„Čovek iz naroda" na prestolu teškom nekoliko vekova: Aktuelni japanski car znatno je drugačiji od svih prethodnika

Japanski car Naruhito (60), čije je puno ime Naruhito Hironomija, od početka svoje vladavine, 1. maja 2019. godine, privukao je pažnju celog sveta zbog toga što se znatno razlikuje od svojih prethodnika, zbog otvorenog odnosa sa narodom kojim vlada i pogleda na svet koji je više u skladu sa savremenim prilikama nego sa tradicijom koja se vezuje za tamošnje vladaoce.

Naruhito je rođen 23. februara 1960. godine kao prvi sin princa Akihita i njegove supruge Mičiko i kao unuk tadašnjeg cara Hirohita. On je prvi japanski car kojeg nije othranila dojilja i koji nije rastao sa vaspitačima, nego je stasavao sa roditeljima, u palati u centru Tokija. Završio je Univerzitet Gakušin, na kom je 1982. godine diplomirao istoriju. Osim toga, dve godine je proveo u Engleskoj, studirajući ekonomsku istoriju na Koledžu Merton, jednom od koledža Univerziteta u Oksfordu, pri čemu je posebno interesovanje pokazao za plovne puteve. Tako je on postao prvi japanski prestolonaslednik koji se školovao u inostranstvu, zbog čega je naučio da radi stvari koje nijedan njegov prethodnik nije imao prilike i osetio kako izgleda studentski život u pravom smislu te reči.

– U Engleskoj sam naučio da sam razmišljam, da odlučujem sam, da preuzmem inicijativu i krenem u akciju – rekao je Naruhito jednom prilikom.

Po povratku u Japan doktorirao je na programu japanske istorije na Univerzitetu Gakušin 1988, nakon čega je održao veze sa akademskom zajednicom i postao gostujući istraživač, a održao je i nekoliko predavanja.

Ceremoniju venčanja pratio ceo svet

Svoju suprugu Masako Ovada upoznao je 1986. godine. U to vreme ona je bila diplomata u ministarstvu inostranih poslova i nije planirala da se odrekne uspešne karijere. Da se uda za prestolonaslednika Naruhita konačno je pristala 1992. godine, a venčanje je održano u junu 1993. Ceremonija je bila javna i o njoj su izveštavali mediji širom sveta. Jedino dete, ćerku Aiko, dobili su 2001. godine.

U početku je njihov brak bio idiličan, a onda je Masako zbog pritiska javnosti da rodi muškog naslednika razvila „stresom uzrokovan poremećaj prilagođavanja“, što je saopšteno javnosti 2004. godine. Masako se u to vreme nije pojavljivala u javnosti, a japanska vlada je čak razmatrala i mogućnost da se promeni poredak nasleđivanja i da Aiko postane carica, ali je ta opcija odbačena kada je Naruhitov mlađi brat Akišino dobio sina, princa Hisahita, čija će grana porodice da nastavi vladavinu posle Naruhita.

Očeva abdikacija i dolazak na presto

U avgustu 2016. godine tadašnji car Akihito javno je izrazio želju da abdicira zbog zdravstvenih problema koji su došli s godinama. Osim što je imao operaciju srca, Akihitu je ranije bio dijagnostikovan i rak prostate. Carski zakon iz 1947, koji je dozvoljavao da novi car zauzme mesto prethodnog samo u slučaju smrti trenutnog vladaoca, izmenjen je 2017. godine. Akihito je u decembru iste godine zvanično saopštio nameru da se povuče sa prestola, nakon čega je japanska vlada počela da se priprema za prvu carsku abdikaciju posle dva veka. Nakon 30 godina vladavine Akihito je abdicirao 30. aprila 2019, a Naruhito je kao 126. car Japana stupio na presto u ponoć 1. maja.

Od tada je počeo period njegove vladavine, koji će biti poznat kao era Reiva, što u prevodu znači „prelepa harmonija”, a nakon smrti Naruhito će ostati upamćen kao car Reiva. Carom je proglašen na ceremoniji na kojoj je preuzeo carska blaga Japana – mač, krunu sa dijamantima i ogledalo.

Tako je on na svoja leđa prihvatio i dugu istoriju institucije „Tenno”, što u prevodi znači „nebeski vladar”. Prema legendi, loza kojoj pripada datira od sedmog veka pre nove ere, a dinastiju je osnovao Jimu, pra-pra-praunuk boginje sunca Amaterasu. Zato su u ritualnoj molitvi tokom ustoličenja u šinto-svetilištu bili izaslanik predaje i jedno ogledalo, koje je kao amblem boginje Amaterasu prešlo u posed cara Naruhita.

Već na početku vladavine Naruhito je istakao da želi da neguje način upravljanja svog oca, koji je bio blizak narodu i pomagao socijalno ugroženima, čime je poseban akcenat stavio na svoju ulogu cara kao simbola nacionalnog jedinstva.

– Sa narodom treba da delimo radost i bol, od srca do srca – rekao je jednom prilikom Naruhito.

I on bi, kao i njegov otac, trebalo da održi živu uspomenu na Drugi svetski rat i da bude svest nacije. Još kao prestolonaslednik, Naruhito je imao kritički stav prema tendencijama ulepšavanja japanske ratne prošlosti, a ovi njegovi stavovi mogli bi još više da dođu do izražaja u budućnosti. Naruhito je odmah po dolasku na presto spomenuo da će se baviti prvenstveno problemom vodosnabdevanja, ublažavanjem siromaštva i da će se potruditi da veću pažnju skrene na potrebe dece i starijih.

Kako je godinama javno pričao o važnosti zaštite životne sredine, veliku pažnju posvetio je i tom pitanju, ali u okruženju palate ne planira da menja ništa, jer u tom slučaju pokušava da se pridržava tradicije.

„Čovek iz naroda” na prestolu teškom nekoliko vekova

Za razliku od oca i svih svojih prethodnika, Naruhito ima veoma veliki opseg interesovanja. On voli da džogira, planinari, dobro priča engleski i svira violu.

Osim toga, napisao je i memoare pod nazivim „Temza i ja”, u kojima je opisao period studiranja na Oksfordu, a javno je pričao i o psihičkim problemima svoje supruge, što je iznenadilo javnost, pošto je carska porodica retko delila privatne detalje sa podanicima.

Prema ljudima iz naroda ponaša se kao prema sebi jednakim, pa je u nekoliko navrata pozirao za selfi sa onima koji su ga sreli dok je kao svaki drugi građanin šetao gradom.

Tito je posetio Japan dok je car bio Naruhitov deda

Jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito posetio je Japan pre 52 godine, dok je njime vladao car Hirohito. To je bila prva poseta jednog državnika iz Beograda Japanu u istoriji. Tito i njegova supruga Jovanka stigli su u Tokio 8. aprila 1968, a na aerodromu Haneda sačekao ih je lično car Hirohito, koji je ovakvu čast, da izađe pred gosta do aviona, ukazivao samo krunisanim vladarima.

U to vreme Japan je imao jake veze sa Jugoslavijom, a u Tokiju je osnovan i Institut za izučavanje jugoslovenskog samopuravnog sistema, koji je mnogo ličio na način odlučivanja u japanskim velikim preduzećima.

Naruhitovi roditelji Akihito (koji je tada bio krunski princ) i Mičiko posetili su Jugoslaviju 1976. godine umesto cara Hirohita, koji je tada već bio u godinama.

Pročitajte još: Samo deo ruske lepote: Od belih noći do raskoši Ermitaža

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi