Kako su jednu tinejdžerku sport i zdrava ishrana zamalo ubili

Kada je napokon bila odlična u trčanju, čitav njen život se raspadao, kaže 19-godišnja Britanka Liza Fuveder, devojka koja bi ujutro čekala da roditelji odu na posao kako bi otišla da istrči desetak kilometara pre „pravog“ popodnevnog treninga.

– U početku sam samo iskušavala šta sve moje telo može i rušila svoje vlastite rekorde, ali brzo sam postala opsednuta vežbanjem i počela sam ujutro pre škole da se iskradam na trčanje – ispričala je Liza, koja bi svakog dana ujutro istrčala desetak kilometara, a popodne odradila intenzivni dvosatni trening i napravila još 70.000 koraka.

Ubrzo, kaže, nije više mogla ni da jede, a dane je provodila radeći razne režime vežbanja koje je pronalazila na Instagramu, a koje su objavljivali dvaput stariji profesionalni sportisti.

Nakon nekog vremena tinejdžerka je imala samo 37,5 kilograma, a roditeljima koji su je upozoravali da uspori odlučno je rekla da će se „ubiti ako je spreče u vežbanju“.

Iako joj je puls više puta pao na svega 28 otkucaja u minuti, Fuveder kaže kako nije htela ni da pomisli, a kamoli da izgovori da su joj premalo hrane i previše vežbanja postali najveći problemi.

– Bila sam jako umorna, psihički i fizički, ali bih se svejedno prisilila da istrčim više kilometara – rekla je, ali njeno telo nije naravno moglo večno da podnosi taj suludi ritam, pa je malo pre 16. rođendana završila u bolnici.

Seća se, kaže, kako se nekoliko dana pre rasplakala dok se zagrevala.

– Sad mislim da me telo molilo da mu dam odmora, ali nisam to shvatala – kaže tinejdžerka koju su roditelji početkom 2017. na silu odveli u bolnicu gde joj je dijagnostikovan poremećaj u ishrani ortoreksija, kojem je „okidač“ bilo nadmetanje u trčanju u kojem je učestvovala u septembru 2016. godine.

Naime, kako je bila na svakom treningu pred takmičenje i radila sve što je trebalo, ali i dalje bila zadnja u trckama, 16-godišnjakinja je sama odlučila da promeni svoj način ishrane.

Ubrzo je tako počela da jede samo ono što sama naziva „sigurnom hranom“, uglavnom voće i povrće, a izbegavala je svu hranu koja joj je, kaže, izazivala strah: sve što sadrži šećere i masnoće, čak i pića.

– Bojala sam se i konzumiranja „tečnih kalorija“, pa bih, čim bi roditelji izašli iz sobe, sok od narandže prosula kroz prozor – seća se.

Restriktivna prehrana i suludi ritam vežbanja pomogli su joj kratkoročno, pa se Liza plasirala među 50 najboljih trkačica Velike Britanije na 3.000 metara: a u to vreme 5.000 kilometara mogla je da pretrči za manje od 20 minuta.

– Napokon sam bila izvrsna u trčanju, ali čitav život mi se raspadao – rekla je, a pogoršale su joj se i ocene jer je zbog trčanja svakog dana kasnila na nastavu, čekajući prvo da roditelji odu na posao.

– Kad bih se vratila, pojela bih samo sedam jagoda ili, ako bih bila baš gladna, jednu bananu – rekla je, a nakon škole bi iz autobusa izašla nekoliko stanica ranije kako bi mogla da pešači do kuće i odradi još jedan dvosatni trening.

– Opsesivno sam pratila šta jedu i koliko su kilometara pretrčali neki profesionalni sportisti kojima sam se divila – priča Fuveder za „Daily Mail“. Nastojala je da prati njihov ritam, a često bi ih u intenzivnim treninzima koje su objavljivali i nadmašila.

Kad je završila u bolnici, uputili su je na Službu za mentalno zdravlje dece i adolescenata (CAHMS), gde joj je dijagnostikovana ortoreksija i – zabranjeno vežbanje.

– Iz CAMHS-a su mi pretili da će uključiti i socijalne službe ako tako nastavim jer reskiram srčani udar ili nešto još gore – kaže devojka koja je mislila da „ne treba ni živeti“ ako ne može trčati. Seća se tako i da je, kad su je roditelji odveli na prisilni odmor u Tursku i rezervisali luksuzne ležaljke za opuštanje, svakih deset minuta odlazila u toalet i trčala na mestu brojeći do 500.

– Jako dugo sam negirala koliko sam loše i sve uveravala da je „moj način normalan“ – kaže 19-godišnjakinja koja je tek nakon brojnih sati psihoterapije i više od godinu dana uspela svoju težinu da vrati u normalu.

Danas je, kaže, zdrava i srećna, a ne vežba uopšte.

Što je ortoreksija?

Prema NHS-u, ortoreksija je poremećaj ishrane u kojem je osoba fokusirana isključivo na zdravu, „čistu“ ili „dobru“ hranu, a izbegava nezdravu, lošu i „prljavu“. Ono što je zajedničko anoreksiji, bulimiji i ortoreksiji jeste da se hrani daje preterana važnost, a kao i kod i kod ostalih poremećaja ishrane, i u ortoreksiji se hrana zapravo koristi za lakše suočavanje s negativnim mislima i osećanjima ili za sticanje osećanja kontrole.

Svi poremećaji ishrane ozbiljne su mentalne bolesti i treba ih lečiti što je pre moguće kako bi se uvećale šanse za potpuni oporavak.

možda će vas i ovo zanimati

Da li znate šta je Luciferov efekat? Možda ste i vi bili njegova žrtva!

Ljudi koji objavljuju puno selfija mogli bi da imaju ozbiljne psihičke probleme, tvrde naučnici

Ukoliko vas nervira kada neko mljacka, škripi ili žvaće, vi imate poseban mozak i jedno specifično stanje

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi