.000 obeznika. Vojska je sastavljena od kopnene vojske, koja je najbrojniji rod od 6.700 vojnika. Nju čine 2 pešadijske brigade. Najamnje broje su avijacija i mornarica. Vojska raspolaže sa 44 BVP CV 90, 136 oklopnih vozila Patria. Mornarica raspolaže minolovcima i patrolnim brodovima, a avijaciju čine 2 češka školska aviona L-39 i transportna PZL M 28 Skytruck.
Tri države brane tri multinacionalne grupe
Pre ruske invazije na Ukrajinu NATO pakt na prpstro tri baltičke države imao je 4 multinacionalne borbene grupe. U Estoniji "Tara", koju čine Danska i Velika Britanija, u Letoniji borbena grupa "Adazi" koju čine Kanada, Albanija, Češka, Italija, Crna Gora, Poljska, Slovačka, Slovenija i Španija i borbena grupa "Rukla" koju čine Nemačka, Belgija, Hrvatska, Češka, Island, Luksemburg, Holandija i Norveška. Brojno stanje svake borbene grupe kreće se od 1.000 - 3.500 vojnika.
Batik formira i četvrtu borbenu grupu
Premijerka Estonije uoči samita u Madridu najavila je i da će tri baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija formirati i četvrtu zajedničku borbenu grupu, koja će imati od 3.500 do 5.000 vojnika iz sve tri države zajedno, a postoji mogućnost da im Nemačka kao ispomoć pošalje još i 1.000 vojnika, koji bi bili bazirani u Nemačkoj, ali bi bili u pripravnosti da brzo budu prebačeni po potrebi na Baltik.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari