Stogodišnjaci tvrde: Ovo je odlučujući faktor koliko dugo ćete živeti

Psihološkinja i istraživačica dugovečnosti Suzan Pinker razvila je teoriju da očekivani životni vek ima veze s vašim društvenim interakcijama i ličnim vezama, a isto tvrde istraživači sa Univerziteta „Brigham Young“ u američkoj državi Juti. Suzan se u sve uverila posetivši stogodišnjake na italijanskom ostrvu Sardinija.

To znači da možemo živeti duže ako se okružimo (pravim) ljudima i sledimo jednostavne savete.

Za početak, treba se pozabaviti pitanjem zašto žene žive duže od muškaraca?

Teorija ima napretek. Jedna kaže da je to zato što estrogen smanjuje rizik od srčanih bolesti. Druga da žene imaju jači imunološki sistem. Treća da je to zato što su muškarci skloniji izlaganju riziku.

Ali nakon proučavanja jedne zajednice stogodišnjaka na italijanskoj Sardiniji, psihološkinja i istraživačica dugovečnosti Suzan Pinker razvila je drugačiju teoriju: Naš očekivani životni vek ima veze s društvenim interakcijama i ličnim vezama. Žene širom sveta obično imaju veće i raznolikije društvene mreže od muškaraca, što bi moglo objasniti razliku.

Pexels

Kako je Pinkerova objasnila, ljudi na Sardiniji već duže vreme fasciniraju istraživače.

Sardinija je dom impresivnog broja stogodišnjaka. Ima u proseku šest puta više stogodišnjaka od kontinentalne Italije i deset puta više od Severne Amerike. Prava zanimljivost? Muškarci Sardinije žive jednako dugo kao i Sardinke. To sugeriše da muškarci sa Sardinije imaju društvene mreže koje su jednako jake kao i one žena sa Sardinije.

Na Sardiniji niko ne ide u starčki dom

Kada je Pinkerova i sama posetila Sardiniju, intervjuisala je nekoliko stogodišnjaka, od kojih svi prkose našim predstavama o tome šta je potrebno za život do stote.

Na primer, Pinker se pitala je li dugovečnost povezana sa raspoloženjem sve dok nije upoznala 101-godišnjaka po imenu Đovani. On je očito bio najprgaviji muškarac kog je ikad upoznala. Pitala se ima li zdrava ishrana ikakve veze s tim sve dok nije intervjuirala Terezu, koja je imala više od 100 godina. Tereza je svake nedelje pravila i jela domaću testeninu punjenu rikotom s visokim udelom masti i potopljenu  u sos.

Printscreen/Facebook

Đovani, Tereza i ostali stogodišnjaci imali su nešto drugo zajedničko.
Svi su bili okruženi porodicom. Takođe, napominje da Sardinci poštuju svoje starije koji retko žive sami u domovima za stare ili staračkim domovima. Umesto toga, stariji članovi porodice žive sa svojom decom, pomažu u održavanju doma i čuvaju unuke.

- Dok ljudi na Sardiniji stare, i zapravo tokom životnog veka, uvek su okruženi porodicom, prijateljima, komšijama, sveštenicima, barmenima, prodavačima, koji su uvek tu ili navraćaju – Pinker je objasnila. - Nikad nisu ostavljeni da žive usamljeničkim životom. To je razlika od ostatka razvijenog sveta.

Deset najboljih prediktora vašeg očekivanog životnog veka

Istraživanja podržavaju Pinkerovu teoriju. Psihološkinja Džulijen Holt-Lanstad i istraživači sa Univerziteta „Brigham Young“ u Juti odlučili su da odrede najjače prediktore očekivanog životnog veka. Napravili su 148 različitih studija i ispitali više od 308.000 učesnika kako bi otkrili koji faktori predviđaju dugovečnost. Holt-Lanstad je sagledala svaki aspekt životnog stila učenika. To je uključivalo ishranu, fizičku aktivnost, bračni status, posete lekaru, alkoholizam, pušenje i još mnogo toga. Nakon sedam godina, Holt-Lanstad je zabeležila učesnike koji su živeli i one koji su umrli.

Pexels

Ona i njen tim suzili su podatke sve dok nisu pronašli najmoćnije prediktore koliko će osoba živeti. U redosledu od najmanje snažnog prediktora prema najjačem, ti faktori su bili:

• Čist vazduh
• Da li se osoba lečila od hipertenzije (visokog krvnog pritiska)
• Mršavi u odnosu na prekomernu težinu
• Vežbanje
• Jesu li imali srčani događaj (kao što je srčani udar) i bili na rehabilitaciji
• Je li osoba primila vakcinu protiv gripa
• Navike pijenja alkohola
• Pušačke navike
• Bliski odnosi
• Društvena integracija

Ako te je redosled prediktora na ovom popisu iznenadio, ne čudi. Čist vazduh i lečenje hipertenzije među najslabijim su pokazateljima koliko će osoba živeti. Koliko ste teški se takođe nalazi među zadnjim faktorima po uticaju na životni vek.

Pexels

Razumevanje bliskih odnosa i društvene integracije

Ono što je još zanimljivije jesu prva dva prediktora: bliski odnosi i društvena integracija. Bliski odnosi su oni koje imate s najbližim prijateljima i članovima porodice. To su ljudi koje bi nazvala da vam treba novac ili pomoć jer ste bolesni. Društvena integracija odnosi se na to koliko komunicirate s ljudima u svojoj zajednici. Odvajate li dodatni minut za razgovor s blagajnikom u prodavnici ili razmenite lepu reč sa komšijom? To su svakodnevne interakcije koje bi mogle produžiti vaš vek.

Pixabay

Prema Pinkerovoj, razgovor s ljudima licem u lice snižava nivo kortizola, hormona stresa.

Takođe, osvetljava mnogo više područja mozga nego online interakcije. Stoga, sledeći put kada budete napolju, nemojte žuriti kroz dan! Odvojite vreme da započnete razgovor u pošti ili pozovite prijateljicu na ručak.
Najbolji deo? Obogatićete ne samo svoj život već i živote ljudi oko sebe.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi