Francuska podeljena pred izbore, sporni nedavni zakoni, Makron pred najvećim pritiskom na kraju mandata

Čini se da veliki deo francuskih birača još uvek nije odlučio koga žele da vide kao sledećeg lidera zemlje, čak i ako je ostalo samo nekoliko dana do sledećih predsedničkih izbora.

U prvom krugu izbora koji će se održati u nedelju, birači će glasati za jednog od 12 kandidata koji se kandiduju za naredni petogodišnji mandat, uključujući sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona.

Ako nijedan od kandidata ne pređe granicu od 50 odsto, onda će se dvojica sa najviše glasova takmičiti u drugom krugu koji je zakazan za 24. april.

Među kandidatima se ističu Valeri Pekres iz republikanaca desnog centra, kao i kandidati krajnje desnice Marin Le Pen iz stranke Nacionalni skup (RN) i Erik Zemur iz stranke Rekonkvista.

Na drugoj strani političkog spektra, Žan-Lik Melanšon, lider partije Francuska Nepokorna, smatra se najjačim među levičarskim kandidatima.

Usred uspona francuske krajnje desnice, Makronova administracija je optužena za islamofobiju i ciljanje na muslimane nedavnim zakonima koje je donela.

Kako funkcioniše izborni sistem u Francuskoj i zašto lako može da dođe do neočekivanog preokreta

Proteklih meseci, mnoge džamije, kao i muslimanska udruženja i škole u ​​zemlji zatvorene su na osnovu kontroverznog zakona o "jačanju republikanskih principa".

Kritičari u međunarodnoj zajednici i grupama za ljudska prava kažu da se Makronova Francuska postepeno udaljava od davanja primera prava i pravde.

Strani i lokalni mediji su takođe osvetlili islamofobiju u Francuskoj izveštavajući o muslimanima koji tiho napuštaju zemlju, bežeći od opresivne politike protiv njih zbog njihove vere.

Ograničenja uvedena tokom pandemije COVID-19, kao i ekonomske poteškoće koje je izazvala, takođe će biti među glavnim pitanjima koja će odrediti ishod izbora.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi