Kako bi pobeda Makrona, a kako pobeda Le Penove uticala na odnos Francuske prema Srbiji?

Francuska će sutra odlučiti ko će biti novi predsednik u narednih pet godina. Srbija i Balkan nisu pominjani u predizbornoj kampanji, ali će rezultati izbora imati posledice i na odnose Francuske i Evrope sa našom zemljom i regionom.

Uoči izbora, istraživanja ukazuju na pobedu Emanuela Makrona, ali ne isključuju iznenađenja. U svakom slučaju, razlika bi mogla da bude mnogo manja nego pre pet godina.

Marin Le Pen kaže da više ne želi izlazak iz EU već da je reformiše iznutra. Mnoge stavke njenog programa, međutim, u sukobu su sa važećim ugovorima i njihova primena značila bi konfrontaciju sa Briselom i drugim zemljama.

Loik Trugeres, politikolog kaže da će Francuska u tom slučaju biti u velikoj meri izolovana u EU, te da će moći eventualno da se osloni na Mađarsku.

- Pariz će postati glavni problem EU, kao što je to bio Bregzit u jednom periodu, a proširenje će otići u drugi ili treći plan. Debata će biti u toj meri fokusirana na pitanje šta raditi sa Francuskom, da će svaka debata o proširenju biti stavljena u stranu - navodi Trugeres.

Kakva je politika Le Penove prema Balkanu 

Francuska krajnja desnica i porodica Le Pen imaju tradicionalne veze sa srpskom nacionalističkom desnicom, ali politika Marin Le Pen prema Balkanu u velikoj meri je nepoznanica, kaže Žan Arno Derens, poznavalac regiona.

AP Photo/Francois Mori

 

- Le Pen će naslediti te veze, ali za sada nije jasno kakva bi bila njena politika prema Zapadnom Balkanu. Znamo da je u dobrim odnosima sa Viktorom Orbanom. Učestvovala je, kao i desničar Erik Zemur, na poslednjem samitu o demografiji u Budimpešti, zajedno sa predsednikom Vučićem. Tu je bio i premijer Janez Janša, ali ne znamo da li će njena politika biti zasnovana na tim vezama - objašnjava Žan Arno Derens, urednik portala Courrier des Balkans.

Marin Le Pen kaže i da ne želi nastavak posebnih odnosa sa Berlinom, francusko-nemačkog para koji možda nije bio dovoljan za donošenje važnih odluka na EU nivou, ali je bio neophodan.

To bi dodatno moglo da zakomplikuje situaciju i kad je reč o proširenju.

Makron šalje pozitivnije signale 

S druge strane Makron šalje pozitivnije signale nego na početku mandata, ali za mnoge njegov učinak o proširenju je problematičan.

Žan Arno Derens kaže da je Francuska stavila veto na otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

AP Photo/Thibault Camus, File

 

- Prema Srbiji je pokazala vrlo nekritički odnos. Deluje da nema nikakav interes za ono što je u srcu evropske integracije: vladavina prava ili sloboda štampe, već samo za učešće u projektima kao što je izgradnja metroa u Beogradu - objašnjava Arno Derens.

U drugom i poslednjem mandatu, neki očekuju da bi Makron mogao da deluje više kao državnik koji gleda u istoriju, nego kao političar koji brine o narednim izborima.

- Drugi mandat Makrona biće jedinstvena prilika da se, zajedno sa novom nemačkom vladom, koja je otvorenija za ovo pitanje, reformiše EU i tako napravi mesto za nove zemlje članice. Ali to ne znači prečicu za zemlje kandidate. Srbiji bi i dalje ostalo Kosovo i sva druga pitanja kao što su vladavina prava i nezavisnost pravosuđa - kaže Loik Trugeres. 

Već i u nedelju uveče biće jasnije koji scenario je pred Francuskom i pred EU.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi