Serpiko - čovek koji je razotkrio korupciju u policiji i zbog toga dobio metak u lice: 50 godina kasnije dodeljeno mu je zasluženo priznanje
Bio je dobar u svom poslu zbog čega su ga mnogi mrzeli
Više od 50 godina nakon što je Frenk Serpiko (85) razotkrio korupciju u njujorškoj policiji konačno mu je priznata služba nekadašnjeg tajnog agenta i povreda na dužnosti zvaničnim sertifikatom i izgraviranom medaljom časti.
Bivši detektiv na tajnom zadatku primio je svoje počasti poštom, a potom se time pohvalio na Tviteru.
Serpiko je zahvalio gradonačelniku Njujorka Eriku Adamsu, advokatima i novinaru "Njujork dejli njuza" Leriju Mekšejnu.
Serpiko je svedočio u decembru 1971. godine na panelu koji je sazvao gradonačelnik Džon Lindzi da bi istražio korupciju u policiji, prekidajući tako "plavi zid tišine", zaštitu koju policajci ponekad pružaju jedni drugima, kao što je odbijanje da se svedoči.
Pročitajte još:
U decembru, na 50-godišnjicu pojavljivanja pred komisijom, Serpiko je rekao: "Osećao sam da ću konačno sve da kažem svetu i da niko neće da me prekida. Mislio sam: 'Znam istinu'. Svaka izgovorena reč je bila moja i dolazila je iz srca."
Iako mu je policija dala medalju, priznajući tako njegovu povredu iz 1972. godine, ona mu je predata bez ceremonije i priznanja koje uz nju ide, rekao je u intervjuu koji je dao u decembru.
U filmu iz 1973. godine njega je tumačio Al Paćino.
Metak u lice
U poznatoj sceni iz filma, Serpiko (odnosno Paćino) pažljivo vadi svoj revolver jer se našao ispred stana dilera heroina koga je trebalo da uhapsi. Gurnuo je vrata i očekivao podršku kolega, međutim, diler je pucao i pogodio ga u lice.
Iako holivudski filmovi vole da začine stvarnost, ono što je Serpiko zaista iskusio ne razlikuje se mnogo od tih kadrova.
- Čak i danas mi je teško da gledam te scene koje oslikavaju na veoma realan i užasavajući način ono što mi se dogodilo 3. februara 1971. godine - prisetio se detektiv.
Dečački san
Rođen kao Frančesko Vinsent Serpiko, iz italo-američke porodice, mladi Serpiko je idealizovao njujorške policajce koji su patrolirali njegovim komšilukom u Bruklinu. Pridružio im se 1959. godine, kako bi ostvario dečačke snove. Međutim, nije se uklopio među policajce 81. policijske stanice u Bruklinu. Bio je kitnjast i harizmatičan, uživao je u umetnosti poput baleta i orkestra, u poređenju sa mačo-konzervativcima koji su činili većinu u policiji. Takođe, upadao im je u oko jer je voleo svoj posao, pa je hapsio prestupnike i van radnog vremena i van teritorije svoje policijske stanice. Bio je dobar u svom poslu, a kolege to nisu volele.
Serpikov duh uskoro je slomljen kada je video kolika korupcija vlada na tom poslu. Policajce su podmićivali kriminalci, kockari, siledžije i dileri, i to svim i svačim, od obroka do novca. Kako je odbijao da se povinuje tome, postajao je sve nepopularniji.
Do 1967. godine se žalio zvaničnicima u gradskoj upravi šta je sve video, ali mu je to još više odmoglo, pogotovo jer je naveo imena podmićenih policajaca i mesta na kojima su se prestupi dešavali. Bio je šokiran što ga niko nije slušao. Naišao je na zid ćutanja koji je vladao u policiji, poput omerte među mafijašima.
AP Photo/Jim Wells, File
Međutim, nije se dao već se poverio Dejvidu Durku, koji je postao policajac 1963. godine, nakon što je napustio studije prava. Zajedno su odlučili da svoja saznanja podele sa "Njujork tajmsom". Tek kada je priča završila na naslovnoj strani, gradska uprava je pokrenula istragu.
Na javnom saslušanju sredinom sedamdesetih, Serpiko je svedočio o tome šta je video u njujorškoj policiji, uz dokaze koje su vlasti otkrile tokom istrage.
- Više ne postoji atmosfera u kojoj pošteni policajac može da deluje bez straha da će mu se izrugati ili da će mu se osvetiti kolege - naveo je on.
Durk i on su pritiskali gradonačlenika Lindzija da formira Napovu komisiju koja bi se fokusirala na iskorenjivanje korupcije iz policije.
Sudbonosni okršaj
Nakon svedočenja, stekao je brojne neprijatelje.
Deset meseci kasnije, premešten je u odeljenje za narkotike. Sa kolegama je pošao da uhapsi dilera droge u latinoameričkom kraju Bruklina jer je govorio španski. U pratnji dva policajca, rečeno mu je da ode do vrata dilerovog stana, otvori ih i onda sačeka njih dvojicu. Međutim, kad ih je otvorio i upao unutra, zalupila su se po njegovoj glavi i ramenu. Pozvao je pojačanje, ali niko nije dolazio.
Ubrzo je uvideo da gleda u pištolj. Pogođen je u lice. Oba policajca su pobegla nakon što je upucan, a jedan stariji muškarac je pozvao policiju. Samo jedna patrolna kola su odgovorila, a policajac koji je primio poziv je, navodno, promrmljao: "Da sam znao da je Serpiko, ostavio bih ga da tamo iskrvari."
Jedva je preživeo. Do dana današnjeg ne zna sve okolnosti pucnjave, jer istraga nikada nije vođena. Kako je naučio tog dana, policajci koji prekrše zavet ćutanja u kritičnim situacijama mogu ostati bez pomoći.
Profimedia
Godine 1971, dobio je Medalju časti, najviše priznanje koje njujorška policija dodeljuje za hrabrost. Ipak, smatrao je da dodela tog priznanja nije bila iskrena.
- Dali su mi medalju tek onako, kao da su mi dodali paklu cigareta. Posle svega, nikada nisam dobio propratni sertifikat - žalio se Serpiko, ali je ta nepravda ispravljena prošle nedelje.
Nedelju dana nakon potpuno ravnodušne dodele medalje, otišao je iz policije. I dalje u glavi ima šrapnel i ne čuje na jedno uvo.
Serpikovo nasleđe
Posle svih ovih godina, Serpiko je kazao da prave promene tek treba videti.
- Čujem se stalno sa policajcima, kontaktiraju sa mnom. Pošteni policajac i dalje ne može da pronađe mesto na kome bi se žalio bez straha od odmazde. "Plavi zid" će uvek biti tu jer ga sistem podržava - rekao je on 2010. godine.
Decenijama kasnije, i dalje ima onih koji ga mrze. Kada je Durk preminuo 2012. godine, Serpiko je saznao za sajt na kome je pisalo da je šteta što mu se nije pridružio.
Kada je reč o filmu sa Al Paćinom, mnogi su rekli da je verno prikazao Serpikov bes prema nesposobnosti i korupciji policije. Serpiko je tokom snimanja bio konsultant, a iako Paćinu nije nalazio zamerke, sukobljavao se sa režiserom Sidnijem Lametom. Nisu se slagali o tačnosti događaja koji su prikazivani u filmu, tako da je Serpiko odustao od učestvovanja u projektu.
AP Photo/Mary Altaffer, File
Stručnjaci za krivičnu pravdu nazivali su Serpika istinskim reformatorom koji je pomogao da se pokrene prava promena mežu snagama reda. Ipak, Serpiko je u intervjuu za "Njujork tajms" iz 2010. godine rekao da je zažalio što je počeo da se bavi poslom koji je obožavao kada je bio mali.
- Oduzeli su mi posao koji sam najviše voleo. Samo sam želeo da budem policajac, a oni su mi to uzeli - poručio je on.
- Da li sam razočaran? Da li sam besan? Ne mogu da kažem da sam besan, ali imam pravo da budem. I imam pravo da budem razočaran - poručio je u razgovoru za WNYC 2011. godine.
Danas živi u udaljenoj kolibi u državi Njujork, gde komšija nema na vidiku.
Korupcija kao virus
Nažalost, često se u SAD događa da policajci ubiju (ne)naoružane Afroamerikance, zbog čega izbijaju protesti besnih građana. Čini se da se nije mnogo toga promenilo, a Serpiko se oglašavao iz penzije i tim povodom.
Nakon protesta 2020. godine, posebno zbog ubistva Džordža Flojda, Serpiko je kazao kako se današnja američka policija suočava sa identičnim fundamentalnim problemima kao i šezdesetih i ranih sedamdesetih, kad je on odbio da uzima mito u Njujorku.
Tada se policija prvenstveno pokazala nesposobnom da sprovodi istrage o samoj sebi. Javni tužioci okretali su glavu na drugu stranu u strahu da ne izazovu moćne policijske sindikate i političare.
Činjenica je, smatra Serpiko, da su ključne primere policijske brutalnosti razotkrili građani koristeći pametne telefone za snimanje, a ne policija. Sada, kada se Kongres napokon suočava s problemom postupanja američke policije, Serpiko veruje kako ima nade, ali ne veruje u brze promene.
Govoreći o ubistvu Džordža Flojda, rekao je: "Ovo je bilo drugačije jer je sve na snimku. Jedan čovek koji ubija drugog bespomoćnog čoveka. Tako da se nadam da će se ovaj pokret i protesti nastaviti. Imali smo koronavirus, koji je još aktivan, a smatram da je koronavirus ekvivalentan policijskoj korupciji. Virus je među nama i ne znamo ko ga ima, i policijska korupcija je virus."
Militarizacija policije
Serpiko smatra kako se gorivo za sadašnje nerede stvaralo decenijama, još od vremena kad su policajci morali da plaćaju mito da bi se zaposlili. "Brutalnost je policijska korupcija", kazao je Serpiko, i dodao da je napokon otvoren prozor mogućnosti da policajci vide kako su nasledili grehe svoje starije braće i da su u obavezi da nešto preduzmu.
Printscreen/YouTube
Osvrnuo se i na "militarizaciju" američke policije:
- Kada sam ja bio policajac, nosili smo tridesetosmice, ali one nisu bile toliko efikasne. Zapravo, prekršio sam pravilo, pa sam sebi uzeo "brauning 9 mm automatik". Problem je bio kada je policija prešla na 9 mm, a u stvari je prešla na 40 mm, još moćnije oružje. A onda i na poluautomatska oružja. Danas možete videti policajce kako ispaljuju čitave šaržere, dopunjavaju ih bez razmišljanja, a sve u činovima nemara i rasizma. Amadou Dialo je 1999. godine u Njujorku upucan čak 41 put bez nekog posebnog razloga. Sva ova nekontrolisana oružana moć, u kombinaciji sa nedovoljnom i lošom obukom i nedovoljnom kontrolom kandidata, dovodi do velikih padova u kvalitetu.
AP Photo/Ringo H.W. Chiu, File
- A sada dolaze sa tenkovima, a to stvara ratnu atmosferu na obe strane. Naravno, policajci imaju svako pravo da se brane, ali sa više naoružanja trebalo bi da bude i više obuke - bilo je primera da policajci čak ubiju svoje kolege.
- Narod su oči i uši zajednice. Bolji javni odnosi mogu da stvore saveznika, policija i zajednica treba da rade zajedno na obostranu korist. Ljudi ne žele kriminal na ulicama, ali ne žele ni da pozovu policiju jer joj ne veruju - opisao je Serpiko stanje u policiji u intervjuu za "Forin polisi".
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari