Izneverena očekivanja, brojni gafovi i haotično povlačenje: Čime je sve Bajden razočarao svet i SAD tokom godinu dana na vlasti

Kada je 20. januara prošle godine stupio na dužnost 46. predsednika SAD, Džozef Bajden je izjavio da je njegova pobeda trijumf ne kandidata nego cilja - demokratije.

Obraćajući se podeljenoj zemlji usred pandemije, samo nekoliko nedelja nakon nemira na Kapitolu, obećao je da će vratiti jedinstvo i učiniti „velike stvari".

- Možemo da ispravimo greške. Možemo da omogućimo ljudima da rade na dobrim radnim mestima. Možemo da šaljemo našu decu u bezbedne školame. Možemo da pobedimo ovaj smrtonosni virus - rekao je on.

Godinu dana nakon njegovog stupanja na vlast može se zaključiti da nije postigao mnogo od onoga što je obećao. I američka i svetska javnost sada na njega gleda drugačije, zbog čega se često postavlja pitanje o Bajdenovoj budućnosti.

Koliku podršku ima aktuelni predsednik SAD?

Uprkos napetoj predsedničkoj trci, Bajden je svoj mandat započeo sa 56 odsto podrške Amerikanaca, prema anketi "RealClearPolitics", osvojivši više od 80 miliona glasova - više od bilo kog drugog američkog predsednika.

Ali tokom prve godine imao je zapanjujući pad popularnosti.

Tanjug/AP Photo/Susan Walsh

Njegov rejting je počeo da opada u vreme široko kritikovanog povlačenja američkih trupa iz Avganistana, dok je delta soj napredovao ekstremno brzo. U sepembru ga je, prema istraživanju "Galupa", podržavalo 43 odsto Amerikanaca, a danas je uz njega njih 40 odsto.

Od tada se pad nastavio, jer mu nije pošlo za rukom da ispuni svoja najveća obećanja koja je dao tokom kampanje, između ostalog da ukroti pandemiju i doprinese prosperitetu radničkih porodica.

U poređenju sa drugim nedavnim predsednicima, samo Donald Tramp je imao razočaravajuće rezultate prve godine - njegova podrška opala je sa 45 odsto na dan inauguracije na 35 odsto godinu dana kasnije, prema istraživanju "Galupa".

Bivši Bajdenov šef, Barak Obama, počeo je sa podrškom od skoro 70 odsto kada je preuzeo dužnost, a godinu dana kasnije podržavalo ga je 50 odsto Amerikanaca. Džordž V. Buš je započeo svoj prvi mandat na sličnoj poziciji kao i Bajden, sa oko 60 odsto podrške, ali je taj broj porastao na skoro 90 odsto posle napada 11. septembra.

Da li se izborio sa pandemijom?

Predsednik Bajden, koji kaže da u džepu nosi karticu sa brojem Amerikanaca koji su umrli od koronavirusa, jasno je stavio do znanja da je borba protiv pandemije njegov glavni prioritet.

Glavni stubovi njegovog plana počivali su na široko rasprostranjenoj kampanji vakcinacije i masovnom povećanju testiranja.

Tanjug/AP Photo/Susan Walsh

Tokom prve godine na vlasti, on jeste uticao na to da vakcina postane dostupnija, i trenutno je oko 75 odsto Amerikanaca primilo bar jednu dozu, dok ih je 63 odsto potpuno vakcinisano. Deca od pet godina ispunjavaju uslove za vakcinu od novembra, dok je 80 miliona dodatnih doza podeljeno da bi se pomoglo u zaštiti od omikrona, a besplatni kućni brzi testovi postali su dostupni za naručivanje ove nedelje.

Ipak, nove varijante i kontinuirano protivljenje vakcinama glavni su argumenti Bajdenove administracije zbog kojih nije uspela da privede pandemiju kraju. Tokom godine, SAD su pretrpele tri velika talasa virusa, a više od 850.000 Amerikanaca umrlo je od kovida 19, što znači da je ova zemlja zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva od globalne pandemije.

Bajden je već u julskom govoru izjavio da bi SAD mogle da slave „nezavisnost“ od pandemije kovida 19. To bi moglo da se uporedi sa prevremenom izjavom Džordža V. Buša da je rat u Iraku „završena misija“. Dok se Beloj kući mogu pripisati zasluge za donošenje važnog zakona o ublažavanju pandemije u maju, njena nesposobnost da se pripremi za izazove koje predstavljaju varijante delta i omikron omela je uspeh koji je američki predsednik očekivao.

Šta se desilo sa ekonomijom?

Za mnoge Amerikance najvažnije pitanje je ekonomska stabilnost zemlje. Kada je Bajden preuzeo dužnost, pandemija je usporila rast broja radnih mesta i SAD su se suočile sa problemima nezaposlenosti zbog izolacije.

Broj zaposlenih se donekle povećao tokom prošle godine, sa 6,4 miliona novih radnih mesta, iako je ukupan broj i dalje niži od nivoa pre pandemije.

Džozef Bajden; Profimedia

Na sve to, pojavile su se nove ekonomske prepreke.

Milioni Amerikanaca dali su otkaze. Iako ovo pokazuje poverenje u tržište rada, neke industrije se sada suočavaju sa nedostatkom radne snage, što doprinosi globalnim problemima u lancu snabdevanja i podstiče rastuću inflaciju.

Potrošačka korpa porasla je za sedam odsto od decembra 2020. do istog meseca 2021, što je najveći rast od osamdesetih.

Dobre vesti za Bajdena bili su pad nezaposlenosti, procvat berze i rekordni privredni rast, dok je loša vest da je brzina oporavka dovela do problema u lancu snabdevanja i nivoa inflacije koji nije viđen decenijama.

Da li su uvedene obećane imigracione reforme?

Jedno od Bajdenovih obećanja tokom kampanje bilo je da će okončati razdvajanja porodica migranata i zadržavanje dece na granici, što je politika iz Trampove ere koja je naljutila levicu.

Održao je reč o okončanju takozvane politike nulte tolerancije, a broj maloletnika koji se je rastao u pritvorskim centrima naglo je opao.

AP Photo/Felix Marquez

Ali otkako je preuzeo dužnost, u SAD su nagrnuli migranti, što je donelo nove probleme. Tokom 2021. američki granični službenici dočekali su na granicama skoro dva miliona migranata, uključujući 165.000 maloletnika. U jednom navratu graničari su prešli ganicu, pa su migante koji su pokušavali da uđu u zemlju jurili sa bičevima na konjima, što je Bajden žestoko osudio rekavši da će kazniti odgovorne, što do danas nije uradio. Očajni migranti sa Haitija vraćeni su u destabilizovanu zemlju iz koje su pobegli, pa se Amerika još jednom pokazala kao obećani raj, ali samo na papiru.

Dugoročne reforme i dalje nisu sprovedene. Bajdenov plan da omogući pravni status za 11 miliona ljudi bez dokumenata u SAD zastao je u Kongresu, pa nije uspeo da poništi politiku iz Trampove ere zbog koje su migranti prisiljeni da čekaju u Meksiku dok se njihovi zahtevi za azil obrađuju u SAD.

U međuvremenu, on je počeo da brani sprovođenje Trampove politike koja dozvoljava vladi da automatski protera tražioce azila bez dokumenata kako bi zaustavila širenje kovida 19.

Ono što je bilo donekle neočekivano jeste to da su Bajdenove imigracione reforme, one koje je uspeo da sprovede, pojačale migracionu krizu, zatrpavši američke granične objekte, nepripremljene za nalet.

Koja su njegova dostignuća?

Bajden je ipak imao neke rane uspehe - u martu je usvojen njegov zakon za pomoć oporavku ekonomije od pandemiji u iznosu od 1,9 biliona dolara.

AP Photo/Evan Vucci

Uz to, SAD su se ponovo pridružile Pariskom klimatskom sporazumu. Takođe, uspeo je da podeli 100 miliona vakcina za 50 miliona ljudi u roku od 100 dana i poništio je zabranu transrodnih osoba u vojsci.

Uprkos protivljenju republikanaca i rascepu u krugu demokrata, u novembru je uspeo da usvoji infrastrukturni zakon vredan milijardu dolara.

Međutim, Bajdenu je ove nedelje zadat veliki udarac kada su mu članovi njegove partije jasno stavili do znanja da mu neće pomoći da progura svoje glasačke reforme u Kongresu, što nije prvi put da se nisu složili sa njim.

Prepucavanje sa Kinom i Rusijom

Otkad je došao na vlast, Bajden je nedvosmisleno i naizmenično napadao Kinu i Rusiju, pokazujući tako da se Sjedinjene Američke Države osećaju ugroženo. Kao ekonomska sila Kina sve brže napreduje, pa je Bajden pokušavao da je sabotira sa drugih strana, krtikujući navodno kršenje ljudskih prava u provinciji Sinđan, pritisak na Hongkong i iznoseći tvrdnje da je Peking pretnja za Tajvan, na koji je poslata američka vojska kako bi obučila vojsku ove kineske teritorije.

Profimedia

Kad je u pitanju Rusija, veći deo godine sve se svodilo na na diplomatska prepucavanja, da bi u poslednje vreme propagandna mašinerija SAD počela ozbiljno da optužuje Rusiju da planira okupaciju Ukrajine, tvrdeći da Moskva gomila vojnike u blizini granice sa ovom zemljom. Bajden se nije zaustavio na ovim provokacijama, nego je odbio i da pristane na bezbednosne garancije koje je Rusija tražila, a na sve to Sjedinjene Američke Države orkestrirale su preko nevladinih organizacija nemire u Kazahstanu čijom bi dugoročnom eskalacijom Rusija pretrpela veliku štetu.

Osramoćen u Avganistanu

Prema dogovoru koji su SAD uspostavile s talibanima, povlačenje američkih i savezničkih trupa iz Avganistana počelo je u avgustu, u vreme kada su militanti slobodno krčili svoj put kroz zemlju do prestonice, koju su osvojili 15. avgusta. Time su se talibani vratili na vlast nakon što su zbačeni dolaskom Amerikanaca u Avganistan 2001. godine. 

Usledilo je haotično povlačenje američkih i savezničkih vojnika, kao i njihovih avganistanskih saveznika, kojima je obećano da će biti evakuisani. Aerodrom u Kabulu danima je bio krcat, a Sjedinjene Američke Države pokazale su se kao neorganizovane, jer su na kraju mnogi koji su se nadali da će izbeći iz zemlje ostali u Avganistanu, dok su saveznici bili razočarani tretmanom njihovih trupa.

Profimedia

Posle 20 godina stradanja i više od 100.000 poginulih, od toga 40.000 civila, Amerikanci su od Avganistana napravili narko-državu, ne uspevši da urade ono zbog čega su došli u tu zemlju - da iskorene terorizam i uspostave demokratski poredak u njoj. Talibani su se vratili na vlast, a najveća svetska sila sve to je mirno posmatrala.

Problem sa Evropom

Iako su se lideri Evropske unije nadali da će Džozef Bajden biti drugačiji od svog prethodnika Donalda Trampa, potezi koje je povlačio govore u prilog tome da je i u njegovom slučaju „Amerika na prvom mestu”. Saveznicima SAD naročito je bio problematičan način na koji je obavljeno povlačenje iz Avganistana i način na koji je rat u ovoj zemlji okončan. Haotična evakucija pokrenula je talas izbeglica koje su krenule put Evrope i Amerike, dok su saveznici koji su se borili sa Amerikancima razočarani neorganizovanim izlaskom iz zemlje. Bajden se zarekao da će nastaviti borbu protiv terorizma, što je pokušao da dokaže napadom dronom na „pripadnike Islamske države” koji su organizovali bombaške napade na aerodromu u Kabulu, ali se ispostavilo da je u toj akciji stradalo 10 civila, a ne teroristi, kako je prvobitno saopšteno.

Evropske saveznike SAD nije uznemirila samo evakuacija, već i nedostatak koordinacije Amerike sa partnerima, pošto su misiju NATO u vreme povlačenja činile trupe iz 36 zemalja, od kojih tri četvrtine nisu bile američke, što je dovelo do međunarodne borbe za evakuaciju.

Nemački angažman u Avganistanu bio je prva velika borbena misija ove zemlje od Drugog svetskog rata, pa je i frustracija zbog njenog neslavnog završetka samim tim veća.

Profimedia

Češki predsednik Miloš Zeman okarakterisao je evakuaciju kao kukavičluk, dodajući da su Amerikanci izgubili prestiž globalnog lidera.

Gafovi koji su se prepričavali

Bajden je svojevremeno i sam sebe nazvao "gaf mašinom", a ovaj nadimak opravdao je u više navrata tokom prve godine na mestu predsednika. Pogrešno je izgovorio ime ruskog kolege Vladimira Putina, dok je govorio o politici Vašingtona prema Moskvi i nazvao ga "Klutin", dok je premijer Australije Skot Morison dobio nadimak "momak odozdo", a Kamala Haris je oslovljena kao predsednica. 

Bajden je imao problem i sa ravnotežom, pošto je tri puta pao kada je ulazio u predsednički avion, ali se, srećom, nije povredi, dok su svetski mediji brujali da je Bajden zaspao tokom razgovora sa premijerom Izraela Naftalijem Benetom, a onda i na klimatskom samitu u Glazgovu.

Ipak, najveći šok za svetsku javnost bilo je njegovo gostovanje u emisiji CNN-a, kada je njegovo ponašanje bilo više nego čudno, nakon čega su ponovo počele da kruže priče da on nije sposoban da obavlja funkciju predsednika SAD.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi