Detalji ubistva najvećeg američkog neprijatelja - Osame Bin Ladena: Kako je uhvaćen i šta je odalo vođu Al Kaide (FOTO+VIDEO)
Specijalna mornarička jedinica, Foke, obavila je akciju u mestu Abotabad, gde su specijalci dovezeni u četiri helikoptera
Danas se navršava tačno deset godina od ubistva vođe Al Kaide, Osame Bin Ladena u Pakistanu. U akciji američkih specijalaca ubijen je i Bin Ladenov sin, dva bliska saradnika i žena koja je korišćena kao živi štit.
Tokom akcije uništen američki helikopter, a Bin Ladenovo telo sahranjeno je u moru. Tako je okončana 14 godina duga potraga za glavnim ideologom radikalnog islama i organizatorom napada na Njujork i Vašington u kojima je 2001. godine poginulo oko 3.000 Amerikanaca.
Kuća u kojoj se krio, Profimedia
U kasnom večernjem obraćanju naciji američki predsednik Barak Obama rekao je da je mala grupa komandosa izvršila zadatak koji im je lično poverio. Obama je potvrdio da su američki specijalci ubili Osamu bin Ladena u njegovoj rezidenciji u Pakistanu.
– Odobrio sam operaciju da se uhvati Osama bin Laden i privede pravdi. Danas je po mom naređenju izvedena ciljana operacija na taj objekat u Abotabadu – rekao je tog 2. maja 2011. godine predsednik SAD u obraćanju naciji, nešto posle pet časova po srednjoevropskom vremenu.
Likvidacija u Abotabadu
Specijalna mornarička jedinica, “Foke”, obavila je akciju u mestu Abotabad, gde su specijalci dovezeni u četiri helikoptera. Abotabad je grad od nekih 80.000 stanovnika, koji se nalazi 50 kilometara severoistočno od prestonice Islamabada.
Kompleks u kome se lider Al Kaide nalazio bio je opasan zidom od dva metra i prilikom akcije došlo je do razmene vatre. Osama bin Laden je, tokom pucnjave, pogođen metkom u glavu. Akcija je trajala oko 40 minuta.
U napadu su ubijeni i Bin Ladenov sin i dva bliska saradnika, a stradala je i žena koja je korišćena kao živi štit.
Operaciju su izvele isključivo američke trupe, i to 40 specijalaca jedinice “Mornaričke foke”, koje su tek posle “završetka” obavestile pakistanske vlasti.
Profimedia
Amerikanci su do prvih informacija o mestu na kojem se krije Osama bin Laden došle u avgustu 2010. godine, posle čega je čitav kompleks bio pod danonoćnom prismotrom agenata raznih obaveštajnih agencija.
Suštinski, Amerikanci su do Bin Ladena došli prateći njegovog poverljivog kurira, a vila u Abotabadu bila je posebno sumnjiva, jer nija imala telefonske linije, nije bio uveden Internet, dok je posluga sama spaljivala smeće.
Bin Laden se krio u bogatijem delu Abotabada, u Ulici Kakul road, a njegova kuća nalazila se nadomak lokalnog aerodroma i igrališta za golf. Cena ovog kompleksa procenjena je na oko milion dolara.
Kuća u kojoj je živeo Bin Laden je oko osam puta veća od bilo koje druge u tom kraju. Izgrađena je 2005. godine.
Slavlje u Americi i najava odmazde
Posle objavljivanja vesti o ubistvu Bin Ladena, ispred Bele kuće okupile su se hiljade građana koji su, noseći američke zastave, klicali Sjedinjenim Američkim Državama i pevali američku himnu.
Na ulice su izašli i vatrogasci i policajci koji, kako navode, proslavljaju ubistvo čoveka koji je kriv za smrt više od 3.000 ljudi napada na Njujork i Vašingoton, 11. septembra 2001. godine.
Pakistanski talibani su zapretili da će, posle ubistva Bin Ladena, napasti zvaničnike u Pakistanu, uključujući i predsednika Asifa Ali Zardarija, pakistansku vojsku i SAD.
Američki predsednik sa saradnici prati akciju, Profimedia
– Naš prvi cilj će sada biti pakistanski zvaničnici, predsednik Zardari i vojska. Amerika će biti naš drugi cilj – izjavio je tada Ehsanulah Ehsan, portparol Pakistanskog talibnaskog pokreta.
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije Leon Paneta rekao je da je skoro izvesno da će teroristi pokušati da osvete Osamu Bin Ladena.
– Ako je Bin Laden mrtav, Al Kaida nije. Skoro je izvesno da će teroristi pokušati da ga osvete i moramo da ostanemo oprezni i odlučni. I to ćemo i biti – rekao je Paneta koji je bio na čelu operacije potrage za Bin Ladenom.
Tako je i bilo, mnogi teroristički napadi u budućnosti od strane raznih terorističkih organizacija bili su osveta za ubistvo Bin Ladena.
Biografija Osame bin Ladena
Osama bin Laden rođen je u Rijadu 1957. godine, u porodici saudijskog biznismena. Studirao je menadžment i ekonomiju u Džedi, a posle invazije Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. podržava arapske dobrovoljce, uvozi oružje i osniva sopstvenu brigadu boraca.
Krajem osamdesetih nastaje Al Kaida, koja okuplja radikalne muslimane.
Profimedia
Početkom devedesetih Bin Laden odlazi u egzil zbog saveza Saudijske Arabije i Amerike protiv Iraka. Zbog propagande protiv vladara sopstvene zemlje, gubi i državljanstvo.
Bin Laden odlazi u Sudan, a 1996. zbog američkih pritisaka, u Avganistan. Postaje glavni osumnjičeni za bombaške napade u Saudijskoj Arabiji i na ambasade u Najrobiju.
Posle napada na Njujork i Vašington 2001. godine, Bin Laden je rekao da je rezultat prevazišao sva očekivanja Al Kaide.
Od tada postaje tražen živ ili mrtav.
Teorije zavere
Među raznim teorijama su bile one da je Bin Laden već duže vreme bio mrtav, ili je još uvek živ. Te teorije su ojačane odlukom Vašingtona da ne objavi nijednu fotografiju njegovog leša te ne dopusti nezavisnim izvorima da potvrde te navode, a procurila je i vest da je bila i 25-minutna “blokada” prenosa napada američkih komandosa.
Pročitajte još:
2. maja 2011, na internetu se pojavila fotografiju mrtvog Bin Ladena, koju je prenela pakistanska televizija te razni međunarodni mediji (Daily Mail, The Times, The Daily Telegraph, The Sun i Daily Mirror, kao i Associated Press, koji ju je pak brzo uklonio nakon što se ispostavilo da je lažna.
Barak Obama je dva dana nakon smrti Bin Ladena izjavio da neće objaviti fotografije njegovog leša, navodno zbog straha kako bi ona mogla da izazove bes muslimanskih ekstremista ili napad Al-Kaide. Pakistanska policija je nakon racije američkih komadnosa ušla u zgradu u kojoj je Bin Laden navodno ubijen, ali nisu našli nikakve dokaze o njegovoj smrti.
Takođe, ono što je isto izazvalo burne reakcije je izjava američke vlada da je Bin Ladenov leš bačen u more, jer prema islamskom običaju leševi moraju biti zakopani u roku od 24 sata, a nijedna islamska država nije mogla biti pogodna lokacija, navodno iz straha kako njegov grob ne bi postala atrakcija teroristima.
Komentari