Kako je Zelenski propustio šansu za mir: Otkriveni detalji ponude koja je mogla da spreči sukob u Ukrajini

Kada je nemački kancelar Olaf Šolc 19. februara ove godine nazvao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, njihov razgovor trebalo da spreči sukob koji se sada odvija u Ukrajini, prenosi Wolstrit žurnal.

Razgovor sa Zelenskim se odigrao četiri dana nakon što je Šolc posetio Putina u Kremlju, sedeći za njegovim dugačkim, sada već čuvenim, stolom.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Putin je taj sastanak otvorio uz snažne pritužbe na NATO, pedantno navodeći sisteme naoružanja stacioniranih u zemljama alijanse u blizini Rusije. 

On je rekao Šolcu da su Rusi, Ukrajinci i Belorusi jedan narod, sa zajedničkim jezikom i zajedničkim identitetom koji su u novijoj istoriji delile samo nasumične političke intervencije.

Šolc je tvrdio da međunarodni poredak počiva na priznavanju postojećih granica, bez obzira na to kako i kada su stvorene. Zapad nikada ne bi prihvatio razotkrivanje uspostavljenih granica u Evropi, upozorio je on. Sankcije bi bile brze i oštre, a bliska ekonomska saradnja između Nemačke i Rusije bi prestala. Pritisak javnosti na evropske lidere da prekinu sve veze sa Rusijom bio bi ogroman, rekao je tada Šolc, piše WSJ.

Nemački kancelar se vratio u Berlin mnogo zabrinutiji nego što ga je napustio, navodi se.

Nakon nekoliko dana, usledio je razgovor sa Zelenskim. 

AP Photo/Michael Sohn

Šolc je, navodno, tada rekao kako bi bilo dobro da "Kijev proglasi neutralnost u sklopu šireg dogovora o evropskoj sigurnosti između Zapada i Rusije i dodao da se moraju odreći aspiracija o ulasku u NATO".

Dalje, ovaj medij tvrdi da je isti taj sporazum trebalo da potpišu i ruski predsednik Vladimir Putin kao i američki lider Džo Bajden koji bi na ovaj način garantovali sigurnost Ukrajine.

Međutim, Zelenski je, navodno, ideju odbio rekavši kako on "ne može da veruje da će se Putin pridržavati takvog sporazuma" i da većina Ukrajinaca želi da njihova zemlja postane deo NATO-a.

Njegov odgovor je zabrinuo nemačke zvaničnike. Saradnici Olafa Šolca verovali su da će Putin nastaviti sa svojim vojnim pritiskom na ukrajinskim granicama da uguši njenu ekonomiju, a zatim da pređe na osvajanje zemlje.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Tada su, kako navodi WSJ, američki i evropski lideri održali video-poziv.

- Mislim da si poslednja osoba koja još može nešto da uradi ti, Džo. Da li ste spremni da se sretnete sa Putionm? - pitao je Makron Bajdena. Američki predsednik se složio i zamolio Makrona da prenese poruku ruskom predsedniku.

Makron je 20. februara naizmenično razgovarao sa Putinom i Bajdenom.

Francuz je razgovarao sa Putinom u 3 sata ujutru po moskovskom vremenu, pregovarajući o formulaciji saopštenja za javnost u kojem se objavljuje plan za američko-ruski samit.

Ali sledećeg dana, Putin je pozvao Makrona i odjednom, od samita ništa nije bilo.

Putin je rekao da je odlučio da prizna nezavisnost enklava u istočnoj Ukrajini. 

- Nadam se da ćemo jednog dana ponovo moći da razgovaramo - navodno je Putin poručio Makronu rekavši da je zabrinut zbog poteza NATO-a.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi