Prišla je Musoliniju i ispalila tri hica u njega: Istina o Violet Gibson tek posle jednog veka izlazi na videlo

Dana 7. aprila 1926. godine, žena iz Irske je u Rimu izašla iz mase ljudi na ulici i pucala na jednog od najomraženijeg diktatora 20. veka. Jedan metak okrznuo je nos Benita Musolinija, tako da je italijanski lider preživeo pokušaj atentata.

Među mnogim simbolima hrabrosti protiv fašizma u Evropi u 20. veku, Violet Gibson je u velikoj meri zaboravljena.

Od četvoro ljudi koji su pokušali atentat na Musolinija, ona je uspela da mu se najviše približi. To je učinila samo tri godine nakon što je on došao na vlast, tokom govora koji je održao u Rimu.

Do svoje smrti bila u mentalnoj ustanovi

Posle izvesnog vremena provedenog u italijanskom zatvoru, deportovana je u Englesku. Kasnije je prebačena u Bolnicu Svetog Andreja, mentalnu ustanovu u Northemptonu, gde je bila do svoje smrti 1956.

Nakon što je ispalila tri hica, napale su je Musolinijeve pristalice, a spasla ju je policija, koja je brzo intervenisala i uhapsila je.

U danima nakon pokušaja atentata, predsednik Izvršnog veća irske slobodne države V. Kosgrejv napisao je Musoliniju da mu “čestita na preživljavanju”.

Ko je bila Violet Gibson?

Ćerka anglo-irskog aristokrate Edvarda Gibsona, lordskog kancelara Irske (tadašnja najviša pravna kancelarija u zemlji), bila je debitantkinja na dvoru kraljice Viktorije.

Gradsko veće Dablina je sada, nakon toliko godina, usvojilo predlog kojim je odobreno da se u gradu postavi ploča njoj u čast.

U zahtevu se navodi da njen čin treba da se predstavi javnosti, da treba da zauzme svoje mesto u istoriji irskih žena i bogatoj istoriji irske nacije i njenog naroda.

– Britanskim vlastima i njenoj porodici odgovaralo je da je vide kao ludu, a ne kao borca protiv fašizma – dodaje se u zahtevu.

Nezavisni gradski član veća iz Dablina Manik Flin, koji je izneo zahtev, rekao je da je Violet Gibson osoba koju su zbog nepoznatih razloga i irski i britanski establišment potpuno ignorisali.

– Većina ljudi, a posebno žene koje su učinile izvanredne stvari, nažalost su potisnuti u drugi plan – rekao je za BBC.

– Iz nekih čudnih razloga, Violet Gibson postala je neka vrsta sramote, izbegavali su je, pokušavali da kažu da je luda… – dodao je on.

Gospodin Flin je rekao da je porodica gospođe Gibson podržala postavljanje ploče i da očekuje da će predlog preći u sledeću fazu u narednim nedeljama.

Rekao je da će, iako će to zavisiti od dobijanja dozvole vlasnika zgrade, mesto za postavljanje ploče verovatno biti njena kuća iz detinjstva u kvartu Merion Skver u Dablinu.

Pisma Elizabeti, Čerčilu…

Šira publika upoznala se tek 2014. godine sa pričom o gospođi Gibson, kroz radijski dokumentarac koji je emitovao RTE a snimila Siobhan Linam, oslanjajući se na knjigu “Žena koja je pucala na Musolinija” Francisa Stoner-Saundersa.

Pročitajte još:

„Hitler je kancelar – kao u bajci“: Dan kada je načinjen prvi korak ka tome da svet postane mesto stradanja i užasa

Novo u knjižarama: Prvi roman o fašizmu u kojem je glavni lik Musolini

Dokumentarni film je potom poslužio kao osnova za film „Violet Gibson, Irkinja koja je pucala u Musolinija“, koji je režirao suprug Linam Beri Dovdal, a trenutno se prikazuje na međunarodnim filmskim festivalima.

Dovdal je rekao da su tokom priprema za film naišli na brojna pisma koja su pozivala na puštanje Gibsonove iz Bolnice Svetog Andreja, i to upućena moćnim društvenim figurama, uključujući princezu Elizabetu – sadašnju kraljicu, i Vinstona Čerčila.

– Oslobođena je iz Italije pod uslovom da bude zaključana do kraja života – rekla je Linam.

Kao deo svog istraživanja, tim supružnika pregledao je arhivsku građu u Italiji i rekao da je najveća kolekcija podataka među svim osobama koje su pokušale atentat na Musolinija, upravo ona o Irkinji.

– Da je ovo učinio muškarac, verovatno bi mu bio postavljen spomenik ili nešto slično. Budući da je bila žena, bila je zaključana. Tako smo srećni što smo u stanju da ispričamo priču o njoj i iznesemo je na pravi način – rekao je Dovdal.

– Violet Gibson je bila vrlo hrabra kada je odlučila da uradi tako nešto. Kada se uporedi ono što su ona i Benito Musolini uradili, ko je zaista bio lud? – dodao je on.

Ko je bio Benito Musolini?

Musolinijeva Nacionalna fašistička partija došla je na vlast u Italiji nakon Prvog svetskog rata, podržana od naoružanih grupa poznatih kao Crnokošuljaši, koje su zastrašivale protivnike.

Fašisti su vlast preuzeli početkom dvadesetih godina, blokirajući sve demokratske institucije, a Musolini je 1925. godine postao italijanski diktator.

Podržavao je generala Franciska Franka u španskom građanskom ratu i Adolfa Hitlera u Drugom svetskom ratu.

Musolini je usvojio neke od Hitlerovih politika – posebno antijevrejske zakone iz 1938. godine kojima su italijanski Jevreji lišeni građanskih prava. Više od 7.500 italijanskih Jevreja umrlo je u Holokaustu.

Musolini je pogubljen nakon što su ga italijanski partizani zarobili 1945. godine, kada je pokušao da pobegne.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs