Kradu novac od bogatih i daju u humanitarne svrhe: Novi napad grupe koja je izazvala opšti haos u Americi

Sajber-napad na najveću američku naftnu kompaniju „Kolonijal pajplan“, koji je izazvao gašenje gasovoda u Americi, izvela je kriminalna grupa poznata kao “Dark sajd”, koja je u javnosti postala poznata tek prošle godine. Interesovanje za ovu grupu je veliko i kod običnih ljudi jer gaje imidž modernog Robina Huda, tako što kradu od korporacija i daju deo u humanitarne svrhe.

Banda, kako je nazivaju mediji, “profesionalizovala” se u kriminalnoj industriji, i za prethodne tri godine zapadne zemlje koštala je najmanje deset milijardi dolara. “Dark sajd” tvrdi da ne napada bolnice i staračke domove, obrazovne ili vladine ustanove i da deo novca koji dobije ucenom daje u humanitarne svrhe. Ono što je takođe interesantno je da hakeri ove grupe ne napadaju ni organizacije iz bloka Sovjetskog Saveza.

Rusija povezana sa napadom?

Hakeri koji stoje iza sajber-napada na najveću američku naftnu kompaniju „Kolonijal pajplan“, možda imaju veze sa Rusijom, saopštila je televizijska kompanija „Si-En-En“, pozivajući se na izvore među bivšim činovnicima američke administracije koji su radili na polju sajber-bezbednosti.

Prošle godine, vest koja je naišla na iznenađenje mnogih je odluka grupe, koja je prvi put dala ukradeni novac u dobrotvorne svrhe, što je zbunilo stručnjake iz oblasti sajber-kriminala, ali i one kojima je novac bio namenjen.

Kako su rekli, posle iznuđenih milijardi dolara, sada žele da “svet učine boljim mestom”, te su tada objavili kopije uplatnica od po 10.000 dolara u bitkoinima za sve dobrotvorne organizacije.

Odbili donaciju

– Mislimo da je pošteno da deo novca koji su kompanije uplatile ode u dobrotvorne svrhe. Bez obzira na to što mislite da je ovo što radimo loše, drago nam je kada znamo da smo pomogli nečijem životu. Danas smo poslali prve donacije – objavili su hakeri prošle godine.

Sajber-kriminalci su donaciju objavili zajedno sa priznanicama za porez koje su dobili u zamenu za 0,88 bitkoina koje su poslali dvema dobrotvornim organizacijama – “The Water Project” i “Children International”.

Ipak, jedna od organizacija kojoj je novac bio namenjen, “Children International”, saopštila je da neće zadržati novac.

U postu na blogu od 13. oktobra 2020. godine, hakeri tvrde da napadima ciljaju samo velike profitabilne kompanije. Reč je o ucenjivačkim napadima pomoću softvera. Hakeri napadaju IT sisteme kompanija i drže ih blokiranim sve dok ta kompanija ne isplati traženi novac.

Za ovu relativno novu grupu postoje dokazi da su povezani sa drugim sajber-kriminalnim grupama, odgovornim za napade na kompanije, među kojima je Traveleks. Jedan od mogućih razloga za dodatnu zabrinutost jeste i način na koji su hakeri uplatili donacije humanitarnim organizacijama.

Bret Kelou, analitičar za sajber bezbednoost u kompaniji “Emsisoft” rekao je za BBC da mu „uopšte nije jasno čemu se kriminalci nadaju ovim donacijama”.

– Možda to pomaže u ublažavanju njihove krivice? Ili možda iz egoističnih razloga žele da ih ljudi doživljavaju kao nekakve Robin Hudove, a ne iznuđivače. Bez obzira na to šta im je motiv, to je sigurno vrlo neobičan korak i, koliko znam, prvi put je neka ovakva grupa donirala deo profita u dobrotvorne svrhe – rekao je on.

Problematične uplate kriptovalutama

Jedan od mogućih razloga za dodatnu zabrinutost jeste i način na koji su hakeri uplatili donacije humanitarnim organizacijama.

Sajber-kriminalci su uplatili sredstva preko američke usluge pod nazivom “The Giving Block”, koju koristi 67 različitih neprofitnih organizacija iz celog sveta, među kojima “Save The Children”, “Rainforest Foundation” i “She’s The First”.

Pročitajte još:

Kradu novac od bogatih i daju u humanitarne svrhe: Novi napad grupe koja je izazvala opšti haos u Americi

Amerikanci “sajber-napadima” na Rusiju i Iran: Opravdanje – mešanje spoljnih faktora u izbore

The Giving Block za sebe navodi da je „jedino neprofitno rešenje za prihvatanje donacija u kriptovalutama”. Kompanija je osnovana 2018. godine kako bi ponudila kriptovalutnim „milionerima” mogućnost da iskoriste „ogroman poreski podsticaj za doniranje bitkoina i drugih kriptovaluta direktno neprofitnim organizacijama”.

Većina usluga koje podrazumevaju kupovinu ili prodaju digitalnih kovanica poput bitkoina zahteva od korisnika da verifikuju identitet, ali nije jasno da li je to ovde učinjeno.

Ipak, BBC je pokušao da anonimno donira putem mrežnog sistema The Giving Block i nije mu postavljeno nijedno pitanje u vezi sa verifikacijom identiteta.

Stručnjaci kažu da slučaj ukazuje na složenost i opasnost anonimnih donacija.

Istražitelj kriptovaluta Filip Gradvel iz “Chainanalysis” rekao je:

– Dopuštanjem anonimnih donacija iz potencijalno nelegalnih izvora, otvara mogućnost pranja novca – rekao je on i dodao da je „svim kriptovalutnim preduzećima potreban čitav niz mera za sprečavanje pranja novca”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi