Kim Il Sung, čovek koji je oblikovao Severnu Koreju: Narod ga obožava, a svetske sile krive za milione mrtvih
Posle njegove smrti 8. jula 1994. cela zemlja je nekoliko dana bila u žalosti
Prvi lider Severne Koreje, to jest Demokratske Narodne Republike Koreje, Kim Il Sung, vladao je ovom zemljom od njenog nastanka 1948. do svoje smrti 1994. godine. Dan njegove smrti, 8. jul, odmah je postao državni praznik, a on je proglašen „večnim vođom“.
Kim Il Sung je rođen 15. aprila 1912. u selu Mangjongdae, kada mu je dato ime Kim Džong Su. Dan njegovog rođenja danas je takođe državni prazik i u DNR Koreji se obeležava kao Dan sunca.
Pročitajte još
O njegovom detinjstvu se malo zna, ali je on kasnije pričao da je odrastao u siromašnoj porodici koja je pripadala hrišćanskoj verskoj grupi prezviterijanaca. Njegova porodica je aktivno učestvovala u aktivnostima protiv japanske okupacije već od 1910, a u njima se posebno isticala Kimova majka Kang Ban Suk.
Aktivnosti u koje se uključila njegova porodica bile su usmerene protiv japanske represije tokom koje je samo 1912. uhapšeno 52.000 Korejaca. Ipak, i Kimova porodica je na kraju, kao i mnoge druge, izbegla u Mandžuriju 1920. godine zbog sve jače represije.
Komunizam u krvi
Kim Il Sung se još u mladosti pokazao kao dobar organizator, naročito kada se radi o militantnim grupama i rano je razvio naklonost prema komunizmu.
Kim Il Sung; Wikimedia
U oktobru 1926. osnovao je Savez za uništenje imperijalizma, u avgustu sledeće godine formirao je Savez komunističke omladine Koreje, a u julu 1930. Korejsku revolucionarnu armiju – prvu oružanu organizaciju korejskih komunista.
Komunistička partija Koreje bila je isključena iz Kominterne zbog nacionalističkog stava, pa se Kim 1931. priključio Kineskoj komunističkoj partiji. U aprilu 1932. organizovao je Korejsku narodno-revolucionarnu armiju i postao njen komandant.
Ime Kim Džong Su promenio je 1935. godine u Kim Il Sung, što u prevodu znači „postati sunce“. Tih godina bio je komandant gerilske šeste divizije poznate kao „divizija Kim Il Sunga“, koju je činilo nekoliko stotina boraca.
S obzirom na naglo jačanje vojnog položaja Japana, Kim je bio prinuđen da 1940. godine pobegne u SSSR. Tamo je bio smešten u kampu sa većinom komunističkih Korejaca, a ubrzo je postao major u Crvenoj armiji.
„Veliki vođa” Severne Koreje
Kad se Drugi svetski rat završio, u pitanje je dovedeno uređenje Korejskog poluostrva, a Staljin se sa Lavrentijem Berijem posavetovao ko bi mogao da bude vođa Koreje. Posle nekoliko susreta sa Kimom, Staljinu je predložio njega. Nakon osam godina provedenih u egzilu Kim se u Koreju vratio u avgustu 1945.
Kim Il Sung; Profimedia
Već u oktobru formirao je Centralni organizacioni komitet Komunističke partije Severne Koreje, a u avgustu 1946. objedinio je Komunističku partiju Severne Koreje i Novu demokratsku partiju Koreje, obrazujući Radničku partiju Koreje. Bio je generalni sekretar Radničke partije Koreje od 1945. do 1966, kada postaje njen predsednik.
U posleratnim godinama Ujedinjene nacije želele se u da sprovedu izbore na teritoriji cele Koreje, ali uz pomoć SSSR-a severni deo se odvojio 9. septembra 1948. i formirao zasebnu državu – Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, a Kim Il Sung postao je prvi predsednik vlade novoosnovane zemlje.
Ubzo nakon toga došlo je do Korejskog rata, tokom kog je Severna Koreja uz pomoć Kine u ljudstvu i Sovjetskog Saveza u oružju uspela da se vrati na pređašnje granice na 38. paraleli.
Zvanje maršala Kimu je dodeljeno 1953. godine. Zbog promena u SSSR-u, pre svega zbog smrti Staljina, Kim Il Sung se kao izraziti komunista našao u problemu. Odnosi sa SSSR-om bili su komplikovani za vreme Brežnjeva, a dobri odnosi su bili važan faktor za razvoj nove države.
Ipak, Kim je i u tim uslovima uspeo da održi stabilan rast domaće industrije i ekonomski napredak. Kako je zemlja jačala, tako je on postajao sve popularniji u narodu, koji je ga je smatrao nezamenljivim vrhovnim vođom Severne Koreje.
Kim Il Sung sa sinom Kim Džong Ilom; Profimedia
Kada je 1972. usvojen novi Ustav DNR Koreje, Kim Il Sung je postao njen predsednik i tu funkciju je obavljao do kraja života. Ubrzo nakon toga razvija jače odnose sa komunističkim predvodnicima u drugom zemljama, pre svega sa Erihom Honekerom (Istočna Nemačka) i Nikolajem Čaušeskuom (Rumunija). U dva navrata posetio je i SFRJ, drugi put kad je prisustvovao Titovoj sahrani.
Svog sina Kim Džong Ila proglasio je 1980. za svog naslednika, što je bilo neuobičajeno za socijalističke zemlje. Do 1991. godine bio je i vrhovni komandant Korejske narodne armije, kada je i tu dužnost prepustio sinu, da bi naredne godine dobio titulu generalisimusa DNR Koreje.
Kako su Varšavski pakt i komunističke zemlje uopšte oslabili, Kim je dobijao sve manje pomoći od njih. Početkom devedesetih Severna Koreja imala je veliki problem sa nestašicom osnovnih životnih namirnica, pa se pretpostavlja da je tih godina u njoj od gladi umrlo nekoliko stotina hiljada ljudi.
Zbog nestašice električne struje 1994. naredio je istraživanja u nuklearnoj energiji, zbog čega su svetske sile odmah reagovale, pa je američki predsednik Džimi Karter došao do dogovora s Kimom oko zaustavljanje istraživanja.
Kim Il Sung je umro 8. aprila 1994. od srčanog udara, a njegov sin je, kada su mu doktori saopštili da mu je otac mrtav, zahtevao da najbolji doktori u Pjongjangu dođu i vide mogu li da pomognu njegovom ocu, ali su mogli samo da konstatuju smrt.
Pročitajte još
Telo mu je bilo javno izloženo u mauzoleju u koji su navirale hiljade ljudi kako bi se oprostili s njim, a nakon smrti dobio je titulu “večitog vođe”, što je dodato i u Ustav Severne Koreje.
Njegovom smrću okončana je jedna od najdužih apsolutističkih vladavina u 20. veku, tokom koje je, što u ratu sa Južnom Korejom, što u ozloglašenim radnim logorima, umrlo 1,6 miliona ljudi, pa se u svetu smatra jednim od najsurovijih vladara.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari