Pogledajte tunelske divove koji niču munjevitom brzinom na autoputu Preljina - Požega: Imaju i prolaze za evakuaciju vozila i pešaka (VIDEO)

Izgradnja najteže deonice na autoputu Preljina - Požega nastavila se u punom intenzitetu. Ona se smatra jednom od najzahtevnijih na ovoj trasi jer prolazi kroz brdovit teren, a više od jedne trećine puta biće u mostivima i u tunelima, stoga se za nju ne kaže bez razloga da je "ni na nebu, ni na zemlji".

Radovi na probijanju tunela Laz kroz planinu Jelicu uprkos izazovnoj geologiji napreduju dobro u obe tunelske cevi i uveliko su prošli sa čačanske na dragačevsku deonicu. Dužina leve tunelske cevi je 2850 metara, dok desna duga 2650 metara, i do sada je ukupno urađeno 82 odsto iskopnih radova, što znači da je u obe tunelske cevi iskopano više od 1000 metara kako sa ulaznog tako i sa izlaznog portala.

„Geologija je vrlo raznovrsna što znači da smo na malom prostoru imali smenu različitih materijala, naročito na ulaznom portalu, međutim na izlaznom portalu je stenska masa prilično uniformna i lakša je za rad, što uslovljava i brži napredak. Upravo zbog specifičnosti terena i reljefa projektant se prilagođavao prostoru i sagledao sve te izazove", kaže za RINU rukovodilac nadzora za tunele Blažo Dutina.

Najintenzivniji radovi su trenutno na izlaznom portalu desne tunelske cevi i u toku je izgradnja primarne konstrukcije nakon proboja. Sledi ugradnja dva sloja armature i čeličnih remenata koji zajedno sa prskanim betonom čine postojanu konstrukciju.

„Do proboja nam fali nešto manje od 400 metara dok u levoj imamo oko 200 metara više, ne očekujemo dalje nikakve komplikacije i nadamo se da ćemo vrlo brzo proslaviti proboj tunela Laz kroz desnu cev", ističe Nikola Miljković koji je odgovorno lice na tunelima Laz i Munjino brdo.

Projektom je predviđeno da ceo tunel ima hidroizolaciju i hidroizolacionu membranu, kao i cevi za odvodnjavanje drenažne vode kao i kanalizacione sistem za odvodnjavanje površinske vode. Tunelske cevi povezane su sa dva prolaza za evakuaciju vozila kao i sa devet poprečnih prolaza za pešake, takođe postoje i po dve niše za havarisana vozila u svakoj cevi koje su predviđene da se u slučaju kvara mogu tu parkirati. Dužina tunela zahteva i poseban projekat ventilacije.

Kada je reč o tunelu Munjino brdo Miljković kaže da radovi na ovom tunelu napreduju sporije nego u tunelu Laz jer je geologija još složenija.

„Prolazimo kroz materijal koji čine potpuno degradirani škriljci koji zahtevaju mukotrpniji i složeniji rad. U levoj tunelskoj cevi probijeno je više od 1000 metara, dok je u desnoj proboj nešto manji, oko 990 metara. Međutim, kako bismo ubrzali radove a projektom je to dozvoljeno radimo sinhronizovano a to znači da ne čekamo kompletni proboj, nego čim se smiri stanje primarne konstrukcije radimo hidroizolaciju i odmah vučemo sekundarnu konstrukciju što će u velikoj meri ubrzati radove", priča Miljković.

Dužina i ovog tunela je impozantna i iznosi 2750 metara i desne i leve tunelske cevi. „Geološki uslovi naročito su komplikovani na izlaznom portalu u Prilipcu (opština Požega), pa se primenjuju najjači tunelski tipovi, razmak remenata se smanjuje, ugrađuje se veći broj ankera. Projektom je predviđena da se i u ovom tunelu uradi devet poprečnih prolaza za pešake, dva za vozila, postojaće tunelski operativni centri, pogonske stanice na svakom portalu, kao i unutrašnje trafostanice i elektromašinske instalacije", kaže Blažo Dutina.

A između tunela Laz i Munjino Brdo nalazi se potez 4 u dužini od 7, 5 kilometara i pord tunela jedna je od najzahtevnijih poddeonica jer će se zbog specifičnog reljefa na tom potezu graditi čak 12 mostova, tri nadvožnjaka, 12 potpornih konstrukcija i jedan veliki usek. Najduži mostovi su u Markovici (250 m) i onaj sa koga se ulazi u tunel Munjino brdo (350 m).

„Zbog skučenog prostora i konfiguracije terena pravi izazov je bio transport montažnih nosača koji su dugi i do 35 metara i teški preko 60 tona. Radovi na ovom potezu između dva tunela odvijaju se na velikom broju 'napadnih mesta', ali je tempo veoma zadovoljavajući. Na konstrukcijama mostova radi se punim intenzitetom, dok je tempo izvođenja radova na potpornim konstrukcijama prilagođen tako da se postigne maksimalna brzina koja ne dovodi u pitanje kvalitet i bezbednost radova", objašnjava rukovodilac nadzora za mostove Vladimir Jovanović.

On je naročito ponosan na to što se uprkos zahtevnom reljefu skoro na svim mostovskim konstrukcijama već naziru obrisi građevina kao i same petlje Lučani.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi