Neočekivani problem nagriza zemlju iznutra: Najsporiji rast populacije u Kini mogao bi da ostavi fatalne posledice

Kinesko stanovništvo je za poslednjih deset godina raslo najsporijim tempom od uvođenja politike jednog deteta krajem sedamdesetih, najnoviji su vladini podaci, objavljeni u utorak.

Prosečna godišnja stopa rasta bila je 0,53% tokom poslednjih 10 godina, u poređenju sa stopom od 0,57% između 2000. i 2010. – što je povećalo broj stanovnika na 1,41 milijardi. Rezultati su stvorili pritisak na Peking da pojača mere i podstakne parove da imaju više dece i spreče pad broja stanovnika, piše BBC.

Rezultati su predstavljeni nakon popisa decenije, za koji se prvobitno očekivalo da bude objavljen u aprilu. Popis je izvršen krajem 2020. godine, gde je sedam miliona popisnika prikupljalo informacije “od vrata do vrata”.

S obzirom na ogroman broj anketiranih ljudi, smatra se najopsežnijim popsiom kineskog stanovništva, što je važno za buduće planiranje. Ning Jice, šef Državnog zavoda za statistiku otkrio je da je prošle godine rođeno 12 miliona beba, što je značajan pad u odnosu na 18 miliona novorođenčadi u 2016. godini.

Međutim, dodao je da je to “i dalje znatan broj”. Ning je dodao da je niža stopa nataliteta u odnosu na prethodni period prirodni rezultat kineskog socijalnog i ekonomskog razvoja.

Politika jednog deteta

Politika jednog deteta, kao deo politike planiranja porodice, bila je politika kontrole populacije koja je uvedena u Narodnoj Republici Kini od 1978. do 1980. godine. Politika je dozvoljavala mnogo izuzetaka, a etničke manjine su bile oslobođenje. 2007. godine politika je strogo primenjivana na 36 % populacije Kine, dok je za 53 % dozvoljeno drugo dete ukoliko je prvo bilo ženskog pola.

Politika jednog deteta u Kini usporila je svakako rast stanovništva, a porodice koje bi prekršile pravila, suočavale su se sa novčanim kaznama, gubitkom posla i ponekad prisilnim pobačajem.

Stopa nataliteta u padu i u Japanu i Južnoj Koreji

Kako zemlje postaju razvijenije, stope nataliteta imaju tendenciju pada zbog obrazovanja ili drugih prioriteta poput karijere.

Na primer, susedne zemlje, Japan i Južna Koreja, takođe su poslednjih godina zabeležile pad nataliteta do rekordnih najnižih vrednosti uprkos različitim vladinim podsticajima za parove da imaju više dece. Prošle godine je Južna Koreja prvi put u istoriji zabeležila više umrlih nego rođenih, što je izazvalo pravu uzbunu u zemlji koja već ima najnižu stopu nataliteta na svetu.

Jedan od najvećih problema kod ovih podataka je “obrnuta starosna struktura”, odnosno stanovništvo sa više starijih nego mlađih, a kada se to dogodi, postoji opasnost da u jednom trenutku neće biti dovoljno mladih koji bi vodili računa o starijima.

Iako je vlada 2016. godine okončala kontroverznu politiku jednog deteta i dozvolila parovima da imaju dvoje dece, to, prema ovim podacima, nije podstaklo mlade parove da imaju više dece.

Iue Su, glavni ekonomista iz “The Economist Intelligence Unit”, rekla je da je politika za drugo imala pozitivan uticaj, ali samo kratkoročno, tokom prve dve godine.

Takođe se očekivalo da će Kina potpuno ukinuti politiku planiranja porodice, ali to se nije dogodilo.

Stručnjaci kažu da bi to moglo da se dogodi u narednih nekoliko godina.

– Biće 2021. ili 2022. ili vrlo brzo – rekao je Huang Venzhang, ekspert za demografiju u Centru za Kinu i globalizaciju.

Manje radne snage

Prema poslednjem popisu, postoji još jedan veliki problem – broj ljudi starosti između 16 i 59 godina takođe se smanjio, za 40 miliona u poređenju sa poslednjim popisom stanovništva 2010. godine. Glavni metodolog Zeng Iuping rekao je da je ukupan broj i dalje veliki – 880 miliona.

– I dalje imamo mnogo radne snage – rekao je.

Međutim, ekonomista Jue je upozorila da će nastavak pada radne snage u budućnosti “ograničiti potencijalni kineski ekonomski rast”.

– Demografska dividenda koja je pokrenula ekonomski uspon zemlje tokom poslednjih decenija će se brzo raspršiti.

Kineski lideri već su rekli da će starosna granica za penzionisanje morati da poraste da bi se “zemlja nosila sa ekonomijom”, a to bi takođe moglo da znači još posla za radnike u Kini.  Stručnjaci su upozorili da bi svaki pad broja stanovnika u Kini mogao da utiče i na druge delove sveta.

Pročitajte još:

Kina postavlja govornice u školama – deca više ne smeju da nose mobilne telefone

Kina ubrzava lansiranje digitalne valute: Stiže digitalni juan?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi