Dunav se povukao do neviđenih granica: Novosađani šetaju po pesku, lađari upozoravaju na probleme!

Vodostaj Dunava kroz Srbiju dostigao je istorijski niske vrednosti, dok hidrolozi danima beleže minimume na svim mernim mestima. Ekstremno povlačenje reke upalilo je "crveni alarm" među lađarima, ekolozima i alasima, a najkritičnija situacija trenutno je na severu naše zemlje, na potezu od Bezdana do Apatina.

Dok su ogromni peščani sprudovi koji su izronili iz plićaka postali prava atrakcija i senzacija za izletnike i kupače, a što može da bude veoma opasno, jer samo korak od plićaka je ipak duboka reka, za rečni živi svet i teretne brodove ovo predstavlja ozbiljan problem.

Prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), poboljšanja neće biti ni u narednim danima, jer nas očekuje stagnacija Dunava uz nepovoljnu hidrološku situaciju, a isti problemi pogađaju i Savu i Tisu.

Otežana plovidba i muke lađara

Plićaci su na Dunavu su postali izraženiji nego ikada, a nizak nivo vode potpuno je promenio prepoznatljivi izgled novosadske obale.

TANJUG/ Saška Drobnjak/

Na onim istim mestima gde su do pre samo nekoliko meseci nesmetano plovili čamci i brodovi, građani danas mogu da šetaju po pesku koji je inače tokom većeg dela godine skriven pod vodom.

Za mnoge Novosađane ovo je nesvakidašnja atrakcija, ali su profesionalni lađari suočeni sa pravim i veoma ozbiljnim izazovima u svakodnevnom poslu zato što se vodostaj na Dunavu od današnjih - 41 i dalje nalazi ispod niskog plovidbenog nivoa, što stvara ozbiljne poteškoće za rečni saobraćaj i plovila.

Predstavnik Udruženja profesionalnih lađara Srbije, Branislav Vajda, slikovito objašnjava sa čim se oni na vodi trenutno bore i kako uopšte uspevaju da plove.

- Vodostaj je ekstremno nizak. To znači da postoje ograničenja u plovidbi, kada je reč o gazu plovila i veličini konvoja. Zbog toga smo primorani da se strogo držimo matice plovnog puta - naglašava Vajda, ukazujući na ogromne rizike koje nosi ovako plitka reka.

Pamte se i gori dani 

Iako prizori sasušenih rečnih obala privlače ogromnu pažnju radoznalih prolaznika, iskusni poznavaoci i lađari podsećaju da je moćni Dunav nekada umeo da bude i na znatno nižim kotama. Trenutna situacija ipak nije sasvim neuobičajena za ovaj deo godine, ali određene deonice sada zahtevaju izuzetan oprez pri plovidbi.

TANJUG/ Saška Drobnjak/

- Pre petnaestak, možda već i dvadesetak godina, Novi Sad je zabeležio vodostaj niži od minus 100 centimetara, što je bio najniži nivo u poslednjih sto godina. Ipak, za ovo doba godine ovakav vodostaj nije neuobičajen. Najkritičnije deonice trenutno su kod Futoga, kao i nizvodno prema Žeželjevom mostu i Sremskim Karlovcima - podseća Vajda na ranije kritične periode u istoriji novosadskog priobalja.

Ovaj ozbiljan manjak manevarskog prostora znači da za velike brodove i najmanja greška može biti kobna. Predstavnik lađara dodaje da neodgovorno ponašanje pojedinaca na reci dodatno ugrožava već zakomplikovanu bezbednost.

- Dodatni problem predstavljaju nautičari i ljudi koji se čamcima ili drugim plovilima kreću maticom reke, a ne obraćaju dovoljno pažnje. Veliki brodovi u ovakvim uslovima nemaju dovoljno prostora za manevrisanje i izbegavanje, što može dovesti do ozbiljnih posledica - upozorava iskusni stručnjak.

Živi svet na ivici opstanka

Gole obale i plićaci su, osim brodarima, doneli nevolje i onima koji ne mogu da se požale – živom svetu naših reka. Biljke koje su isplivale sada ostaju na suvom da se suše na vrelom suncu, dok se ribe i druge vodene životinje bore za opstanak usled lošije razmene kiseonika, čiji nivo neumitno opada sa opasnim zagrevanjem i povlačenjem vode.

Božidar Beloš iz JVP "Vode Vojvodine" ističe da je trenutna situacija sa vodostajima zabrinjavajuća, te da se ovaj nepovoljni scenario dešava već drugu godinu zaredom. Prema njegovim rečima, nivo vode kod Novog Sada danas stoji na izuzetno niskoj koti, a šanse za ozbiljniji oporavak toka su trenutno minimalne.

TANJUG/ Saška Drobnjak/

 

Poljoprivreda preživljava, ali priroda plaća danak

Pored otežane plovidbe, ekstremne promene na rekama udaraju i na domaću poljoprivredu, mada se katastrofalne posledice za ratare srećom još uvek izbegavaju. Koliko će reka ostati plitka direktno zavisi od padavina u celom slivu, ali zvaničnici uveravaju da vodosnabdevanje za useve za sada funkcioniše bez većih zastoja.

- Za sada uspevamo da obezbedimo potrebne količine vode za navodnjavanje i situacija nije alarmantna. Međutim, visoka temperatura vode već ostavlja posledice na živi svet. Na Tisi su već zabeleženi slučajevi uginuća sitnije ribe - navodi Beloš drastične primere stradanja flore i faune u zagrejanim rekama.

TANJUG/ Saška Drobnjak/

Dok radoznali građani i dalje u velikom broju koriste ovaj jedinstveni trenutak da sagledaju Dunav iz sasvim drugačije i neuobičajene perspektive, profesionalni lađari, zabrinuti ekolozi i ratari gledaju u nebo. Svi oni imaju samo jednu želju - da što pre padne ozbiljna kiša i nivo vodostaja na rekama dovede u normalu, pre nego što šteta postane nenadoknadiva.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi