Vlast Skota Morisona na staklenim nožicama: Dva problema tresu Australiju, današnji izbori će pokazati bes i očaj naroda

21.05.2022

09:15

1

Osim nevolja koje su ih zadesile zbog klimatskih promena, građane brine još jedna stvar

Vlast Skota Morisona na staklenim nožicama: Dva problema tresu Australiju, današnji izbori će pokazati bes i očaj naroda
Tanjug/Mick Tsikas/AAP Image via AP

U protekle tri godine rekordno veliki požari i poplave ubili su više od 500 ljudi i nekoliko milijardi životinja u Australiji. Suša, cikloni i plime i oseke otežali su život ljudima.

Klimatske promene, kao i troškovi života, ključno su pitanje za birače na federalnim izborima u Australiji, koji se održavaju danas, a ova pitanja mogla bi udruženo da stave tačku na vladu premijera Skota Morisona.

Australija se suočava sa "krizom neizvesnosti", pošto bi do 2030. jedan od 25 domova mogao da bude neosiguran, navodi se u izveštaju Saveta za klimu. Sa druge strane, svaki 11. je u opasnosti da bude nedovoljno osiguran.

Osiguranje za domove sa najvećim rizikom biće preskupo ili će ljude koji ga traže odbiti provajderi, navodi se iz Saveta za klimu.

- Klimatske promene se ovde dešavaju u realnom vremenu i mnogi Australijanci sada smatraju da je nemoguće da osiguraju svoje domove i preduzeća - kaže izvršna direktorka Amanda Makenzi.

Najugroženija država

Nigde ovo nije veći problem nego u Kvinslendu. U njemu se nalazi skoro 40 odsto od 500.000 domova za koje se predviđa da su neosigurani.

Profimedia
Skot Morison

Kvinslend su poslednjih meseci opustošile poplave. U februaru je glavni grad Brizbejn imao više od 70 odsto prosečnih godišnjih padavina za samo tri dana.

- Još se osećam prilično uznemireno kada pada jaka kiša. Morali smo da se iselimo iz kuće, postalo je nemoguće za život - kaže Mišel Vajn, čija je kuća u istočnom delu Brizbejna uništena zajedno sa decenijama njenih umetničkih radova.

Osiguravači kažu da će poplave, koje su takođe pogodile Novi Južni Vels, postati najskuplje u Australiji. Ali i pre ove godine troškovi osiguranja su vrtoglavo porasli.

Iako su rastuće cene nekretnina jedan od faktora, najveće telo industrije osiguranja u Australiji pokazuje prstom na klimatske promene.

Savet za osiguranje Australije kaže da nijedan deo zemlje trenutno nije neosiguran, ali postoje „očigledne zabrinutosti u pogledu pristupačnosti i dostupnosti“.

Tokom protekle decenije, iznos koji osiguravajuća društva isplaćuju za odštetu od prirodnih katastrofa otprilike se udvostručio.

U proseku, potrošači sada plaćaju četiri puta više premije osiguranja kuća nego 2004. godine.

U severnoj Australiji ovi brojevi su još ekstremniji - u nekim slučajevima 10 puta veći nego drugde.

Profimedia
 

Sve više Australijanaca prinuđeno je da uzima mala osiguranja - jeftinije polise, ili se potpuno odriču osiguranja.

- Ovo je verovatno najvažnije pitanje troškova života u Australiji. Domaćinstva koja nemaju osiguranje rizikuju da izgube svoju najvažniju imovinu - kaže za Bi-Bi-Si doktorka Antonija Setl, politički ekonomista sa Univerziteta u Melburnu.

Zarobljeni u rizičnim regijama

Fenomen bi takođe mogao da pogorša društvenu nejednakost i stvori „klimatska geta“, kažu iz „Klimatske procene“, kompanije za analizu rizika.

Nekretnine u oblastima većeg rizika postaju jeftinije za kupovinu i iznajmljivanje, često privlačeći ljude koji su najmanje u mogućnosti da priušte adekvatno osiguranje, što pogoršava finansijske posledice katastrofa.

- Ljudi se ne udaljavaju od klimatski ugroženih mesta u Australiji. U stvari, duž rubova velikih gradova, veća je verovatnoća da će se kretati prema njima - kaže demograf Liz Alen sa Australijskog nacionalnog univerziteta.

- Pitanje pristupačnosti stambenog prostora u Australiji toliko je strašno da ljudi klimatsku katastrofu vide kao jeftin način da sebi priušte dom - dodala je ona.

Pixabay
 

Kada jednom uđu u rizično područje, mnogima je gotovo nemoguće da izađu iz njega, što je slučaj sa Gerijem Godlijem u gradu Grentam, zapadno od Brizbejna.

S obzirom na Grentamovu užasnu istoriju poplava - 12 ljudi je tamo umrlo 2011, nema kupaca koji bi želeli da se usele u njegov dom.

- Želimo da odemo. Jednostavno to ne možemo da priuštimo sebi. Ne možemo ništa da uradimo - rekao je Godli.

Šta se može učiniti?

Vlada Australije obećala je milijarde osiguravačima kako bi im pomogla da se "reosiguraju" od velikih šteta koje su rezultat katastrofa, tvrdeći da će u suštini prepoloviti premije za ljude u severnoj Australiji.

Ali to je rizična politika i nije onakva kakvu žele Savet za osiguranje Australije i državni nadzornik industrije.

Kritičari su istakli da katastrofe sada često razaraju područja izvan severne Australije koja neće biti obuhvaćena tom politikom i pitaju se šta je sa njihovim premijama.

Oni umesto toga pozivaju vladu da ograniči razvoj u oblastima visokog rizika, razmotri kupovinu nekih kuća ili stvori podsticaje za ljude koji će im omogućiti da svoje imanje učine otpornim na katastrofe.

Tanjug/Mick Tsikas/AAP Image via AP
Skot Morison i Entoni Albaniz

Ali očigledan odgovor je rad na rešavanju klimatskih promena, kaže doktorka Setl, iako je to nešto što su prethodne vlade izbegavale da urade.

Nakon velikih požara u 2019. i 2020, Australijanci su upozoreni da se pripreme za „alarmantnu“ budućnost istovremenih i sve većih katastrofa.

Ipak, za naciju koja je toliko izložena klimatskim promenama, Australija ostaje jedan od najvećih svetskih emitera po glavi stanovnika.

Vlada premijera Skota Morisona obećala je smanjenje emisija za 26 odsto do 2030. Laburisti, pod vođstvom Entonija Albaniza, obećali su smanjenje od 43 odsto.

Oba su manja od 50 odsto koje preporučuje Međuvladin panel za klimatske promene.

Problem sa ugljem

Većina Australijanaca želi oštrije klimatske mere, ali tokom ove predizborne kampanje obe stranke su bile prilično tihe kad je reč o toj temi.

U gradu Gledstonu, koji leži u marginalnom sedištu u centralnom Kvinslendu, razlog za ovo izbegavanje je jasan.

Profimedia
 

Ugalj je sastavni deo Gledstona. Isporučuje se iz lokalne luke i pomogao je Australiji da postane drugi najveći izvoznik na svetu i otvori hiljade radnih mesta.

Fil Golbi, lokalni zvaničnik Sindikata proizvodnih radnika u Australiji, kaže da je promena neizbežna, ali strahuje da će radnici na fosilnim gorivima biti otpušteni.

- Čuo sam mnogo razgovora. Slušao sam mnogo prezentacija, ali još nisam video konkretan put - kazao je Golbi.

- Ako nova industrija dođe, moramo da se uverimo da ćemo svoju radnu snagu obučiti i da će ona morati da zameni njihovu platu. Ne možemo da pristanemo na to da ljudi budu degradirani - istakao je on.

U suštini, ugalj se nalazi na problematičnoj tački između prosperiteta, politike i ekoloških opasnosti Australije.

Dakle, postepeno ukidanje fosilnih goriva je politički toksično pitanje sa kojim nijedna velika stranka ne želi da se direktno pozabavi, posebno ne tokom izbora, pa se postavlja pitanje da li će vladajuća stranka uspeti da ostane na vlasti posle federalnih izbora zakazanih za danas.

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti