Prehrambena kriza zabrinjava celu planetu: Posle sukoba u Ukrajini svetu preti „pšenični rat“

Cene pšenice su dostigle rekordno visoke nivoe u poslednja dva meseca pošto su veliki proizvođači poput Rusije, Kazahstana i Indije ukinuli izvoz da bi zaštitili svoje domaće tržište. Ovo je izazvalo strahove da će doći do nestašice hrane i do gladi širom sveta.

Prema ekspertima koji su govorili za ruski list „Izvestija", od početka godine cena pšenice je poskupela za više od 60 odsto. Kažu da je porast izazvan sukobom između Rusije i Ukrajine, koje obezbeđuju skoro trećinu svetskog izvoza pšenice.

U sezoni 2021-2022, koja je počela u julu prošle godine, ruski dobavljači su činili 16 odsto svetskog izvoza pšenice, a ukrajinski proizvođači 10 odsto, ali su zbog sukoba obe zemlje zabranile izvoz pšenice.

Rusija je u februaru ograničila izvoz svih žitarica (pšenice, raži, ječma i kukuruza) van Evroazijske ekonomske unije (EAEU) do 30. juna. U međuvremenu, Ukrajina je zatvorila svoju jedinu preostalu luku u Odesi.

Antiruske sankcije primorale su međunarodne kompanije da prekinu dugogodišnje poslovne veze i napuste Rusiju, što je izazvalo poremećaje u snabdevanju. EU je nedavno zabranila saradnju sa crnomorskom Novorosijskom trgovačkom lukom, preko koje se otprema više od polovine izvezenog žita.

Štaviše, nakon odluke Moskve da zabrani izvoz, Kazahstan je sledio taj primer sa sopstvenim ograničenjima, dok je ranije ovog meseca Indija takođe ukinula izvoz pšenice, navodeći da je „bezbednost hrane Indije, susednih i drugih ranjivih zemalja u opasnosti“.

Profimedia

Nakon vesti iz Nju Delhija, fjučersi na pšenicu u Čikagu skočili su za 6 odsto, na 12,47 dolara po bušelu, što je najveća vrednost za dva meseca. A cena pšenice u Evropi dostigla je istorijski maksimum od oko 461 dolara po toni.

Nedostatak žitarica oseća se širom sveta, ali najviše u Africi, koja se za 90 odsto svojih potreba oslanja na izvoz iz crnomorskog regiona. Prošlog meseca generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres upozorio je da je petina čovečanstva u opasnosti od siromaštva i gladi zbog trenutne situacije na tržištu pšenice.

SAD krive Rusiju da je pokrenula pšenični rat

Zapadne države su optužile Rusiju da je pokrenula „pšenični rat“, okrivljujući za sadašnju krizu Moskvu, ali stručnjaci navode da Rusija nije jedina odgovorna za pogoršanje krize, ili ako jeste, to nije dobrovoljno.Rusija nije zabranila izvoz, već je uvela privremene carine i kvote kako bi zaštitila domaće tržište.

Što se tiče Ukrajine, njeno žito se aktivno uklanja iz skladišta pod okriljem pomoći EU. Visoki diplomata bloka Žozep Borel nedavno je izjavio da „treba pomoći Ukrajini da nastavi sa proizvodnjom i izvozom žitarica i pšenice“, a pošto su ukrajinski skladišni kapaciteti sada puni, „treba ih isprazniti kako bi se napravio prostor za novi usev“.

Pozivajući se na stručnjake, „Izvestija" napominje da Rusija i Ukrajina nisu jedini ključni globalni izvoznici pšenice. Drugi proizvođači mogli bi da spasu svetsko tržište od krize, na primer SAD i Kanada, koje izvoze 26 odnosno 25 miliona tona pšenice, odnosno oko 25 odsto svetskog izvoza. Drugi veliki zapadni proizvođači su Francuska (19 miliona tona) i Nemačka (9,2 miliona tona). Međutim, prema analitičarima, malo je verovatno da će ove zemlje podeliti svoje žito sa onima kojima je potrebno.

RINA

- Zemlje proizvođači imaće svojih poteškoća, prvenstveno u vezi sa cenama energenata, troškovima proizvodnje i inflacijom, pa je verovatno da će jednostavno biti previše zauzete da brinu o onim zemljama koje će biti prinuđene da gladuju - kaže Nikolaj Vavilov, specijalista za strateška istraživanja u „Total Research-u".

Drugi stručnjak, šef odeljenja za analitiku u istraživačkoj kompaniji NTech Darija Akimova, kaže da bi ove zemlje želele da zadrže svoje sirovine kako bi zaštitile svoje privrede od veće inflacije.

- Da bi se iznutra zaštitile od gladi i smanjile sopstvenu inflaciju, zemlje proizvođači pokušavaju da zadrže sirovine, pošto je u slučaju nestabilnosti valute, pa čak i svake nestabilnosti, uvek isplativije imati sirovine nego gotovinu: ona ne depresira tako brzo kao valuta - piše list pozivajući se na Akimovu.

Stručnjaci uglavnom ne mogu da predvide kako će se dalje razvijati situacija na tržištu pšenice. S jedne strane, prema rečima Viktora Tuneva, glavnog analitičara Ingosstrakh Investmentsa, problemi sa snabdevanjem tako široko proizvedene robe kao što je pšenica najverovatnije će biti rešeni novom žetvom, kao i obnavljanjem snabdevanja iz Ukrajine i Rusije kada se konflikt okonča.

S druge strane, nejasno je koliko dugo će biti potrebno da se konflikt reši. Neki eksperti tvrde da bi zapadne države u jednom trenutku bile prinuđene da traže od Rusije da podeli zalihe u zamenu za ukidanje sankcija.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi