Horor u Berlinu podsetio na jezivi napad od pre šest godina: Islamista ubio vozača kamiona, pa uleteo njim na božićnu pijacu (VIDEO/FOTO)

Današnji incident u Berlinu, kada je automobil uleteo u masu ljudi usmrtivši namjanje jednu osobu, mnogi su okarakterisali kao teroristički napad, iako još nije poznato mnogo detalja, podsetio je na događaj pre šest godina, kada je prilikom upada kamiona u grupu ljudi poginulo njih 12, računajući i vozača koji je ubijen ranije.

Dana 19. decembra 2016, kamion je namerno upao na božićnu pijacu pored Memorijalne crkve Kajzera Vilhelma na Brajtšajdplacu u Berlinu, pri čemu je 12 ljudi poginulo, a 56 povređeno.

Jedna od žrtava bio je prvobitni vozač kamiona, Lukaš Urban, koji je pronađen ubijen na sedištu suvozača. Kamion je na kraju zaustavljen automatskim kočnicama.

Počinilac je bio Anis Amri, neuspešni tražilac azila iz Tunisa. Četiri dana nakon napada ubijen je u pucnjavi sa policijom u blizini Milana u Italiji. Prvobitni osumnjičeni je uhapšen i kasnije pušten zbog nedostatka dokaza. Skoro pet godina nakon napada muškarac koji je teško povređen tokom incidenta preminuo je od komplikacija vezanih za rane, postavši tako 13. žrtva.

Islamska država Iraka i Levanta preuzela je odgovornost za napad i objavila video-snimak počinioca Anisa Amrija koji se zaklinje na vernost vođi terorističke grupe Abu Bakru al-Bagdadiju.

Otmica kamiona

Crni kamion koji je usmrtio 11 ljudi (ne računajući već mrtvog vozača), imao je poljske tablice i pripadao je poljskoj dostavljačkoj kompaniji "Usługi Transportove" (Transportne usluge), sa sedištem u Sobjemislu. Kamion se vraćao u Poljsku, otpočevši putovanje u Torinu, u Italiji, a prevozio je čelične grede do skladišta u Berlinu.

Šef kompanije za isporuku, Arijel Žuravski, izvestio je da je njegov rođak Lukaš Robert Urban vozio kamion za Berlin, ali da ne može da zamisli da je odgovoran za napad. Kompanija Žuravskog poslednji put je kontaktirala Urbana između 15.00 i 16.00, kada je on rekao da je stigao dan ranije u skladište u Berlinu i da je morao tamo da čeka preko noći zbog istovara sledećeg jutra.

Porodica nije mogla da kontaktira Urbana od 16 časova, a Žuravski je sumnjao da je kamion otet na osnovu GPS koordinata, kao i zbog pokazatelja da se njime nemarno upravlja. Žuravski je kasnije identifikovao žrtvu pronađenu u kamionu kao svog rođaka Urbana, prvobitnog vozača. Njega je ubio izvršilac napada. Prema obdukciji koja je sprovedena, Urban je upucan u glavu između 16.30 i 17.30.

Napad na božićnom marketu

Dana 19. decembra 2016, u 20.02 po lokalnom vremenu, napadač je ukradenim kamionom prošao kroz božićnu pijacu na Brajtšajdplacu u Berlinu. Tom prilikom poginulo je 11 ljudi, a ranjeno 56. Ovaj incident je najsmrtonosniji teroristički napad u Nemačkoj od napada na Oktoberfestu u Minhenu 1980. godine, u kom je poginulo 13 ljudi, a povređeno 211 osoba.

Kamion je došao iz pravca Hardenbergštrase, vozio se oko 50 metara kroz pijacu i uništio nekoliko tezgi pre nego što je skrenuo nazad u Budimpeštar štrase i zaustavio se kod Memorijalne crkve Kajzera Vilhelma.

Nekoliko svedoka je videlo vozača kako napušta kamion i beži prema Tirgartenu. Jedan svedok je potrčao za njim.

Lukaš Urban je pronađen mrtav na sedištu suvozača u kabini kamiona. Bio je izboden i upucan jednom u glavu vatrenim oružjem malog kalibra. Istražitelji su u početku verovali da je Urban možda još bio živ kada je kamion stigao na Brajtšajdplac i da bi mogao biti izboden jer je pokušao da zaustavi napad. Mediji su prvo navodili da je on zgrabio volan, nateravši kamion da skrene levo i da se zaustavi, a da je zatim upucan na mestu nesreće. Međutim, kasniji medijski izveštaji ukazuju na to da je kamion zaustavljen sistemom za automatsko kočenje, a da je Urban izboden i upucan nekoliko sati pre napada. Na licu mesta nije pronađeno oružje.

Pogrešan osumnjičeni

Uveče 19. decembra policija je uhapsila osumnjičenog za koga se verovalo da je upravljao kamionom tokom napada, u blizini berlinskog Stuba pobede. On je izazvao sumnju tako što je pobegao sa mesta napada iz straha da će biti smatran osumnjičenim. Uhapšeni muškarac, koji je prvobitno identifikovan samo kao Naved B, negirao je umešanost i kasnije je identifikovan kao 23-godišnji tražilac azila iz Turbata u Pakistanu.

Policija je upala u hangar na nekadašnjem aerodromu Tempelhof u Berlinu, koji se koristi kao izbeglički kamp, gde je uhapšeni živeo sa još šest osoba. Njegov mobilni telefon je oduzet i analiziran. Policijski izvori kasnije su sugerisali da su možda uhapsili „pogrešnog čoveka“ jer kod osobe u pritvoru nisu nađeni nikakvi tragovi pucnjave ili bilo kakvi tragovi koji bi ukazivali na to da je učestvovao u borbi.

Štaviše, forenzička ispitivanja nisu pokazala da je osumnjičeni bio u kabini kamiona. Policija je stoga verovala da je napadač još uvek na slobodi, pa je privedeni pušten 20. decembra uveče zbog nedostatka dokaza.

Potraga za počiniocem

Policija je 21. decembra saopštila da su istražitelji ispod sedišta vozača kamiona pronašli suspenziju dozvole za deportaciju koja pripada Anisu Amriju, čoveku koji je rođen u Tatauinu u Tunisu 22. decembra 1992. godine. Vlasti su odmah započele potragu širom Evrope za Amrijem.

Prema istražiteljima, Amri je u Nemačku ušao iz Italije 2015. godine i imao kontakte sa mrežom nedavno uhapšenog salafističkog propovednika Abu Valaa, poznatog regruta Islamske države u Nemačkoj. Zvaničnici su pozvali na javnu poteru, objavili su njegovu skorašnju fotografiju i ponudili nagradu od 100.000 evra, upozoravajući da bi Amri mogao biti naoružan i opasan.

Amri je pobegao iz Tunisa da bi izbegao zatvor zbog krađe kamiona i u Evropu je stigao 2011. godine na splavu za izbeglice na ostrvu Lampeduza. Lagao je o svojim godinama, pretvarajući se da je maloletan, i poslat je u privremeni prihvatni centar za migrante.

U centru je, prema rečima italijanskih bezbednosnih zvaničnika, Amri „učestvovao u posebno nasilnim neredima, kada je centar zapaljen i nekoliko ljudi povređeno” i za to i pljačku osuđen je na četiri godine zatvora, što je odslužio u dva zatvora na Siciliji. Amri je pušten 2015. godine, a vlasti Tunisa odbile su da ga prime nazad, pa se veruje da je otprilike u to vreme otišao u Nemačku. Obdukcijom njegovog tela utvrđeno je da je često konzumirao drogu.

Wikimedia/Generalbundesanwalt

Zahtev za azil u Nemačkoj podneo je u aprilu 2016. Koristio je najmanje 14 različitih alijasa i predstavljao se kao državljanin Sirije, Egipta ili Libana. On je navodno od proleća pokušavao da regrutuje učesnike za teroristički napad, a jednom je pokušao da kupi pištolj. Nemački Kriminalpolicaj upozorio je u martu 2016. da on planira samoubilački napad i preporučio hitnu deportaciju. Međutim, državna vlada Severne Rajne-Vestfalije odlučila je da on ne može biti deportovan. U Nemačkoj je bio umešan u tuču u baru i dilovao drogu, a kasnije i u napad nožem zbog droge u julu 2016, ali je nestao nakon što je policija pokušala da ga ispita.

Tri nedelje pre napada marokanski obaveštajci su upozorili Nemačku na teroristički napad koji je on planirao. Počeo je da provodi više vremena u Berlinu pre napada i bio je pomno praćen, ali nije pokazao znake planiranja terorističkog napada prema izveštaju koji je nemački ministar unutrašnjih poslova podneo parlamentu Severne Rajne-Vestfalije. Nemačke vlasti su tražile da ga deportuju u vreme napada, ali zakonski uslovi nisu bili ispunjeni jer je Tunis prvobitno negirao da je Amri njihov državljanin.

Nekoliko minuta nakon napada, nadzorna kamera ga je spazila na železničkoj stanici koja se nalazi u blizini božićne pijace. Na stanici se okrenuo ka kameri i podigao prst, gest koji su obično koristili islamisti. Kasnije je napustio Nemačku, putujući u Holandiju, Belgiju i Francusku pre nego što je stigao u Italiju. Dana 23. decembra oko 03 ujutru Amri je ubijen u pucnjavi sa policijom ispred železničke stanice u Sesto San Đovaniju kod Milana, na koju je stigao vozom iz Šamberija u Francuskoj.

Tokom rutinske patrole dva policajca su zatražila da mu pretresu ranac nakon što je rekao da nema lična dokumenta. Amri je izvadio pištolj i upucao jednog od policajaca u rame, dok je drugi policajac ubio Amrija.

Profimedia

Nemački zvaničnici su potvrdili da Amrijevi otisci prstiju odgovaraju onima u unutrašnjosti kamiona.

Kobna 2016. godina

Napad u Berlinu dogodio se u vreme pojačane islamističke terorističke aktivnosti u Evropi. Nekoliko terorističkih napada 2016. godine, u Nemačkoj i u susednim zemljama, povezano je sa Islamskom državom, a neki od njih su bili slični napadu kamionom na božićni tržište u Berlinu (na primer, napad u Nantu 2014. i napad kamionom u Nici 2016).

U martu te godine 32 osobe su ubijene u tri koordinisana samoubilačka napada u belgijskoj prestonici Briselu. Jedan Tunižanin je 14. jula namerno uleteo kamionom u masu ljudi koji su slavili Dan Bastilje u francuskom gradu Nici, ubivši 86 ljudi. Četiri dana kasnije avganistanski tražilac azila izbo je pet osoba u vozu u blizini Vircburga u Nemačkoj.

Sirijski izbeglica razneo se 24. jula ispred muzičkog festivala u nemačkom gradu Ansbahu, ranivši petnaest ljudi. Dva dana kasnije islamisti su napali hrišćane koji su prisustvovali crkvenoj službi u Normandiji, ubivši starijeg sveštenika.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi