Svakog dana sam išao do govornice da je pozovem: Nevenka i Vlastimir proslavili 50 godina braka, ovo je njihova priča (FOTO)

U niškom Panteleju, Nevenka i Vlastimir Zdravković obeležili su 50 godina braka. Njihova priča, osim što beleži jubilej, svedoči o tome da se sreća gradi polako, iz dana u dan, i da ništa ne može zameniti vernost, rad i strpljenje.

Sećanja su im sveža, kao da su juče počeli svoj zajednički život. Nevenka ističe koliko je važno kada se prepozna srodna duša.

- Upoznali smo se u Nišu… i odmah sam znala da je drugačiji. Nije bilo tada luksuza, nije bilo poklona, samo iskrene reči i čista emocija. Prošli smo mnogo toga – i lepog i ružnog, i lakih i teških momenata – ali nikada nismo posumnjali jedno u drugo. I zato smo tu, evo, pola veka kasnije… Naša ljubav je jača nego prvog dana - priča Nevenka.

Vlastimir, koji je godinama radio u Sloveniji, kroz osmeh se priseća vremena koje današnjim generacijama deluje kao legenda.

- Svakog dana sam išao do govornice da je pozovem. I kad padne kiša, i kad me stisnu sati posla – ja zovem. Znao sam da me čeka. To mi je davalo snagu. Četvrtog jula smo jedno drugom rekli: zauvek… Nije bilo mnogo priče. I evo, pedeset godina kasnije, ništa nismo izgovoreno porekli - rekao je Vlastimir.

Stigli su i njihovi prijatelji iz mladosti, Janez i Slava, koji su prešli stotine kilometara da bi bili uz njih. Janez se seća početaka kao da gleda stari film vredan svake pažnje.

- Vlastimir je bio radnik kakvog poželiš – vredan, pošten. Vozio sam ga kući posle posla i sećam se kako je žurio, kao da ga nešto vuče. Nisam morao ni da pitam – znao sam da ga tamo čeka ljubav. I danas, kad ih gledam, srce mi bude puno. Neki se ljudi rode jedno za drugo - priča Janez.

RINA

Slava, ganuta emocijama, dodaje:

- Nevenka mi je kao sestra. Godinama smo delile sve – i radost i brigu. Pedeset godina njenog i Vlastinog braka nisu samo brojke. To je jedna od najpoštenijih, najiskrenijih ljubavnih priča koju znam. I ponosna sam što sam deo nje - kaže ona.

Njihova deca, Emilija i Mihailo, odrasla su uz vredne roditelje koji su im davali više primerom nego rečima. Emilija ponosno govori o svojim roditeljima sa emocijom u glasu.

- Naši roditelji su radili mnogo. Mama je sve držala, tata je donosio hleb. Nisu imali puno, ali ono što su imali – davali su nama. Sećam se večeri kada je tata obećao da će nas povesti na ćevape… pa zakasni, pa se mama brine… a mi čekamo. I to čekanje je bilo sreća. Danas razumem koliko su se žrtvovali - kaže ona sa posebnom ljubavlju prema svojim roditeljima.

Mihailo se nadovezuje da se ljubav sa godinama više razume.

- Kad si dete, ne vidiš sve. Tek kad odrasteš, shvatiš koliko ljubavi može da stane u jedan stan, jedan sto, jednu nedelju kada se svi okupimo. Naši roditelji su nas učili da poštujemo i radimo, da se držimo. Ako postoji recept za brak – oni ga žive - priča sin.

RINA

Iako je njihov prvi zajednički dan bio skroman, bez muzike i pompe, ovaj jubilej ispunile su trube, pesma i torta – simbolično, kao pečat koji overava pola veka istrajnosti. Ipak, najjača poruka dolazi iz onoga što se ne izgovara naglas, nego traje. Traje u pogledu Nevenke koja i danas gleda Vlastimira kao pre 50 godina. Traje u njegovoj ruci koja i danas prvo traži njenu. Traje u deci koja su postala ljudi kakvim su ih roditelji želeli.

Prava ljubav ne zahteva da bude savršena – samo da bude istrajna.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi