Najgora godina u istoriji čovečanstva: Donela je glad i nemaštinu, a zima je trajala svih 12 meseci

Najgora godina u istoriji, a otkako postoji meteorološka dokumentacija je 1816, koja se još naziva “godina bez leta”. U Americi je poznata i pod nazivom “Eighteen hundred and froze to death”, a ovo je godina koja će u istoriji ostati zapamćena kao ona u kojoj je svih dvanaest meseci bila zima.

Januar i februar bili su prosečni te godine, a onda je do nagle promene došlo početkom marta, kada je temperatura počela da pada. U aprilu i maju je svakodnevno padala kiša, u junu, kada su ljudi očekivali sunce, pao je sneg, a mraz je bio svakodnevna pojava.

Planeta je čekajući leto, dobila zimu, oštru i nikad goru. A nakon zime, po logičnom redosledu, došla je jesen, a potom ponovo zima.Ovakvo vreme pratile su i ogromne poplave, naročito u Evropi.

Leto kad je stvoren Frankenštajn

Upravo 1816. godine Meri Šeli, Džon Vilijam Polidori i njihovi prijatelji bili su tokom leta gosti lorda Bajrona na Ženevskom jezeru, piše Istorijski zabavnik.

Meri se sećala da je to bilo “vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”. U takvoj atmosferi jedne večeri su se kladili u to ko može da napiše strašniju bajku. Meri Šeli je napisala osnove priče koje ća kasnije ugraditi u svoj roman “Frankenštajn”.

Šta se zapravo dogodilo?

Nije bilo objašnjenja za ovu pojavu, a tek 1920. godine američki naučnik Vilijem Hampfris je postavio hipotezu koju i danas prihvata najveći broj klimatologa.

Naime, u aprilu 1815. proradio je vulkan Tamboru na ostrvu Sumbava u Holandskoj Istočnoj Indiji, današnjoj Indoneziji, i u atmosferu poslao ogromne količine vulkanskog pepela. Za ovo se znalo jer je veliki deo severne hemisfere bio prekriven oblacima prašine i prljavštine, ali je tek u junu 1816. postalo jasno da se na tome neće završiti.

Drugi vulkani koji su bili aktivni u tom periodu su Sufrijer na Sent Vinsentu u Karibima i Majon na Filipinima. Uobičajeno je da nakon masivne vulkanske erupcije padne globalna temparatura, jer se manje sunčanog zračenja probije kroz atmosferu do zemlje.

Poljoprivreda je bila na kolenima, a cena hrane se udesetostručila. Mraz je uništio sve useve, a glad koja je usledila pokrenula je čitavu seriju zličina, društvenih nereda i pobuna širom sveta.

Procenjuje se da je glad dovela do smrti 200.000 ljudi samo u Evropi. Irska je bila među najteže pogođeim državama, a Kinezi su bili prisiljeni da prekinu sadnju pirinča i počnu da uzgajaju, u tom momentu, profitabilniji mak, šireći ono što će kasnije biti poznato kao opijumsko tržište.

Pročitajte još:

Najkraći rat u istoriji: Za samo 38 minuta odneo više od 500 života

Meso od sokola i aligatora, supa od kornjače, kolač od kukuruza – U kojoj hrani su uživali slavni lideri, mislioci, umetnici?

U Velikoj Britaniji i Francuskoj su izbile pobune, a skladišta hrane su opljačkana. Nasilje je bilo najjače u Švajcarskoj koja je imala malo obradive zemlje, a vlast u toj državi je proglasila vanredno stanje zbog opšte gladi.

U Mađarskoj je padao smeđi sneg, a u Italiji crveni. Sneg je zabeležen i na Tajvanu koji inače ima tropsku klimu.

U Americi mnogi istoričari “godinu bez leta” smatraju glavnim uzročnikom pokreta američkih kolonista prema zapadu. Stanovništvo je krenulo da traži bogatiju zemlju i bolje uslove za useve.

Osim gladi, širila se i bolest. Dok je hladnoća paralizovala severnu hemisferu, monsuni su opustošili južnu, pa je jedna od najsmrtonosnijih epidemija tifusa u istoriji usledila ubrzo nakon. Umrli su se brojali u desetinama hiljada.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi