Potez očajnika koji se godinama čekao: Da li će oporezivanje milionera pomoći Americi da reši problem sa budžetom?

Savezni budžet američkog predsednika Džozefa Bajdena za 2023, koji je objavljen prošlog ponedeljka, predviđa povećanje poreza za ultrabogate i korporacije, uz obezbeđivanje više milijardi dolara nove potrošnje za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo pravosuđa.

U predlogu prosleđenom Kongresu propagira se smanjenje deficita federalnog budžeta za više od 1.000 milijardi dolara u narednih 10 godina. Predviđa se da to bude delom ostvareno podizanjem stope poreza na dobit preduzeća sa 21 na 28 posto, što je stopa koju favorizuju progresivne demokrate, ali se tome protive umereni, koji su ključni u toj stranci, piše CNBC.

Bajden je takođe predložio novi minimalni porez od 20 procenata koji će obuhvatiti maksimalno 0,01 odsto domaćinstava i pojedinaca čije bogatstvo vredi više od 100 miliona dolara.

Smanjenje deficita iz godine u godinu takođe će se podupreti velikim delom postupnim ukidanjem najizdašnijih federalnih programa podrške iz ere kovid pandemije.

Sve u svemu, u budžetu je fokus pomeren sa pandemije, koja je splasnula nakon velikog talasa omikron soja virusa krajem prošle godine. Američki medij napominje da se u predlogu budžeta ne traže dodatna sredstva za nove pandemije.

Kao glavne stavke u budžetu CNBC izdvaja približno 31 milijardu dolara novih izdataka za odbranu, čime će ukupna nacionalna potrošnju za vojsku biti povećana na 813 milijardi dolara.

AP Photo/Patrick Semansky

U okviru vojne potrošnje, 6,9 milijardi dolara je predviđeno za NATO, za evropsku odbranu, Ukrajinu i suprotstavljanje Rusiji, navela je Bela kuća.

Više od 32 milijarde dolara biće usmereno na borbu protiv kriminala u zemlji, a taj iznos obuhvata više od 20,6 milijardi dolara za Ministarstvo pravosuđa i još 3,2 milijarde dolara za državne i lokalne grantove za sprovođenje zakona i za zapošljavanje policajaca.

Otprilike 10,6 milijardi dolara planirao je za globalnu zdravstvenu bezbednost, što uključuje i borbu protiv kovida, kao i budućih pandemija.

Da li će oporezivanje milionera pomoći budžetu?

Bajdenov predlog ima cilj da država prihoduje od dela bogatstva stvorenog na rastućem tržištu akcija u poslednjih nekoliko godina. Na meti je oko 20.000 poreskih obveznika u SAD koji vrede više od 100 miliona dolara.

Investitor Voren Bafet, šef "Tesle" Ilon Mask i osnivač "Amazona" Džef Bezos biće među onima koje će pogoditi ova odluka.

Prema predlogu, 0,01 odsto najbogatijih u Americi suočilo bi se sa minimalnim porezom na prihod od 20 odsto. Ono što je najvažnije, to menja pravila o izračunavanju prihoda kako bi se uključili dobici od akcija, čak i ako ih nije prodao investitor koji je oporezovan.

AP photo

- Ovaj pristup znači da će najbogatiji Amerikanci plaćati porez kao i svi ostali, čime će biti eliminisano neefikasno skrivanje prihoda decenijama ili generacijama - saopštila je Bela kuća.

Ideja je poslednja u dugoj listi napora da se povećaju porezi superbogatima i suočava se sa velikim izazovima u Vašingtonu, čak i ako se izuzmu pripadnici opozicije koji spadaju u grupu novooporezovanih.

U SAD ima oko 20.600 ljudi čije bogatstvo vredi više od 100 miliona dolara, prema procenama Bostonske konsalting grupe.

Bela kuća je saopštila da će više od polovine od 360 milijardi dolara, koliko se očekuju da će biti prikupljeno zahvaljujući ovoj meri tokom 10 godina, doći od otprilike 700 milijardera u zemlji.

- Na kraju će im ponestati novca drugih ljudi i onda će doći do tebe - napisao je prošle godine na Tviteru šef "Tesle" i najbogatiji čovek sveta Ilon Mask.

Prema Bajdenovom predlogu, Mask, otac sedmoro dece, koji se može pohvaliti neto vrednošću većom od 280 milijardi dolara, tokom 10 godina morao bi da plati 50 milijardi dolara više poreza nego po sadašnjem sistemu, prema analizi ekonomiste Gabriela Zakmana sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji.

Osnivač "Amazona" Džef Bezos suočio bi se sa dodatnim porezom od 35 milijardi dolara, dok bi Voren Bafet bio dužan da plati 26 milijardi dolara.

- To je važna odluka - napisao je na Tviteru profesor Zakman, koji je proučavao bogatstvo milijardera i pomogao u osmišljavanju predloga poreza na bogatstvo za levičarsku senatorku Elizabet Voren.

AP Photo/Nati Harnik

Bajdenov budžet takođe poziva na povećanje stope poreza na dohodak za domaćinstva koja zarađuju više od 400.000 dolara, sa 37 odsto na 39,6 odsto, i povećanje poreza za kompanije na 28 odsto, delimično poništavajući rezove napravljene pod Trampovom administracijom.

Ovo bi dovelo i do drugih reformi sistema oporezivanja dobitaka od akcija i imovine, koje bi važile i za druge Amerikance, a ne samo za one najbogatije.

Reforme i ostali dodaci u budžetu pomogli bi da se deficit smanji za milijardu dolara u narednoj deceniji, prema navodima Bele kuće.

A to i dalje neće biti dovoljno da Sjedinjene Američke Države reše svoj problem.

Za 2022. godinu, godišnji deficit projektovan je na više od 1,2 biliona dolara. Ukupan dug prošlog meseca premašio je 30 biliona dolara.

Bajden je dugo tražio da mnoge poreske promene u ovogodišnjem budžetu budu beznačajne, dok su u Kongresu drugi predlozi za povećanje poreza bogatima naišli na mali uspeh.

Kolega demokrata Džo Mančin iz Zapadne Virdžinije, jedan od ključnih članova Bajdenove stranke koji je blokirao njegov širi dnevni red, prošle godine je rekao da je sličan predlog senatora Rona Vajdena bio previše komplikovan i da mu se ne sviđa konotacija da ciljaju na razne ljude.

Druge demokrate su izrazile zabrinutost u vezi sa izvodljivošću i sposobnošću drugih sličnih predloga da izdrže pravni izazov.

AP Photo/Patrick Semansky

Na brifingu za novinare prošlog ponedeljka zvaničnici Trezora su rekli da je cilj bio da se unaprede diskusije u Vašingtonu o tome kako da se osigura da bogati pošteno isplate svoj deo.

Prema analizi Instituta Brukings iz 2000. godine, istraživačkog centra u Vašingtonu, 400 najbogatijih američkih porodica ima više bogatstva od svih 10 miliona crnačkih porodica u zemlji zajedno.

Kako su se bogataši do sada izvlačili

Svetska javnost dugo se bunila zbog toga što bogati neometano postaju još bogatiji zahvaljujući porezu koji ne plaćaju kao svi ostali pošteni građani.

Zahvaljujući izveštaju koji je "ProPublica", neprofitna istraživačka novinska organizacija, objavila u junu prošle godine, javnost je stekla uvid u način na koji je to milionerima i miljarderima polazilo za rukom.

Izveštaj se bavio najbogatijima od bogatih, koji prijavljuju gubitke kako bi se oslobodili poreza na dohodak.

Ali to svakako ne znači da nije skandalozno to što je Bezos, tada najbogatija osoba na svetu, tvrdio poslednjih nekoliko godina pred saveznom vladom da ne duguje porez na dohodak.

"ProPublica" je prenela da je i Mask, tada drugi najbogatiji na svetu, rekao vladi da ne duguje porez na prihod 2018. godine.

AP photo

Da stvar bude još šokantnija, ove radnje su potpuno legalne. Bafet je podržavao povećanje poreskih stopa za bogate, ali je imao račune za porez na dohodak od 0 dolara, što je i priznao, neslavno rekavši da je platio niži porez od svog sekretara.

Izveštaj je analizirao i kako je to moguće, navodeći brojne razloge. Prvo, američki poreski zakon je fokusiran na prihod i veliki deo superbogatstva je vezan za akcije kompanije ili druge investicije koje imaju stvarnu vrednost, ali se ne oporezuju iz godine u godinu.

"ProPublica" navodi procene Forbsa, koje imaju nedostatke. U njima se navodi da je Bezos stekao bogatstvo od 99 milijardi dolara između 2014. i 2018, ali njegov prihod je bio mnogo manji - prijavio je 4,22 milijarde dolara i platio 973 miliona dolara poreza na dohodak tih godina. Dakle, platio je više od 20 odsto svojih prijavljenih prihoda.

Problem je u tome što se njegovo bogatstvo u isto vreme naglo uvećalo. Ovo je nešto što se isplati u manjem obimu prosečnom američkom vlasniku kuće ili čoveku koji ima 401.000 dolara, a čije bogatstvo raste jer ga savezna vlada ne oporezuje svake godine. Razlika je u odnosu.

Strategije izbegavanja poreza

Izveštaj pokazuje kako bogati finansiraju svoj životni stil kreditima uzetim na ime imovine, poput nekretnina ili akcija, umesto da obrazlažu vrednost imovine. Oni će platiti manje banci na ime kamata nego što bi platili vladi za porez na dohodak.

Investitor Karl Ikan dao je intervju za "ProPublicu" o svojim poreskim prijavama.

- Postoji razlog zbog kog se to zove porez na dohodak. Razlog je da oni koji nemaju prihode, bez obzira na to da li su siromaši, bogati, da li su "Epl", ne plaćaju poreze. Mislite li da bogata osoba treba da plaća porez bez obzira na sve? Mislim da to nije relevantno - rekao je Ikan.

AP Photo/Mark Lennihan

Ali u ovim slučajevima krediti deluju kao prihod.

Takođe je tačno da sa toliko bogatstva u zalihama oni efektivno plaćaju porez preko svojih kompanija, ali je stopa poreza na dobit preduzeća od 21 odsto daleko niža od najviše stope od 37 odsto na prihod veći od 523.000 dolara za pojedince.

Značajno je da je Bezos podržao povećanje korporativne stope (Tramp i republikanci su je snizili još 2017), ali kako je Si-En-En objavio, i dalje je bilo malo verovatno da bi njegov "Amazon" platio bilo šta blizu bilo kojoj stopi.

Čak i na prihode koje superbogati imaju, često u obliku kapitalne dobiti, oni često plaćaju nižu stopu od Amerikanaca koji zarađuju daleko manje novca.

Bajden i njegova sekretarka za finansije Dženet Jelen zalagali su se od prošle godine za globalni minimalni porez za korporacije i druge industrijalizovane zemlje u okviru G7, koje su se složile sa njihovim nacrtom.

Ideja je da bi kompanije bile sprečene da izbegavaju poreze kada bi svi imali stopu poreza na dobit preduzeća od najmanje 15 odsto.

Sve ovo dovodi do rastuće frustracije zbog ekstremne nejednakosti i onoga što vlade treba da urade kako bi osigurale da svi plaćaju pravično svoj deo, što je sve komplikovanije kada je toliko bogatstva nedostupno poštenom čoveku koji plaća porez i kada sve više ljudi misli da bi vlada trebalo da učini više da poboljša svakodnevni život ljudi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi