Slavica sa prvim petlovima ide u štalu, a na spavanje tek kad sve poslove završi: Ovako izgleda njen život u planinskom selu
24.11.2025 | 19:50
Ne bi menjala svoj kraj nikada za grad
Copyright RINA
U prelepom, ali surovom planinskom selu Gornje Košlje kod Ljubovije ostali su da žive samo najhrabriji.
Među njima je i porodica Panić, a domaćica Slavica je ta od koje zavise mnogi poslovi u domaćinstvu. Bave se poljoprivredom, a radni dan neretko traje od jutra do mraka.
Nema godišnjih odmora, nema produženih vikenda i državnih praznika, možda se odmori jedino na crveno slovo.
- Nije lak život na selu, ali kad se organizuje posao, onda ide lakše i brže, pogotovo kada ima pomoćnika. Međutim, ja sam sama i stižem sve poslove. Imamo krave, svinje, ovce, dosta kupina i još više maline. Šljive takođe, ali ove godine nisu rodile. Inače ispečemo po sto kazana rakije, a malina dosta naberemo. Muž i ja smo trenutno sami, imamo tri ćerke – dve su se udale, završile fakultete i osnovale porodice. Najmlađa je završila fakultet i došla sa master studija iz Italije. Trenutno traži posao, malo je kod nas, malo kod sestara. Pomaže i nama i njima, jer imaju malu decu – priča vredna Slavica.
Osim voćarstva, Panići se bave i stočarstvom, a njihove štale su pune krava, teladi i ovaca. Slavica nije želela da zavisi samo od otkupne cene mleka, pa je počela i da ga prerađuje. Pravi izvrstan domaći sir koji je, čak i iz udaljenog sela, pronašao put do kupaca.
- Na selu nema radnog vremena. Ustajemo oko šest do pola sedam, a ranije samo ako beremo malinu, kupimo seno ili kosimo. Tada mora da se porani dok je hladovina, a ja pomažem mužu. Prvo idem kokošima, svinjama, kravama. Pre toga skuvam čaj – hladi se, pa popijemo ja i muž, i svako ide na svoje obaveze. Posle muže slede čišćenja i hranjenje stoke, dođemo kući, pijemo kafu, spremam doručak i onda se dogovaramo šta ćemo tog dana dalje da radimo – otkriva ova domaćica.
Iako zna biti jako teško i surovo, život u selu Gornje Košlje Slavica ipak ne bi menjala za život u gradu.
Imaju, kako kaže, puno rodbine u Beogradu i drugim gradovima koji obožavaju da dođu kod njih upravo da bi se nadisali i odmorili, jer u gradu je uvek neka gužva.
- Svi obožavaju da dođu ovde, a posebno unučad, njima su životinje zanimljive. Priroda je zdrava, voda je zdrava, mi proizvodimo skoro svu hranu koju jedemo: povrće, krompir, pasulj, mleko, sir, jaja... Što imamo viška, damo rodbini ili deci, a ostalo ostaje kući. Ne bih se menjala za grad. Kad odem u posetu, smeta mi buka. Volim mir i tišinu – rekla je Slavica.
Ogroman prirodni potencijal Panići su odlučili da dodatno iskoriste, pa su vrata svog domaćinstva otvorili gostima koji su željni mira, tišine i netaknute prirode.
- Imamo i drugu kuću koju povremeno izdamo turistima. Svi su oduševljeni vodom. Voda nam je mnogo dobra, može da stoji po nekoliko meseci, a da se ne promeni. Gosti nam najčešće dolaze preko interneta, naročito od ranog proleća do kasne jeseni. Blizu smo kanjona reke Trešnjice i turisti često prepešače i po 20 kilometara da vide beloglave supove. Volimo kad nam dođu gosti, a vidim i da je njima lepo kod nas – kaže ova domaćica.
Bonus video: