Odlučuje se o Džonsonovoj sudbini: Kako funkcioniše glasanje o nepoverenju i šta će biti ako izgubi?

06.06.2022

10:49

0

Autor: N. Pavlović

Poslednji put kada su Torijevci glasali o nepoverenju vladi dogodilo se u decembru 2018.

Odlučuje se o Džonsonovoj sudbini: Kako funkcioniše glasanje o nepoverenju i šta će biti ako izgubi?
AP Photo/Matt Dunham, File

Britanski poslanici će danas odlučivati o daljoj sudbini premijera Borisa Džonsona nakon što je dovoljno članova Konzervativne stranke poslalo zahtev za glasanje o poverenju.

Ukoliko ne dobije potrebnu podršku, Džonson više neće biti premijer i počeće bitka za to mesto.

Poslednji put kada su Torijevci glasali o nepoverenju vladi dogodilo se u decembru 2018. kada je tadašnja premijerka Tereza Mej bila pod velikim pritiskom, unutar Konzervativne stranke, zbog načina na koji je sprovodila Bregzit.

Kada je 15 odsto poslanika njene stranke izjavilo da nemaju poverenja u njenu vladavinu, pokrenuto je glasanje, baš kao što će se danas dogoditi i u slučaju Borisa Džonsona.

Mejova je tada odnela pobedu, osvojivši podršku 63 odsto poslanika. Međutim, do maja 2019, Mejova je rekla da neće moći da sprovede Bregzit u delo i najavila je da će se povući sa čela Torijevaca što je značilo da će njen naslednik postati i budući premijer Velike Britanije. Džonson je tako stupio na vlast u julu 2019. godine.

Kako se pokreće glasanje o nepoverenju?

Prema pravilima, 15 odsto članova Konzervativne stranke mora da podnese pismo seru Grejemu Brejdiju, predsedavajućem tzv. Komiteta 1922, kako bi on odlučio da li će do glasanja doći.

Rob Pinney/Pool via AP
 

Potrebno je da 54 poslanika podnesu takav zahtev, a mogu ga lično odneti u Brejdijev kabinet, poslati preko kolege ili mejlom.

Isključivo Brejdi zna koliko je tačno pisama podneto, a on obaveštava samo da li je ispunjen prag od 15 odsto - toliko nepoverenje vlada među konzervativcima da se to čini da se ne bi širile glasine.

Brejdi nije u obavezi da razgovara sa svakim poslanikom koji je poslao zahtev da bi ga upitao da li je zadovoljan tom odlukom.

Takođe, nije u obavezi da predstavi listu ljudi koji su podneli zahtev o nepoverenju. Kružile su i glasine da se oko Brejdijevog kabineta nalaze poslanici koji čuvaju stražu i motre na ljude koji ulaze i izlaze iz kancelarije.

Kako se glasanje organizuje?

Glasačka kutija se, pod merama bezbednosti, nalazi u kancelariji jednog od izvršnih članova Komiteta.

Verovatno će biti smeštena u istoj prostoriji gde se poslanici sastaju svake nedelje na sastancima Komiteta, na prvom spratu Vestminsterske palate, u centru dugačkog hodnika koji gleda na reku Temzu, piše BBC.

AP Photo/Frank Augstein
 

Konzervativci će biti u mogućnosti da u tajnosti glasaju, a nikakvo slikanje nije dozvoljeno.

Svakako, podrazumeva se da će premijerove pristalice kao i protivnici lobirati čitavog dana i ispitivati svakog poslanika o tome kako su glasali.

Ukoliko je poslanik van Vestminstera, može nominovati kolegu da glasa u njegovo ime.

Kako se rezultat saopštava?

Brejdi će verovatno učiniti isto što i 2018. godine, okupiće poslanike i novinare u istoj parlamentarnoj prostoriji gde se glasanje održalo. Potom će saopštiti da li je parlamentarna partija premijeru izglasala poverenje ili ne i otkriti broj glasova.

Ukoliko Džonson "preživi", naredno glasanje o poverenju ne može biti održano najmanje godinu dana.

Šta je rekao Džonson?

Iz Džonsonovog kabineta su rekli da premijer pozdravlja priliku da izloži svoj slučaj i da će glasanje biti šansa da se okončaju višemesečne spekulacije kako bi Vlada podvukla liniju i krenula dalje.

Podsetimo, Džonson se već mesecima suočava sa velikim kritikama zbog kršenja korona mera tokom pandemije koronavirusa. Dok su na snazi bili strogi lokdaun i zabrana okupljanja, u više navrata 2020. i 2021. godine, oktriveno je da su se u premijerovoj rezidenciji održavale brojne žurke na kojima je učestvovao i sam Džonson.

Glasanje o poverenju je uvek loša vest

Iako može da se dogodi da Džonson "preživi" večerašnje glasanje, ne znači da će to znači pobedu na duže staze.

Victoria Jones/Pool photo via AP
 

Više puta se događalo da premijeri koji dobiju podršku, kasnije podnesu ostavku. Margaret Tačer je dala ostavku osam dana nakon pobede, a Mejova u roku od šest meseci.

Afera "Partigejt" je uznemirila dosta ljudi i sve veći broj konzervativnih poslanika smatra da je to ponašanje koje je nemoguće braniti.

Koliko god poslanika bude glasalo protiv Džonsona, taj broj će ga pratiti do kraja mandata. 

 

BONUS VIDEO

twitter/Igor Jurić @lojzija

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti