Ataturk je od Turske napravio državu kakva je danas, a i 82 godine kasnije njegovo ime se izgovara s poštovanjem

Mustafa Kemal Ataturk, osnovač moderne Turske i njen prvi predsednik, preminuo je na današnji dan, 10. novembra 1938. godine. Ataturk iz njegovog imena zapravo je nadimak koji znači “otac Turaka”, a dobio ga je zato što je predvodio tursku borbu za nezavisnost nakon raspada Otomanske imperije i zbog reformi koje je sproveo nakon što je uspostavljena republika.

Među reformama koje je sproveo izdvajaju se modernizacija pravnog i obrazovnog sistema, usvajanje evropskog načina života i imena (lično ime + prezime) i uvođenje latinice kao zvaničnog pisma.

Ataturk je rođen kao Ali Riza oglu Mustafa 19. maja 1881. godine u Solunu, jednoj od najbogatijih luka Osmanskog carstva. Nakon srednje škole išao je u vojnu školu u Bitolju, gde je upoznao mnoge prijatelje, među kojima je i Ali Feti, s kojim će kasnije razvijati novonastalu Republiku Tursku, a zatim se upisao na Vojnu akademiju u Carigradu u martu 1899. Na kraju je upisao Otomanski vojni koledž na kojem je diplomirao 1905. godine, a u vojnu službu stupio je kao jedan od mladih oficira od kojih se mnogo očekuje.

Odmah na početku njegove službe primećeno je da se sastajao sa grupom nezadovoljnika koji su pričali protiv carskog režima. Zbog toga je prebačen u Siriju, da bi bio vraćen u Solun, gde je ušao u najveću antivladinu grupu, Komitet za uniju i progres, koja je bila glavna organizacija mladoturskog pokreta.

Izbijanje pobune u Makedoniji, zbog koje je slutan Abdulhamid II morao da vrati na snagu ustav iz 1876. godine, kojim mu je ograničena vlast, iz mase se izdvojilo heroj mladoturske revolucije, Ismail Enver-paša, koji je kasnije postao Kemalov najveći rival. U mladoturskom pokretu postojale su dve struje, jedna koja je želela saradnju između muslimana i nemuslimana u imperiji i druga, koju je predvodio Komitet za uniju i progres, a koja je želela centralizaciju i čvrstu tursku kontrolu nad državom. Trupe pod vođstvom Enver-paše preuzele su kontrolu nad Istanbulom 23. aprila 1908. godine, nakon čega je sultan Abdulhamid II bio prinuđen da abdicira.

Enver-paša tako je počeo da se uzdiže i da napreduje, dok je Mustafa Kemal smatrao da vojska treba da se povuče iz politike sada kada je dostigla svoj cilj, pa je tražio da oficiri na političkim pozicijama daju otkaze u vojsci, zbog čega je navukao bes dotadašnjih saboraca. Ipak, ugled u vojsci mu je postepeno rastao, učestvovao je u Prvom balkanskom ratu, u kom je branio Galipolje, a posle Drugog balkanskog rata unapređen je u potporučnika. Kada je izbio Prvi svetski rat, odbranio je Galipolje i tada je ceo svet čuo za njegov poduhvat i njega, posle čega je postao pukovnik. Na ruskom frontu 1916. unapređen je u generala i stekao je zvanje paše.

Kad je saveznička pobeda dovela britanske, francuske i italijanske trupe u Anadoliju, bio je zadužen da tamo povrati red, te je iskoristio priliku da podstakne narod na borbu protiv savezničkih napadača. On je predvodio Turski nacionalni pokret, koji se odupirao podeli turske teritorije među pobedničkim snagama saveznika. Grčka i Jermenija koje su turskim porazom dobile nove teritorije, suprotstavile su se turskim nacionalistima, ali Kemal-paša je uspostavio privremenu vladu u današnjoj prestonici Turske, Ankari, i savladao sav otpor u ratu koji je kasnije nazvan Turski rat za nezavisnost.

Mnogi istaknuti Turci krenuli su da prelaze na njegovu stranu, poput Ismeta i Fevzija Čakmaka, sultanovog ministra rata koji će postati Kemalov načelnik generalštaba. Novi izbori su održani na teritorijama pod njegovom kontrolu i u Ankari se 1923. okupila Velika nacionalna skupština koja ga je izabrala za svog predsednika.

Zalagao se za stalnu reformu društva

U Erdoganu mnogi traže sličnosti sa Ataturkom

Aktuelnog predsednika Republike Turske Režepa Tajipa Erdogana mnogi su često povezivali sa Ataturkom, tražeći sličnosti među njima, a on sam je pre tri godine, na godišnjicu Ataturkove smrti, još jednom podvukao njegovu važnost.

– Potrebno je da se trudimo da razumemo Ataturka. Deseti novembar, kao i svi drugi državni datumi od značaja, zbog toga treba da budu obeležavani u tom duhu – rekao je Erdogan, a tom prilikom upisao se i u posebnu knjigu sećanja u “Anitkabiru”.

– Na 79. godišnjicu njegove smrti još jednom se s rahmetom i poštovanjem prisećamo velikog komandanta u Turskom ratu za nezavisnost, osnivača Republike Turske i prvog predsednika Republike, Mustafe Kemala Ataturka. Republiku Tursku vidimo kao jedno od najvažnijih nasleđa koje nam je Ataturk ostavio, zbog čega ćemo nastaviti danonoćno da radimo na tome da je dovedemo do nivoa moderne civilizacije”, napisao je Erdogan u knjizi.

Kao predsednik novoformirane Republike Turske, Ataturk je sproveo rigorozne političke, ekonomske i kulturne reforme sa ciljem izgradnje moderne, progresivne i svetovne nacionalne države. Osnovno obrazovanje učinio je slobodnim i mandatornim i otvorio je hiljade novih škola širom zemlje. Njegova osnovna ideja bila je neprestana promena i stalna reforma države i društva.

Ataturk je 1924. ukinuo kalifat (koji su činili svo verski predvodnici svih muslimana na svetu još od 16. veka), a zatim i sve verske škole i sudove. Zabranio je nošenje fesa, a počeo je da propagira nošenje zapadnjačke odeće, išao je po Anadoliji i držao predavanja dajući Turcima primer tako što je nosio savremeno odelo i cilindar, nakon čega je u Istanbulu nastala pomama za materijalom za šešire.

Šerijat je takođe ukinut i 1926. uvedeni su švajcarski građanski, italijanski krivični i nemački trgovinski zakonici. Ohrabrivana je emancipacija žena, a 1934. godine im je dato pravo ne samo da glasaju na parlamentarnim izborima već i da budu izabrane. Ukinuta je poligamija, a brak je postao građanska institucija.

Ataturk je želeo da uspostavi dobre odnose sa susedima, pa je tako sa grčkom izveo razmenu stanovništva, zbog čega u Turskoj nema Grka, a u Grčkoj nema Turaka. “Mir kod kuće, mir u svetu” postala je krilatica turske diplomatije.

Njegova vladavina nije mogla da prođe bez pobuna onih koji nisu hteli da pristanu na novi sistem funkcionisanja države, ali su sve one uspešno ugušene.

Poslednjih nekoliko godina svog života proveo je u palati Dolmabahče, bivšem domu otomanskih sultana, u kojoj je i umro 10. novembra 1938. godine u 09:05h (časovnik u toj sobi i dalje pokazuje to vreme). Veruje se da je umro od ciroze jetre, pošto je oduvek pio previše, a jeo premalo.

Kad je umro, počivao je 15 godina u Ankari, odakle je njegov sarkofag 15 godina kasnije prebačen u “Anitkabiru”, mauzolej izgrađen specijalno za njega, u kome se nalazi i muzej posvećen njegovom liku i delu. I danas skoro svaka kuća ima njegovu sliku, njegov lik je na novčanicama i poštanskim markama, a svuda u Turskoj mogu se videti njegove statue.

PROČITAJTE JOŠ:

Nema mira na Kavkazu: Azeri tvrde da su zauzeli drugi po veličini grad Karabaha, Erdogan čestitao pobedu

Erdogan: Srebrenica je crna mrlja u istoriji čovečanstva

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi