Gramzivost svetskih sila razdvojila jedan narod: Kako je Koreja podeljena na Severnu i Južnu?

Severna i Južna Koreja podeljene su više od 75 godina, od vremena kada je Korejsko poluostrvo posalo neočekivana žrtva Hladnog rata koji su vodile dve supersile: Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države. Poluostrvo je bilo pod njihovom kontrolom pet godina i za to vreme jedinstveni narod skoro potpuno su razdvojile ideološke razlike, koje su danas veće nego ikad.

Ujedinjena Koreja

Vekovima pre podele na poluostrvu je opstajala jedinstvena, ujedinjena Koreja, kojom su vladale generacije dinastičkih kraljeva. Japan ju je okupirao 1905. tokom Rusko-Japanskog rata i formalno je aneksirao pet godina kasnije, pa je Koreja 35 godina bila pod japanskom kolonijalnom vlašću – sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je počela njena podela.

Pročitajte još

Neustrašiva sestra severnokorejskog lidera udarila na Ameriku: Ko je Kim Jo Džong?

Japansko anektiranje Koreje predstavljalo je početak stvaranja japanskog kolonijalnog carstva, čiji rast je vremenom doveo Japan u vojni sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama, a taj sukob se smatra delom Drugog svetskog rata. Iako su bile nadmoćne u sukobu, u SAD je odlučeno da se traži sovjetska pomoć u borbi protiv Japana zbog straha da bi invazija na japanska ostrva i japanske posede na azijskom kontinentu rezultirala stotinama hiljada američkih žrtava. Pomoću britanskog premijera Čerčila, u oktobru 1944. godine dogovorena je mogućnost da Crvena Armija, u okviru budućeg angažovanja protiv Japana u Mandžuriji, radi manevarskog prostora zauzme i delove Koreje. Nakon pobede saveznika u Evropi, Sovjetski Savez je stupio u rat protiv Japana 8. avgusta 1945. godine. Japan je 14. avgusta kapitulirao, ali borbe u Mandžuriji su nastavljene do 21. avgusta.

Nakon toga odluka o podeli doneta je nezavisno od Korejaca – o njihovoj sudbini odlučili su Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države, koje su jedinstvenu zemlju razdvojile na dve okupacione zone.

Kako je Koreja podeljena?

Isprva su postojale su dve okupacione zone – sovjetska i američka – sa granicom na 38. uporedniku, ali su 1948. godine od njih nastale Demokratska Narodna Republika Koreja, na severu Korejskog poluostrva, i Republika Koreja na jugu. Vlasti obe novonastale države imale su za cilj ponovno političko ujedinjenje poluostrva, ali su ideološke razlike onemogućavale da se to izvrši diplomatskim putem.

U avgustu 1945. dve sile podelile su kontrolu na Korejskim poluostrvom. U naredne tri godine (1945-1948) sovjetska armija uspostavila je komunistički režim u oblasti zapadno od 38. uporednika. Južno od te linije uspostavljena je vojna vlada pod kontrolom SAD.

Sovjetska politika bila je veoma popularna kod radnika i seljaka u Severnoj Koreji, pa je veliki broj Korejaca srednje klase prebegao južno od 38. uporednika, gde danas živi većina populacije nekada jedinstvene Koreje. U međuvremenu, režim u Južnoj Koreji, koji je podržao SAD, bio je naklonjen antikomunističkim, desničarkim elementima.

Od aprila do jula 1947. godine između SSSR i SAD vođeni su pregovori o okončanju okupacije i o ponovnom ujedinjenju Koreje, ali rezultata nije bilo. Pregovori su nastavljeni u septembru u okviru Ujedinjenih nacija, ali ni tada nije postignut dogovor.

Da su u tom trenutku Sovjetski Savez i SAD napustili ovu treritoriju, Korejci bi možda našli rešenje i poluostrvo bi bilo ujedinjeno, ali zbog svojih ciljeva tokom Hladnog rata ni jedna ni druga strana nije želela da popusti i tako je osujećena svaka mogućnost ujedinjenja.

Sjedinjene Američke Države zatražile su 1948. glasanje pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija tokom kog bi Korejci odlučili o sudbini poluostrva, a kada je Severna Koreja odbila da učestvuje u tome, Južna je formirala svoju vladu u Seulu, koji je predvodio antikomunista Singman Ri.

Severna Koreja odgovorila je istom merom, postavivši komunistu Kim Il Sunga za prvog premijera Demokratske Narodne Republike Koreje, u glavnom gradu Pjongjangu.

Korejski rat

Korejski rat (1950-1953), u kom je poginulo 2,5 miliona ljudi, malo je doprineo rešavanju pitanja koji režim predstavlja “pravu” Koreju. Ipak, on je čvrsto utvrdio SAD kao trajnog neprijatelja Severne Koreje, pošto je američka vojska bombardovala sela i gradove širom sverne polovine poluostrva.

Građanski rat je izbio 25. juna 1950. kada je komunistička Demokratska Narodna Republika Koreja (Severna Koreja) napala kapitalističku Republiku Koreju (Južnu Koreju). Građanski rat je proširen kada su Sjedinjene Američke Države, a kasnije i Narodna Republika Kina ušle u sukob zbog hladnoratovskih tenzija.

Glavna podrška Severnoj Koreji je bila Kina, uz ograničenu pomoć sovjetskih borbenih savetnika, vojnih pilota i oružja. Južnu Koreju su podržavale snage Ujedinjenih nacija, uglavnom američke, iako su mnoge druge države takođe doprinele u pogledu broja vojnika.

Primirjem koje je okončalo sukob 1953. poluostrvo je ostalo podeljeno kao i ranije, sa demilitarizovanom zonom koja se prostirala približno duž 38. uporednika.

Za razliku od drugog razdvajanja iz doba Hladnog rata, između Istočne i Zapadne Nemačke, bilo je malo aktivnosti u demilitarizovanoj zoni između Severne i Južne Koreje od 1953. Istoričari ovu granicu opisuju kao “hermetički zatvorenu”, što ukazuje i na drastično različite puteve kojima su dve nacije krenule i na sve veći jaz među njima.

Koreja danas

Održavajući snažne veze sa Zapadom (uz konstantno prisustvo vojske SAD na svojoj teritoriji), Južna Koreja je razvila snažnu ekonomiju i poslednjih decenija preduzela je važne korake ka tome da postane postpuno demokratska nacija.

Sa druge strane, Severna Koreja ostala je “izolovano kraljevstvo”, naročito posle raspada Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina. Ekonomski je nerazvijena i njom već tri generacije vlada diktatorski režim jedne porodice. Ona se usredsredila na razvijanje nuklearnog programa, što je pojačalo tenzije između nje i Južne Koreje i njenih saveznika, posebno SAD.

Bez obzira na skorašnje diplomatske poteze južnokorejskog predsednika Muna Džeina, ogromna razlika mogla se videti između dve Koreje u vreme zimskih olimpijskih igara 2018. Dok je Južna Koreja dočekivala atlete iz celog sveta, Kim Džong Un je održavao vojnu paradu u Pjongjangu kako bi pokazao svu svoju silu. Paradom je obeležen dan kada je Kim Džon Unov deda, Kim Il Sung, formirao Korejsku narodnu vojsku 1948. Te godine ustavnovljene su dve državne organizacije koje su vodili Korejci, od kojih je svaka tvrdila da je legitimni vođa cele nacije i od tada se malo toga promenilo.

Posledice razdvojenosti duge 75 godina

Korejci u Južnoj i Severnoj Koreji vodili su odvojene živote skoro osam decenija. Korejska istorija i kolektivno pamćenje o jedinstvenoj državi moćan je podsetnik na to da su stanovnici dve države nekad imali isti identitet, kulturu i jezik.

Pročitajte još

“Severna Koreja nije izvršila samo test”: Razmetanje projektilima ima mnogo složeniju pozadinu

Tenzije se ne smiruju: Severna Koreja ne reaguje na pozive iz Vašingtona, za to vreme Bajden sprema “pakleni plan”

U obe Koreje istorija otpora japanskom kolonijalizmu važan je izvor nacionalnog identiteta. I u jednoj i u drugoj deca u školi uče o Prvomartovskom pokretu nezavisnosti.

Sa druge strane, tu je jezik. Oko 54 odsto Severnokorejaca koji su prebegli u Južnu Koreju kaže da nema većih poteškoća u razumevanju korejskog jezika koji koriste Južnokrejci. Samo 1 odsto je odgovorilo da ga uopšte ne razume.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi