Bin Laden je pre 25 godina proglasio rat Americi, ali ga niko nije ozbiljno shvatao: Danas bi stvari bile mnogo drugačije

Sa obronaka Hindukuša je 23. avgusta 1996. godine Osama bin Laden proglasio rat Sjedinjenim Američkim Državama.

– Mogli bismo da se zapitamo kako bi svet danas izgledao da ga je neko ozbiljno shvatio – poručio je Skot Riter, nekadašnji obaveštajac pri američkim marincima.

Pročitajte još

Hakeri objavili snimke iz zloglasnog zatvora u Iranu: Sada ceo svet zna za užase koji se tamo događaju (VIDEO)

Analizirajući nedavne događaje, ponovni dolazak talibana na vlast i (ne)uspešnu evakuaciju civila na aerodromu u Kabulu, Riter se zapitao šta je sve dovelo do toga.

Već na samom početku, u američkom Kongresu, gde je politička elita navikla da prebacuje krivicu na druge, umesto da preuzmu odgovornost, obe strane su počele da upiruju prstom jedna u drugu.

Civili će tražiti da vojska preuzme odgovornost, a ona će kriviti političare.

Ukoliko su Amerikanci mislili da je istraga o Bengaziju bio brutalni pristrasni lov na veštice, ništa još nisu videli, smatra Riter.

Bivši obaveštajac ističe da će istražitelji novonastale krize u Avganistanu najverovatnije ignorisati ključni događaj koji je definisao američko dvodecenijsko prisustvo u toj zemlji.

– Svako putovanje mora odnekud da počne, a kada je reč o dugom putu koji se završava na aerodromu u Kabulu, prvi koraci su pokrenuti mnogo pre napada 11. septembra na Kule bliznakinje. Priča o američkom porazu u Avganistanu je počela 23. avgusta 1996. godine, kada je opskurni saudijski biznismen, kasnije džihadista, Osama bin Laden, proglasio rat SAD – naveo je on.

U to vreme, većini Amerikanaca je verovatno bilo teško da nađu Avganistan na mapi, a Bin Laden je delovao iz “bezbedne baze” u Kurastanu, visoko u planini Hindukuš. Tada je izdao verski ukaz, ili fatvu, koji je zapravo služio kao objava rata Izraelu, SAD i Saudijskoj Arabiji.

Ni Hindukuš nije izabran slučajno, jer su se tu sukobljavali mudžahedini i Sovjeti, a Bin Laden je poručio: “Na istim obroncima su, uz Božju milost, pobeđene najveće vojne snage nevernika, a mit velikih sila je nestao pod kricima svetih ratnika. Bog je veliki!”

Vođa Al Kaide je pozivao na borbu protiv “jevrejsko-hrišćanskog saveza” koji je naneo nepravdu svim muslimanima, “naročito nakon opsade Jerusalima i prisvajanja Saudijske Arabije”. Samo desetak godina ranije Bin Laden, najmlađi sin dobro povezanog saudijskog građevinskog magnata, operisao je na granici Pakistana i Avganistana, pomažući mudžahedinima u još jednom džihadu protiv sovjetske okupacije zemlje.

Kada su se Sovjeti povukli, Bin Laden je koristio svoj novac da bi se ubacio na što bolju poziciju među radikalizovanim članovima mudžahedina koji su se borili u Avganistanu.

Tražeći novog neprijatelja, isticao je američko prisustvo na tlu Saudijske Arabije, što je bio rezultat Zalivskog rata, kada su Amerikanci poslali stotine ili hiljade vojnika u Persijski zaliv kao odgovor na okupaciju Kuvajta.

Ostanak trupa i posle sukoba za Bin Ladena je bio trn u oku i smatrao je da to direktan udarac za muslimane.

Kako kaže Riter, njegova objava rata je prošla prilično nezapaženo, a samo nekolicina američkih obaveštajaca je na to obratila pažnju. Međutim, njihova upozorenja nije imao ko da sluša.

Čak i kada su teroristi Al Kaide digli u vazduh ambasade SAD u Keniji i Tanzaniji 1998. godine, i skoro potopili brod “USS Kol” u Jemenu 2000. godine, nije bilo volje da se Bin Laden privede pravdi. Jedino što se radilo bili su raketni napadi na trenažne objekte Al Kaide.

U međuvremenu, Al Kaida je učvrstila savez sa talibanima, a njihov vođa mula Omar je istakao da nikada neće predati Bin Ladena i da će ga braniti krvlju po svaku cenu.

Omarova izjava je utoliko zanimljivija kada se ima u vidu da su posle napada na Kule bliznakinje 2001. godine talibani ponudili da se Bin Laden preda trećoj strani, a Al Kaida protera iz Avganistana, ukoliko SAD budu spremne da podele obaveštajne podatke koji povezuju Al Kaidu sa terorističkim napadom 11. septembra.

– Neuspeh da se Bin Laden uhvati kroz diplomatiju i sve teškoće njegovog privođenja koje su potom usledile direktno su povezani s mnogim katastrofama spoljne politike koje su zadesile Ameriku u poslednjih 20 godina. Iako je Bin Laden naposletku pronađen i ubijen u maju 2011, elementi Al Kaide koji su ostali operativni u Pakistanu i Avganistanu spojili su se sa talibanima i njima je Amerika proglasila rat u oktobru 2001. godine – kazao je Riter.

Kako kaže, iako mnogi smatraju da je nedavni pad avganistanske vlasti pobeda talibana, zapravo se radi o pobedi Al Kaide. Pošto na Bin Ladenovu objavu rata 1996. godine nije odgovoreno na pravi način, to je ne samo dovelo Al Kaidu u bolji položaj, već ju je navelo da stvori savez sa talibanima koji traje do dana današnjeg.

Bin Ladenov poziv “muslimanskoj braći širom sveta” da mu se pridruže je rezultirao time da se muslimanski svet ujedini.

Pročitajte još

Poslednji dani Bin Ladena: Nije bio svestan da mu se carstvo urušava, a Arapsko proleće ga je šokiralo

– Dovoljno je slušati današnje talibane u Avganistanu i prepoznati Bin Ladenov poziv na džihad. Pobeda o kojoj je on pričao se ostvarila – u planinama i dolinama Avganistana mit o američkoj nepobedivosti se zaista srušio. Možemo samo da se zapitamo kako bi svet danas izgledao da su SAD Bin Ladenovu objavu rata shvatile ozbiljno i svoju pozamašnu moć iskoristile da ga uhvate i rasture njegovu organizaciju, što bi možda sprečilo napad 11. septembra i sve što je potom usledilo – zaključio je Riter u analizi za RT.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi