„Neka Elizabeta bude poslednja": Budućnost monarhije dovedena u pitanje, sve manje nacija voljno da se klanja britanskim kraljevima

Britanska pank grupa Seks Pistols odbacila je britansku himnu zapevavši 1977. „Bože, čuvaj kraljicu/fašistički režim…/Bože, čuvaj kraljicu/Ozbiljni smo“. Tada su ekonomske turbulencije, evroskepticizam, antiimigrantsko raspoloženje i antimonarhijski stav bili veoma izraženi usled srebrnog jubileja kraljice Elizabete II te godine.

Vindzori su prebrodili oluju i mnoge koje su usledile. Ali povodom kraljičinog platinastog jubileja koji je počeo u četvrtak i koji se završava u danas, a kojim se obeležava njenih 70 godina na prestolu, ceremonijalno rapsoloženje narušavaju nove trubulencije koje dovode budućnost monarhije van Britanije u pitanje.

Sa svojih 96 godina, Elizabeta je zvezda proslave koja je priređena sa saznanjem da je ovo možda poslednja velika ceremonija imperije koja se vekovima protezala širom sveta.

Njen najobožavaniji i najpoznatiji simbol je u dubokoj starosti, a popularnost joj, bez obzira na to, ne slabi.

Ipak, bilbord koji se pojavio u Dandiju u Škotskoj signalizira da oduševljenje monarhijom nije na istom nivou kao ljubav prema kraljici. 

Na njemu piše "Neka Elizabeta bude poslednja", dok su u donjem desnom ćošku njen naslednik princ Čarls, njegov stariji sin princ Vilijam i najveća sramota britanske kraljevske porodice, kraljičin drugi sin princ Endru.

Za Amerikance je britanska kraljevska porodica više simbol slavne ličnosti nego veličanstva, više „lepih ljudi“ nego čvrst simbola vlade. Princeza Margareta i njen muž osvojili su Holivud 1960-ih godina prošlog veka, američki mediji opsedali su princezu Dajanu, naročito kada je sa Džonom Travoltom zaigrala na plesnom podijumu Bele kuće 1985.

U skorije vreme kraljevska porodica zaređala je brojne skanadale, naročito otkad su princ Hari i njegova supruga Megan, vojvotkinja od Saseksa, odlučili da se odreknu kraljevskih obaveza i na kraju Opri Vinfri dali intervju koji je dodatno uzdrmao ionako nestabilnu monarhiju.

Još veća prašina se digla kada je princ Endru, drugi sin Elizabete II, za koga se kaže da je kraljičino omiljeno dete, nagodbom okončao tužbu koja se doticala njegovih veza sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom.

Šta je sledeće?

Za 54 nacije Komonvelta, od kojih 14 nastavlja da smatra kraljicu svojom vladarkom, platinasti jubilej predstavlja procenu, pauzu, trenutak za pitanje: „Šta je sledeće?“

Kada je najstarija ćerka kralja Džordža VI stupila na presto 1952. godine, Britanija je imala kontrolu nad više od 70 prekomorskih teritorija. U ovom milenijumu taj broj se smanjio na nešto više od desetak.

U preostalim ustavnim monarhijama, uključujući i Kanadu, kruna ima moć da upravlja, ali ona tu moć prenosi na izabrana zakonodavna tela. Zato je za svaki kanadski pokrajinski i savezni zakon i dalje potrebna kraljevska saglasnost.

Tanjug/Chris Jackson/Pool via AP

Nije iznenađujuće što je ovaj platinasti jubilej bio praćen pitanjima i negodovanjem zbog privilegija britanske monarhije dok sve više nacija pokušava da prekine svoje veze sa njom.

U novembru je Barbados postao poslednja u nizu država koje su postale republike. Ostrvska država je izrazila svoje namere pre mnogo godina, ali reagovala tek kad je ubistvo Džordža Flojda izazvalo globalni obračun zbog rasizma, koji je poseban odjek imao na Barbadosu gde su Birtanci dugo imali robove.

Usledile su turneje članova kraljevske porodice u preostale zemlje karipskog Komonvelta. Kako kraljica više ne putuje u inostranstvo, mlađi članovi kraljevske porodice poslati da u njeno ime „proslave” ovogodišnji jubilej, ali to nije proteklo glatko.

Princa Vilijama i njegovu suprugu Kejt, vojvotkinju od Kembridža, sredinom marta pratili su demonstranti u Belizeu, pa su planirani izleti otkazani. Nekoliko dana kasnije, na Jamajci, drugi demonstranti su tražili reparacije za ropstvo.

Kraljevski naslednici, koji su nekada smatrani podmlađivanjem kraljevske institucije, slušali su skamenjenog lica dok je premijer Jamajke izjavio da zemlja „kreće dalje“ u cilju da „postane nezavisna, razvijena i prosperitetna“.

Chris Jackson/Pool via AP, File

Situacija se dodatno pogoršala kada je kraljičinog najmlađeg sina, princa Edvarda i njegovu suprugu Sofi, premijer Antigve i Barbude pitao da li će iskoristiti svoj uticaj da zahtevaju reparacije za ropstvo u toj zemlji.

Poslednja oaza

Mnogi monarhisti sa velikom pažnjom su pratili posetu Kanadi neposrednog naslednika monarhije, princa Čarlsa, koji je tamo bio u maju. Nakon što je 1947. izgubila Indiju i još desetak drugih teritorija u narednim decenijama, Kanada (i u manjoj meri Australija, koja je više antikraljevski nastrojena) predstavlja najsjajniji preostali „dragulj krune“. Putovanje je proteklo relativno tiho, bez kontroverzi, ali bez mnogo entuzijazma zbog čoveka koji će jednog dana doći na mesto svoje majke.

Skoro četiri generacije Kanađana nikog drugog osim Elizabete ne poznaju kao suverena, a većina je poštuje delom kao šefa države, delom kao „svačiju baku“.

Kraljica Elizabeta II ostaje obožavana u Kanadi čak i kada mišljenje javnosti o njenoj deci i unucima nije na visokom nivou. Kanađani su tugovali sa njom kada joj je prošle godine preminuo suprug s kojim je bila 73 godine, a podaci Instituta Angus Rid pokazuju da je ona sada najpopularniji stariji član kraljevske porodice.

Ljubav prema kraljici ne mora nužno da znači da će Kanađani posle njene smrti želeti da se održi institucija na čijem je čelu bila. Podaci pomenutog instituta takođe pokazuju da dve trećine Kanađana ne smatraju monarhiju važnom i da im je svejedno šta će se desiti sa njom posle kraljičine smrti.

Kraljica Elizabeta II/Profimedia

Kanada se menja, kao i stavovi njenih građana. U vreme kada se razgovori o pomirenju sa autohtonim narodima u zemlji uvek okreću potrebi za „dekolonizacijom“, monarhija se više ne percipira kao da je u skladu sa trenutnim vrednostima.

Štaviše, 50 godina imigracije u Kanadu iz svih delova sveta znači da lične veze sa Engleskom postaju sve slabije. Oni čiji su roditelji došli iz bivših kolonija na Karibima, Indiji i Hongkongu imaju pomešana osećanja.

Ako nešto spase monarhiju u Kanadi, to će biti politička inercija. Ovde političari ne žele da kažu bilo šta u vezi sa ostankom u kraljevstvu Komonvelta, uglavnom zato što ne žele ni da pomisle na otvaranje Pandorine kutije o komplikovanim ustavnim amandmanima potrebnim za takvu promenu.

Gledajući na duge staze, međutim, oni možda neće imati izbora. Veoma je verovatno da buduće generacije neće biti srećne što će morati da da se zakunu na vernost kralju Čarlsu i kraljici Kamili.

Dok skoro 60 odsto Kanađana kaže da će biti tužno kada kraljica umre, samo 34 odsto kaže da bi podržalo Čarlsa kao kralja. Još manje njih je spremno da prihvati njegovu ženu Kamilu.

Ravnodušnost mladih Britanaca

Kako se gomila okuplja u prestonici Ujedinjenog Kraljevstva, neki mladi Britanci aktivno izbegavaju svečanosti. Mnogi su ravnodušni, drugi iznervirani zbog pompe i ceremonija u čast osobe i institucije za koje kažu da ne treba da postoje. Oni navode sve, od kolonijalizma do nedostatka raznolikosti, kao razloge zbog kojih su odlučili da ovog vikenda ne budu deo gomile koja slavi platinasti jubilej.

Toby Melville/Pool Photo via AP

- Muka mi je od toga. Trenutno se pakujem za Italiju - rekao je Džos Makdonald za Si-En-En u utorak iz svog doma u londonskoj opštini Hakni, gde je ovog vikenda organizovano skoro 50 uličnih žurki.

Makdonald je rekao da će otputovati u Italiju u sredu, na vreme da obeleži njen Dan Republike, 2. juna, godišnjicu referenduma posle Drugog svetskog rata kojim je zemlja ukinula svoju monarhiju 1946.

Makdonald je rekao da njegovo detinjstvo nije bilo ispunjeno sećanjima na kraljicu i da je njegova porodica bila daleko od „rojalista“, ali da njegova mama i dalje ide na jubilarni skup u njihovoj ulici, „uglavnom zato što je to dobar izgovor za zabavu“.

Kao i mnogi drugi mladi Britanci, Makdonald je rekao da monarhija, čiji su bogatstvo i moć povezani sa nasleđem britanskog kolonijalizma, nije uspela da se modernizuje i da je distancirana od današnje multikulturalne Britanije, dodajući da misli da je kraljevska porodica sa "svojom istorijom militarizma i imperijalizma" nedemokratska i da je treba ukinuti, a ne slaviti četvorodnevnim jubilejom širom Velike Britanije.

Ankete sugerišu da su se stavovi mladih u Britaniji prema kraljevskoj porodici promenili od 2019. godine, godinu dana nakon venčanja princa Harija i Megan Markl, koji su probudili nadu da će preoblikovati kraljevsku porodicu i učiniti je savremenijom i inkluzivnijom.

Anketa koju je 2019. sproveo YouGov pokazala je da 46 odsto mladih od 18 do 24 godine misli da bi monarhija trebalo da se nastavi, dok je 26 odsto reklo da bi zemlja trebalo da ima izabranog šefa države, a 28 odsto da nije sigurno.

Tanjug/AP Photo

Vojvoda i vojvotkinja od Saseksa objavili su u januaru 2020. da se "povlače" iz svojih uloga viših članova kraljevske porodice, a u februaru 2021. palata je potvrdila da se neće vraćati kao radni članovi britanske kraljevske porodice.

Anketa koju je YouGov sproveo od marta do maja 2021. godine pokazala je da je 31 odsto ispitanika starih od 18 do 24 godine reklo da želi da se monarhija nastavi, dok 41 odsto veruje da Britanija treba da ima izabranog šefa države, a 28 odsto je ostalo neodlučno.

Pakistansko-britanska novinarka Asija Istihar (22) rekla je da je osetila promenu u načinu na koji su etničke manjine povezane sa kraljevskom porodicom kada je njen član psotala američka glumica mešovitog porekla Megan Markl.

Kada je Istihar odrastala, u njenoj porodici je postao ritual da povremeno gleda kraljevske događaje, posebno sa svojom majkom, koja je volela princezu Dajanu, ali ona sama nikada nije bila toliko zainteresovana.

Tek od veze princa Harija i Megan osetila je zainteresovanost za kraljevsku porodicu, rekla je, ali to uzbuđenje brzo se pretvorilo u užas kada je videla kako su o Megan pisali britanski tabloidi.

Hari je otvoreno govorio o rasnom zlostavljanju sa kojim se Megan suočila od strane medija u intervjuu sa Oprom Vinfri u martu 2021, rekavši da ga je povredilo što niko u njegovoj porodici nikada nije rekao ništa ili pokazao „javnu podršku“ njegovoj supruzi.

Istihar je kazala da ovaj nedostatak podrške kraljevske porodice nije ulio mnogo nade mladim ljudima, posebno onim tamne puti, da se monarhija može promeniti.

Tokom narednih nekoliko dana Elizabeta će uživati u međunarodnoj slavi u čast njenih 70 godina javne službe. To je najmanje što preostale zemlje Komonvelta mogu da ponude u znak poštovanja. Ali to može biti i najviše, jer bi u narednih 50 godina moglo dođe do konačnog kraja velike britanske imperije i monarhije.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi