Kako su evropske monarhije uspele da se održe do danas: U nekim državama kraljevi padaju kao pokošeni, dok u drugima obožavaju svoje vladare

Britanska monarhija, pompeznost koja je prati i njena tradicija i danas fasciniraju ljude i medije širom sveta, što se pokazalo i tokom proslave platinastog jubileja proteklog vikenda, ali Vindzori nisu jedina kraljevska dinastija koja je opstala do 21. veka.

Druge evropske monarhije, od Španije do Belgije i od Norveške do Holandije, takođe su se potrudile da se prilagode novom vremenu, modernizuju se i ostanu relevantne, u čemu su neke od njih bile znatno uspešnije od drugih.

Španska kraljevska porodica

Španska kraljevska porodica, nekada viđena kao model skromne, moderne monarhije, izdržala je nekoliko turbulentnih godina. Huan Karlos, dugo hvaljen jer je pomogao da se zemlja vrati demokratiji nakon Frankove diktature, i suočen sa pokušajem državnog udara 1981, imao je dug pad.

Bivši monarh je abdicirao pre osam godina zbog pada popularnosti, predavši tron svom sinu Filipu.

Slike Huana Karlosa kako pozira ispred mrtvog slona dok je bio na safariju u Bocvani 2012. godine nisu dobro prošle u zemlji koja je bila razorena nakon ekonomske krize 2008. godine.

Pre dve godine bivši kralj je dobrovoljno otišao u izgnanstvo, nakon što su iznete štetne optužbe o njegovom poslovanju, koje su dodatno narušile njegovu ionako poljuljanu reputaciju i osramotile njegovog sina.

AP Photo/Manu Fernandez, File

U martu 2020. Filip je svom ocu oduzeo godišnju stipendiju i odrekao se očevog nasledstva nakon izveštaja da bi mogao da dobije milione evra iz tajnog ofšor fonda koji je povezan sa Saudijskom Arabijom.

Tri meseca kasnije španski vrhovni sud pokrenuo je istragu o ulozi bivšeg kralja u sporazumu u kojem je španski konzorcijum dobio ugovor od 6,7 milijardi evra za izgradnju brze železničke linije između saudijskih gradova Medine i Meke.

Iako je kancelarija javnog tužioca odustala od svih istraga o bivšem kralju po raznim osnovama, njegovi pravni problemi nisu okončani.

Bivša ljubavnica Huana Karlosa, poslovna žena iz Danske Korina Cu Sajn Vitgenštajn, podnela je tužbu protiv njega na Višem sudu u Londonu, tvrdeći da je on koristio špansku špijunsku agenciju da prati i uznemirava nju i njenu decu nakon što je njihova petogodišnja veza okončana.

U februaru 2017. mlađa ćerka Huana Karlosa, princeza Kristina, oslobođena je od optužbi da je pomagala svom suprugu Injakiju Urdangarinu da izbegne porez nakon jednogodišnjeg suđenja.

Ali Urdangarin je osuđen na šest godina i tri meseca zatvora i novčano kažnjen sa više od 500.000 evra nakon što je proglašen krivim za proneveru, prevaru i utaju poreza.

Holandska kraljevska porodica

U Holandiji je niz grešaka tokom pandemije koronavirusa doveo do pada popularnosti kralja Vilema-Aleksandera i njegove porodice, a jedno istraživanje sprovedeno prošlog meseca pokazalo je da je poverenje u monarha palo na 54 odsto sa više od 80 odsto, koliko je iznosilo kada je 2013. preuzeo dužnost od svoje majke, kraljice Beatriks.

Profimedia

- Pred njima je težak posao da povrate svoju popularnost i pokažu da su u kontaktu sa običnim ljudima - rekao je holandski istoričar Han van der Horst.

Članovi kraljevske porodice morali su da prekinu odmor u Grčkoj u oktobru 2020. godine, ubrzo nakon što je Holandija ušla u delimično zatvaranje, nakon negodovanja, a kritikovani su i prošle godine kada je princeza Amalija, buduća kraljica, proslavila svoj 18. rođendan sa 21 gostom dok su ljudi smeli da prime najviše četiri odrasle osobe u svoju kuću.

Podrška kraljici Maksimi, rođenoj u Argentini, koja je važila za najpopularnijeg člana kraljevske porodice, palo je na 61 odsto ove godine sa 84 odsto u 2019.

Istraživanja takođe pokazuju da više od 55 odsto Holanđana i dalje veruje da njihova zemlja treba da ostane ustavna monarhija.

Kraljevska porodica imala je i pozitivne gestove: Amalija se prošle godine odrekla prava na 1,6 miliona evra prihoda godišnje, koje neće primiti dok ne preuzme kraljevske dužnosti nakon studija, a Vilem-Aleksander je na 32 godine stavio svoj zamak na raspoloaganje ukrajinskim izbeglicama.

Danska kraljevska porodica

Danska kraljica Margareta II napunila je 82 godine u aprilu, tri meseca nakon što je obeležila 50 godina na prestolu tokom kojih je zaobišla skandale, modernizovala monarhiju i učinila dansku kraljevsku porodicu jednom od najpopularnijih na svetu.

AP Photo/Darko Bandic

Ankete pokazuju da više od 75 odsto Danaca podržava svoju monarhiju, u poređenju sa manje od polovine stanovnika koji su želeli kraljevinu u trenutku kada je Margareta nasledila svog oca Frederika IX. Tada je 15 odsto građana želelo da Danska postane republika, a Margreta je bila ujedinjujuća i isključivo nepolitična figura, pa komentatori smatraju da je u velikoj meri zaslužna za opstanak svoje monarhije.

Javne proslave jubileja odložene su za septembar zbog kovida, a komemoracije su bile ograničene samo na Margret, koja je 2018. ostala udovica i ima osmoro unučadi i koja je jednostavno položila venac na grob svojih roditelja.

Kraljica, u Danskoj poznata kao Dejzi, često se poredi sa Elizabetom II zbog svog snažnog osećaja dužnosti i neupitnog prihvatanja svoje uloge: ona je više puta rekla da nikada neće abdicirati i da će ostati na tronu dok ne padne.

Švedska kraljevska porodica

Švedski kralj Karl XVI Gustaf ove godine je napunio 76 godina, ali je savremeni skandinavski monarh, koji učestvuje u podkastima, postavlja solarne panele na kraljevsku palatu i podržava promenu zakona kako bi ga nasledila njegova najstarija ćerka.

Karl Gustaf je imao reputaciju mladića koji voli brze automobile kada je sa 27 godina postao najmlađi monarh na svetu. Biografija iz 2010. kasnije je otkrila nešto više, navodne posete podzemnim seksualnim klubovima i aferu sa švedskom pevačicom.

Kralj nikada nije porekao optužbe, rekavši samo da su on i kraljica Silvija „nastavili dalje“.

Profimedia

Međutim, bez formalne političke moći i čisto ceremonijalne uloge, Karl Gustaf, strastveni borac za životnu sredinu, od tada je rukovodio modernizacijom monarhije. Njegova ćerka Viktorija je retroaktivno postala princeza 1980. godine, zamenivši svog mlađeg brata Karla Filipa, koji bi inače bio naslednik.

Viktorija se udala za svog ličnog trenera, a Karl Filip za bivšeg modela i rijaliti TV takmičarku, i oboje učestvuju u mnogim dobrotvornim akcijama, od onih protiv maltretiranja do podržavanja LGBT pokreta i rada sa decom sa smetnjama u razvoju. Njihova sestra Medlin udala se za biznismena i živi u Majamiju.

Karl Gustaf je 2019. godine najavio da će, kako bi uštedeo novac poreskih obveznika i u dogovoru sa ostatkom porodice, potomci Madlen i Karla Filipa, petoro od sedmoro kraljevih unučadi, biti lišeni kraljevskih povlastica, što znači da neće imati pravo na državni dodatak.

Karl Gustaf je prošle godine izazvao kontroverzu prevazišavši ograničenja svoje uloge i rekavši da vladina politika tokom pandemije „nije uspela“ da spase živote.

Norveška kraljevska porodica

Kralj Harald je na sličan način modernizovao norvešku monarhiju, preuredivši krunska imanja, promenivši način vođenje suda, oženivši se ženom koja nije plave krvi, kraljicom Sonjom, 1968, i dozvolivši svojoj deci prestolonasledniku Hakonu i princezi Marti Luiz da stupe u brak sa onima koje vole.

Profimedia

Harald, koji je nasledio svog oca Ulava V 1991. godine, studirao je na Oksfordu i predstavljao svoju zemlju na jedriličarskim takmičenjima na tri Olimpijade, a ulogu je preuzeo bez stvarne političke moći. Smatra se da je veoma efikasan govornik i veliki zagovornik nacionalnog jedinstva, posebno u vremenima nacionalne krize.

Godine 2011, nakon što je Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi u dva napada, on je svojim podanicima, sa suzama u očima, rekao da je sloboda jača od straha, dodajući: „Dobro je biti zajedno u ovo vreme... Kao otac, deda i supružnik, mogu samo da osetim deo bola koji osećate. Kao kralj nacije osećam to za svakog od vas.”

Govor iz 2016. kojim je obeleženo njegovih 25 godina na tronu bio je naširoko pohvaljen jer je Harald izrazio svoju podršku izbeglicama, verskoj toleranciji, raznolikosti i LGBT pravima, rekavši da Norvežani dolaze iz Avganistana i Pakistana, da veruju „u Boga, u Alaha, u univerzum i u ništa“, a uključivao je „devojke koje vole devojke, dečake koji vole dečake i devojke i dečake koji se vole“.

Harald je nekoliko godina bio lošeg zdravlja, a 2003. operisao je rak bešike, što je primoralo Hakona da zauzme mesto regenta, ali je kralj istakao da neće abdicirati.

Belgijska kraljevska porodica

Belgija je, po ozloglašenim rečima jednog flamanskog nacionalističkog političara, „istorijska nesreća” koju ujedinjuju samo njen kralj, fudbalska reprezentacija i nekoliko piva. Otkako je Leopold I, ujak kraljice Viktorije, stigao u nedavno stvorenu belgijsku državu 1831. godine, monarhija je odigrala svoju ulogu u održavanju jedne zemlje podeljene duž jezičkih linija.

Profimedia

Sadašnji monarh, Filip, kralj Belgije, ima više od ceremonijalne uloge. Posle nacionalnih izbora kralj je taj koji poziva partijske lidere u palatu da započnu delikatan proces izgradnje flamansko-frankofonske višestranačke koalicije.

Uprkos toj ulozi, građani nisu baš oduševljeni monarhijom. Istraživanje koje su 2017. sprovele dnevne novine "Le Soir" pokazalo je da skoro dve trećine Belgijanaca smatra da je trošak monarhije od 35 miliona evra previsok, dok je polovina želela da ukine državna plaćanja princu Loranu, kraljevom bratu sklonom gafovima. Porodica nije uspela da izbegne skandal. Albert II, koji je abdicirao 2013. godine, bio je primoran da prizna da je otac umetnice Delfine Boel, nakon što je godinama poricao da je dobio dete tokom vanbračne veze.

U međuvremenu, Filip, koji je nasledio Alberta II, bio je primoran da se bori sa kolonijalnom prošlošću Belgije. Kralj je 2020. izrazio svoje „najdublje žaljenje“ zbog nasilja i brutalnosti nanetih Kongu tokom kolonijalne vladavine Belgije, ali se nije izvinio.

Kraljevski posmatrači već sada gledaju unapred ka prvom ženskom belgijskom monarhu: princezi Elizabeti. Prozvana vojvotkinjom od Brabanta, Elizabeta (20) najstarija je ćerka Filipa i kraljice Matilde i studira istoriju i politiku na Univerzitetu Oksford.

Monarhija Monaka

Profimedia

Kraljevska porodica Grimaldi iz Monaka, za koju se kaže da je najstarija dinastija u Evropi, imala je apsolutnu vlast do 1911, kada je Monako postao ustavna monarhija. Kneževina Monako je dom za manje od 10.000 državljana, ali ima skoro tri puta više bogatih stanovnika u krugu od 2,1 kvadratni kilometar teritorije koja se često naziva „stenom”.

Suvereni princ Albert II nasledio je krunu od svog popularnog oca, princa Renijea (monarsi Monaka su prinčevi, a ne kraljevi), koji je umro 2005. i koji se najviše proslavio brakom sa glamuroznom holivudskom zvezdom Grejs Keli, koja je poginula u saobraćajnoj nesreći 1982. godine.

Bogatstvo kraljevske porodice procenjuje se na milijardu dolara, uglavnom u zemlji, palatama, umetninama i kolekciji starinskih automobila. Smatralo se da će 2020. poreski obveznici Monaka plaćati 1.386 dolara po osobi za kraljevsku porodicu svake godine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi