Deda Radovin iz Dudovice je fenomen: Napunio 100 godina, sam sebi napravio sanduk i krst i pamti dobro važne događaje iz prošlog veka!

Vitalan i živahan, jedan deda iz sela Dudovica kod Lazarevca još jednom dokazuje da su godine broj na papiru. Ovog marta zaokružio je trocifren broj i oduvao svećice sa brojem 100.

Jedan je među retkima koji su u Srbiji doživeli ovako duboku starost, a njegov život činile su i lepe i one manje lepe stvari. Ono po čemu je takođe specifičan jeste to što čitav jedan vek nosi dva imena.

Foto: RINA

- Vladali su tifus, kolera i boginje u vreme kad sam se ja rodio, pa se nije krštavalo. Jedno ime na vodici su mi dali - to je Radovin, a kum u crkvi mi je dao ime Radovan. U ličnoj karti mi piše Radovin, a ja se odazivam na oba. Pamtim mnogo toga... Moj otac je borac sa Solunskog fronta i odlikovan je dvema medaljama. Ne dao bog da ovaj narod doživi muke koje su oni tada preživljavali. Mi smo ratovali, patili, teška vremena su bila, i ne daj bože da se ikada vrate. Sećam se kao da sada gledam kada sam bio kralju Aleksandru Karađorđeviću u Topoli na sahrani, njega su ubili u Marseju - priča deda Radovin Milošević za RINU.

Foto: RINA

I retki su ljudi pod ovozemaljskom kapom koji mogu bistre glave da svedoče čitav vek, a deda Radovan ili Radovin se seća svega. Ubeđen je da je samo Božjom voljom i dalje na ovom svetu, iako nema ni druga ni prijatelja, jer su se svi odavno preselili na onaj svet. Jedino on još uvek svedoči o patnjama našeg naroda, bolestima i raznim mukama.

Foto: RINA

- Mnogo teško se živelo, nije se imalo, vladala je glad, nemaština. Sve što smo imali sami smo stvarali. Mnogo se radilo, a više smo trpeli gladni nego što smo bili siti. Sve što vidite u ovom dvorištu bilo je pokriveno šintom, a ja sam stavio pod crep, kopao sam bunar da dođem do vode. I dalje radim iako sam ostario, riljam baštu, sejem povrće, samo stoku više ne gajim, cepam drva, održavam kuću... - priča ovaj starina.

Foto: RINA

Kaže da sve jede sem jagnjetine i pilećeg belog mesa, sam sebi sprema hranu i ni u čemu ne oskudeva, iako nema penziju. Pre dvadeset dana je vratio vozačku dozvolu i oprostio se od "fiće" kog je vozio sve do svog stotog rođendana. Sam je sebi napravio sanduk i krstaču, još pre 40 godina i, kako kaže, spremno čeka kad će ga Bog pozvati.

- Živim sam, deca su mi po svetu, ćerka je u Americi, sin je ovde, ali su njegova deca po svetu. Ratovao sam za ovu državu i neću da je napustim, ovde sam se rodio i ovde ću da umrem. To je moj dug prema otadžbini - poručuje deda Radovin.

Foto: RINA

Za života je promenio deset matičara, 20 sveštenika i 30 partijskih predsednika opštine, jednog kralja, a Tita je nadživeo za skoro 40 godina.

Iako su ga godine pritisle, još uvek se bori, jedino mu pada teško što su mu deca otišla u beli svet.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi