11. septembar - dan koji je promenio svet: Priče preživelih i danas zvuče neverovatno (VIDEO)

Tog utorka, 11. septembra 2001. godine, Njujorčane je dočekalo vedro jutro, posle snažne oluje koja je pogodila severoistok dan ranije.

Kristalno vedro nebo, bez ijednog oblaka, bilo je predznak mračnog dana koji će promeniti istoriju zauvek.

Pročitajte još

11. septembar je mogao da bude izbegnut? Kako je arhitekta napada na Kule bliznakinje pobegao FBI-ju

Dok su Njujorčani kretali na posao, 19 terorista se ukrcalo u avione na aerodromima u Bostonu, Vašingtonu i Njuarku.

Islamisti, uglavnom iz Saudijske Arabije, nosili su noževe, koji su u to vreme bili dozvoljeni u avionima (ukoliko je sečivo manje od 10 centimetara).

U 7.59, avion na letu 11 “Ameriken erlajnsa” napustio je bostonski aerodrom i krenuo za Los Anđeles. U njemu je bilo 92 ljudi, uključujući petoricu otmičara.

Šesnaest minuta kasnije, avion na letu 175 “Junajted erlajnsa” napustio je isti aerodrom i zaputio se na istu destinaciju, sa 60 putnika i članova posade, ali i petoricom otmičara.

Na letu 11 otmičar je izbo putnika, koji je tako postao prva žrtva terorističkog napada 11. septembra. Islamisti su preuzeli kontrolu nad avionom i okrenuli ga ka Njujorku.

Pet minuta kasnije, avion na letu 77 poleteo je sa aerodroma nedaleko od Vašingtona, sa 53 putnika i, takođe, petoricom otmičara.

I konačno, u 8.42 u Njuarku je avion poleteo za San Francisko, na letu 93.

U to vreme, na Menhetnu je oko 50.000 ljudi radilo u zgradama Svetskog trgovinskog centra, simbolu američke moći. Kule bliznakinje bile su i posebno obeležje Njujorka – najviše dve zgrade u gradu.

Među radnicima koji su pristizali na posao bio je i Džozef Vitmar iz ČIkaga, tada 44-godišnji stručnjak za osiguranje. Ušao je u lift i krenuo na 105. sprat, od ukupno 110 spratova koliko je imala Južna kula, gde je imao sastanak u 8.30.

U 8.46 svetla u prostoriji bez prozora su počela da trepere. Učesnicima sastanka, kojih je bilo 54, rečeno je da se evakuišu. Tada još nisu znali da se avion sa leta 11 zakucao u Severnu kulu.

Ditmar i njegove kolege su jurile sve do 90. sprata kada ih je sačekao horor.

– To je bilo najgorih 30-40 sekundi u mom životu. Video sam ogromne crne rupe na zgradi, crveni plamen, koji je bio crveniji od bilo čega što sam ikada video, a sivi i crni dim samo je sipao iz tih ogromnih rupa. Videli smo nameštaj, papir, ljude koje izvlače… BIo sam izuzetno uplašen – rekao je Ditmar, sada 64-godišnjak, povodom 20-godišnjice napada na Njujork.

Ne znajući i dalje šta se događa, Ditmar se zaputio ka stepenicama, što mu je naposletku i spaslo život.

Istovremeno, dole na zemlji, kuvar Majkl Lomonako izašao je iz tržnog centra koji se nalazio ispod Svetskog trgovinskog centra, gde se zadržao jer je u poslednjem trenutku želeo da popravi naočare.

Pogledao je naviše, ka svom restoranu na 107 spratu Severne kule.

– Mogao sam da vidim ljude koji su mahali stolnjacima kroz prozore našeg restorana. Bilo je užasno – prisetio se on.

Vest o zakucavanju aviona u neboder brzo se proširila Njujorkom, gde su građani glasali za gradonačelnika koji je trebalo da nasledi Rudija Đulijanija.

U prvi mah mnogi su pomislili da se radi o strašnoj nesreći i pitali su se kako je pilot mogao da ne vidi soliter ispred sebe.

U 8.50 predsednik Džordž Buš mlađi, tada u poseti osnovnoj školi na Floridi, informisan je o napadu.

U međuvremenu, kontrola leta u Njujorku je pokušavala da uspostavi kontakt sa letom 175. Nije bilo odgovora, a nekoliko minuta ranije otmičari su preuzeli kontrolu nad avionom.

Sve službe za vanredne situacije su požurile da evakuišu ljude iz Severne kule, a preko razglasa je zaposlenima Južne kule rečeno da ostanu na svojim mestima. Kako su rekli, zgrada je sigurna.

Ditmar je ignorisao kolege koje su mu rekle da uzme ekspresni lift od 78. sprata do prizemlja. Znao je da u slučaju požara treba ići stepenicama.

Negde između 74. i 75. sprata, stepenice su počele da se tresu napred-nazad.

– Rukohvati su se odvojili od zidova, stepenici su se pomerali kao talasi okeana. Osetili smo vrelinu i gorivo – rekao je on.

Bilo je 9.03. Ditmar još nije znao da su se džihadisti avionom na letu 175 zakucalu u Južnu kulu i to između 77. i 85. sprata. Udar se mogao videti u prenosima uživo širom sveta.

Buš je i dalje čitao priču o kozi đacima škole u Sarasoti.

Šef osoblja Bele kuće Endi Kard informisao ga je o drugom avionu i šapnuo mu u uvo: “Amerika je napadnuta”.

U 9.30 Buš je u kratkom saopštenju rekao da se radi o terorističkom napadu.

U Južnoj kuli ponavljao se horor iz Severne – zaposleni koji su videli da nemaju kud i da su zarobljeni bacali su se kroz prozore u smrt.

Na 31. spratu, Ditmar se susreo sa vatrogascima.

– Njihove oči su govorile da znaju da idu gore i da se više neće vratiti – kazao je on.

Kada je Ditmar sa kolegama konačno stigao do prizemlja, na zemlji su videli komade čelika i cementa i ogromne krvave fleke.

Delovi nebodera su padali na ulicu.

The Falling Man – Iconic Image from 9/11 pic.twitter.com/qOzMmI7wtp

— Anthea (@Anthea06274890) September 10, 2021

U 9.59 čuli su zaglušujući zvuk Južne kule koja pada iza njih.

Tada su se krici hiljada očevidaca raširili po donjem Menhetnu, koji je ubrzo prekriven otrovnim pepelom.

U ruševinama, celo telo bolničara Al Kima (37) prekriveno je gustim slojem pepela. Vrelina je spržila njegove nozdrve, gornji disajni trakt i obrve.

Dojurio je do STC kako bi pomogao u evakuaciji tik pre pada Južne kule.

– NIsam mogao da dišem. Vazduh je bio tako oštar. Majicom sam prekrio usta. Nisam mogao ni ruke da vidim ispred sebe – rekao je.

Svuda su se čule vatrogasne sirene, ali je Kim uspeo da razazna glasove dvoje kolega. Uhvatili su se za ruke i tako su pokušavali da izađu iz ruševina, a iznad njih se odvijala još jedna drama.

U 9.25 Administracija federalne avijacije je stopirala sva poletanja. Petnaest minuta kasnije putničkim avionima je dozovoljeno da slete.

Ipak, te direktive nisu mogle da zaustave avion na letu 77 koji je krenuo ka Vašingtonu.

“Najsigurnije mesto na svetu”

Karen Bejker, specijalista za odnose sa medijima, mislila je da je potpuno sigurna u Pentagonu i da nema sigurnijeg mesta na svetu.

Međutim, u 9.37, kada se vraćala iz kafeterije ka svom stolu, avion se zakucao u sedište američkog MInistarstva odbrane.

Svi u avionu su nestali u trenu, a 125 ljudi u zgradi je poginulo.

– To je bio glasan prasak i onda smo osetili kako se sve trese. Mislili smo da je bomba negde u zgradi – prisetila se ona.

Otprilike u isto vreme, Bela kuća je evakuisana i potpredsednik Dik Čejni je odveden u podzemni bunker.

Nešto pre 9.30 četiri naoružana muškarca su otela avion na letu 93. Dok je avion smanjivao visinu, putnik Edvard Felt (41), otac dvoje dece, pozvao je policiju iz toaleta kako bi prijavio otmicu aviona.

Putnici su saznali za Kule bliznakinje i nekoliko njih je zvalo svoje najmilije da ih obaveste o tome šta se događa u avionu. Neki su se opraštali od porodica. Grupa od nekoliko putnika je provalila u kokpit kako bi sprečila teroriste da sruše avion.

Borba je trajala šest minuta. Dok su pokušavali da upadnu unutra, otmičari su tumbali avion i pokušali da preseku dotok kiseonika.

U 10.03 avion se srušio nedaleko od Šenksvila u Pensilvaniji, posle čega je eksplodirao. Niko nije preživeo.

Nazad u Njujorku, Severna kula se srušila posle 102 minuta. Metro je bio zatvoren, pa su stotine hiljada ljudi morale peške da se vraćaju kućama.

Satima su se pretraživale ruševine. Mnogi spasioci i volonteri zadobili su rak pluća od udisanja otrovne prašine. Bolničar Kim je spasao vatrogasca Kevina Šea, jedinog preživelog 12. brigade.

U 12.30, 14 ljudi je uspelo da se iskobelja iz Severne kule, gde je jedan deo stepenica ostao netaknut. Njihov slučaj ostao je zapamčen kao “čudo stepenica B”.

Kuvar Lomonako je pokušavao da utvrdi koji zaposleni su bili na poslu, ali su mnogi bili nedostupni. Tek posle nekoliko dana će saznati da ih je bilo 72 i da niko nije preživeo.

Ditmar je vozom otišao do svojih roditelja u Filadelfiju. U vozu je vladala totalna tišina, svi su bili u šoku.

Od iznurenosti je propustio večernje Bušovo obraćanje u kome je rekao da su hiljade stradale. Predsednik je upozorio da Vašington neće razlikovati teroriste koji čine ovakva dela od onih koji ih štite.

Pročitajte još

Tragična sudbina “žene iz prašine”: Jedna slika 11. septembra se urezala u sećanje, ali niko nije znao njenu tužnu priču

Bolničar Kim je tek u ponoć stigao kući. Istuširao se, odmorio nekoliko sati i probudio se rano.

– Bilo je toliko toga što je moralo da se uradi, bilo je toliko sahrana na koje je trebalo ići. Nije bilo vremena da se razmišlja o tome – kazao je on za AFP.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi