Cela Evropa ponovo će netremice gledati u Francusku: Šta se može očekivati na parlamentarnim izborima i ima li prostora za preokret

Parlamentarni savez francuskog predsednika Emanuela Makrona osvojio je ogromnu većinu na izborima pre pet godina. Ovog puta u igri je novi levičarski blok koji želi da zauzme mesta centrista, a Francuzi će sutra odlučiti o načinu na koji žele da se njihovom zemljom upravlja u narednih pet godina.

Glasanje za francuski parlament odvija se, kao i predsednički izbori, u dva kruga, 12. i 19. juna, ali je za građane koji žive u inostranstvu prvi krug glasanja zatvoren prošle nedelje. Kao što se i očekivalo, Makronovi kandidati su bili prvi u većini izbornih jedinica, sa izuzetkom Španije, Andore, Portugalije i Monaka, gde je eliminisan bivši premijer Manuel Vals. Prvi put je svaki iseljenik imao mogućnost da glasa onlajn, iako su mnogi prijavili poteškoće prilikom glasanja.

Ankete predviđaju da će Ansambl (Ensemble, vladajuća koalicija u kojoj je i Makronova stranka Republika u pokretu) verovatno dobiti većinu, prvenstveno zbog toga što su levičarski glasači većinom koncentrisani oko manjeg broja, uglavnom urbanih, izbornih jedinica, u poređenju sa šire rasprostranjenim glasačima centra.

Ali u igri su i drugi faktori, poput izlaznosti, demografije i samog sistema glasanja.

Kako funkcionišu parlamentarni izbori

Parlamentarni izbori u Francuskoj održavaju se svakih pet godina, dva meseca nakon predsedničkih izbora. Zemlja je prešla sa sedmogodišnjeg na petogodišnji predsednički mandat 2002. godine. Zakonodavci određuju poslanike koji sede u Narodnoj skupštini, donjem domu francuskog parlamenta.

Tanjug/AP Photo/Bob Edme

Kandidati se bore u dva kruga kako bi bili izabrani za predstavnika izborne jedinice ili izbornog okruga. Trenutno u Francuskoj postoji 577 izbornih jedinica, uključujući 11 u inostranstvu.

Kandidat može da pobedi u prvom krugu ako dobije najmanje polovinu datih glasova, kao i glasove najmanje četvrtine upisanih birača u izbornoj jedinici. U suprotnom, kandidat koji dobije najviše glasova u drugom krugu postaje poslanik.

Da bi ušli u drugi krug, kandidati bi trebalo da dobiju glasove od najmanje 12,5 odsto upisanih birača. Ako samo jedan od njih postigne ovo, on će se suprotstaviti sledećem najboljem. Ako nijedan ne uspe u tome, prva dva će se suprotstaviti jedan drugom.

S obzirom na to da se u obzir uzimaju samo prvoplasirani, drugoplasirani kandidati gube čak i ako dobiju 49 odsto glasova, jer izbori imaju tendenciju da proizvedu jasnu većinu u parlamentu.

Koliku moć će imati izabrani kandidati?

Osim predlaganja zakona, njihovih izmena i glasanja o njima, ovlašćenja Narodne skupštine obuhvataju pokretanje zvaničnih istraga, ispitivanja ministara i izglasavanja nepoverenja.

Jasno je da će vladajuća stranka imati manje slobode ukoliko bude imala manje mesta u parlamentu. Sa druge strane, apsolutna većina od 289 mesta ili više znači da za usvajanje zakona nisu potrebni pregovori sa drugim strankama.

Tanjug/AP Photo/Bob Edme

Zbog svoje ogromne većine, "makronisti" su do sada bili u mogućnosti da donose zakone, glasajući za 354 od juna 2017, kada je Makron došao na mesto predsednika.

Da li je pobeda Makronove stranke zagarantovana?

Birači imaju tendenciju da biraju članove parlamenta koji dolaze iz iste političke porodice kao i predsednik kojeg su upravo izabrali, ali prema anketama Ipsosa, stvari bi ovog puta mogle da budu malo drugačije: čak petina onih koji su glasali za Makrona u prvom krug predsedničkih izbora namerava da glasa za levičarsku ili desničarsku stranku na parlamentarnim izborima.

Ako koalicija Ansambl dobije dovoljno podrške, njegova centralna partija, Makronova Republika u pokretu, mogla bi se suočiti sa većim izazovom svojih partnera, posebno Demokratskog pokreta, na čelu sa bivšim ministrom pravde Fransoom Bajruom, i Horajzonsa, na čelu sa bivšim premijerom Eduarom Filipom. Široko se spekuliše da Filip priprema sopstvenu predsedničku kandidaturu.

Ansambl možda čak i ne uspe da osvoji apsolutnu većinu, pa bi u tom slučaju morao da traži više koalicionih partnera kako bi povećao broj mesta u parlamentu. Tradicionalna konzervativna stranka Republikanci bila bi očigledan izbor, ali njen lider Kristijan Džejkob odbacio je svaku mogućnost saveza.

Tanjug/AP Photo/Francois Mori

Osećajući potrebu da se ponovo definiše, Republika u pokretu najavila je prošlog meseca da će u julu promeniti ime u Renesansa, prema novoj povelji za koju je „Le Parisien" izvestio da ima cilj da učini partiju snažnijom i privlačnijom. Učinak Makronove zakonodavne ekipe na parlamentarnim izborima odrediće da li mu je potrebna rekonstrukcija ili potpuna promena.

„Melanšon premijer“?

Te reči krase predizborne postere radikalnog levičarskog lidera Novog ekološkog i socijalnog narodnog saveza (NUPES), koji je toliko uveren u potencijalnu pobedu da je Elizabet Born, novoimenovanu premijerku Francuske, nazvao svojom prethodnicom.

Ostvarivši dosad najbolji rezultat na predsedničkim izborima, Melanšon veruje da NUPES može da pobedi Ansambl, da osvoji većinu, svrgne Bornovu i uvede prvu vladu francuske „kohabitacije“ od 2002, gde predsednik i premijer pripadaju suprotstavljenim strankama.

Takva situacija neutrališe predsednikovu sposobnost da sprovede reforme, prepuštajući veći deo ovlašćenja za kreiranje politike premijeru i njegovoj većini u parlamentu.

AP Photo/Jeremias Gonzalez, File

Brojne ankete pokazuju da su šanse da se to dogodi izuzetno male. Melanšon se ne kandiduje za reizbor za poslanika, insistirajući na tome da će biti premijer. Međutim, Melanšon bi, čak i bez mesta u parlamentu, a kamoli premijerskog mesta, i dalje mogao da se pokaže uticajnijim nego ikad. U verovatnijem scenariju da postane glavna opoziciona snaga u parlamentu, lider francuske levice neće se libiti da blokira Makronovu agendu.

Šta je sa krajnjom desnicom?

Nacionalni savez koji predvodi Marin le Pen na putu je da postigne istorijski rezultat u prvom krugu parlamentarnih izbora. Predviđa se da će stranka osvojiti otprilike petinu glasova birača, u poređenju sa manje od 14 odsto 2017. i 2012. godine, kada je bila poznata kao Nacionalni front.

Međutim, pred njima je težak zadatak da obezbede mesta, uglavnom zato što njihovi kandidati često zauzimaju treće mesto u prvom krugu, a pravilo od 12,5 odsto znači da je teško videti veliki broj njih koji će ući u drugi krug, a kamoli da ga pobede kada se kandiduju protiv centrističkog kandidata.

Kakva će biti izlaznost?

Pošto se izbori tradicionalno održavaju jedni za drugim, predsednički obično zasene parlamentarne. Ali čak i na predsedničkim izborima, izlaznost je u padu od 2007. Ove godine, sa 26 procenata u prvom krugu i 28 procenata u drugom, neizlaznost je bila posebno velika zbog nedostatka opcija i sukoba u Ukrajini.

Tanjug/AP Photo/Michel Spingler

Očekuje da će biti još manje interesovanja za glasanje za parlament, za koje izlaznost opada od devedesetih. U 2017. ona je pala ispod 50 odsto prvi put u istoriji Pete republike, a ankete sugerišu da bi ovoga puta mogla biti i niža.

Ova brojka je, međutim, ključna za ishod, opet zbog pravila od 12,5 odsto. Što je veći broj ljudi koji glasaju, veći je broj kandidata koji će ući u drugi krug.

Demografija je takođe ključna. Trenutno je veća verovatnoća da će starije stanovništvo izaći na izbore u Francuskoj, što daje veću šansu Makronovim kandidatima. Ako trka bude bila tesna, to će značiti da su i mlađe generacije odlučile da iskoriste svoje biračko pravo.

Zašto je za ceo svet važan ishod izbora?

Sa sukobom koji traje tri i po meseca, politička stabilnost, kao i činjenica u čijim rukama je moć da donosi zakone u Francuskoj, vodećoj sili u EU, imaju veliku važnost.

Svet posmatra kako Francuska ide napred ka evropskom suverenitetu i primenjuje značajna pravila EU. U malo verovatnom slučaju drugačije organizacije vlasti Francuska bi mogla da dobije evroskeptičnog premijera u Melanšonu, koji planira da „ne poštuje“ pravila EU.

AP Photo/Thibault Camus, File

Ako predsednik zadrži većinu, kreatori spoljne politike takođe će gledati na rezultate niza zakona koji su izglasani u poslednjih pet godina i na njihov uticaj na francusko društvo.

Praćenje postojećih zakona donetih pod Makronom, kao i unapređenje novih, možda neće biti tako jednostavno pod slabijim predsedničkim savezom, posebno za kontroverzne reforme poput penzija.

Dugoročno gledano, demografska promena će uslediti. Kako sada stvari stoje, podrška Francuske centrističkoj politici biće zamenjena podelom na levo i desno kako njeno stanovništvo stari. To je trend koji će promeniti lice jedne od ključnih evropskih sila, smatraju pojedini analitičari.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi