Žive u Rumuniji, izjašnjavaju se kao Srbi, poreklom su iz Bugarske! Da li znate gde je ova neobična zajednica?

Na srpske zajednice možete naići svuda u našem susedstvu, pa tako i u delovima Rumunije blizu granice. Jednu vrlo specifičnu ćete sresti i ukoliko produžite dalje, kroz Transilvaniju, do okruga Dambovica i opštine Baleni. Dva dela seoskog područja sa oko osam i po hiljada stanovnika dele naziv oblasti, ali uz dodatak "srpski" i "rumunski", prenosi RTS.

Tu su se još pre četiri veka doselile porodice sa područja današnje Severne Makedonije. Sebe određuju kao Srbe, a srpskim nazivaju i jezik koji govore kod kuće, zapravo mešavinu nekoliko balkanskih govora. Osim porekla kojim se ponose, karakteriše i to što su opštinu uspeli da podignu na noge, pre svega zahvaljujući dostupnosti fondova Evropske unije.

Na popisu se izjašnjavaju kao Srbi, prema nekim podacima zapravo su bugarskog porekla, a kažu da van Rumunije najlakše mogu da se sporazumevaju sa Makedoncima. Lokalni zvaničnik Balenija Georg Flora ne sumnja u svoje poreklo.

-Naša lokalna zajednica sastavljena je iz dva dela, rumunskog i srpskog. Oko polovine stanovnika mesta su Srbi. Oni su se ovde doselili u 17. veku. Od tih vremena ovo je postao poljoprivredni kraj. U školi se ne uči jezik, uglavnom ga deca govore kod kuće. Ipak, imamo svoju crkvu i svoje sveštenike- kaže Georg Flora.

Radu Lazar kaže da je prilikom putovanja Balkanom shvatio da njegov maternji jezik liči na tamošnje, ali da je potpuno specifičan. Poreklo mu, kako ističe, nije najvažnija stvar, iako poštuje tradiciju.

"Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim odakle su moji preci. Od nekih čujem da smo svakako Srbi, da smo došli iz Makedonije. Neki kažu da smo Bugari. Često je pitanje i oko jezika, pa me pitaju šta govoriš, rumunski ili srspki. Ali nemam problem da kažem da sam Srbin", kaže Radu Lazar.

Lazar je u tradicionalno poljoprivrednom kraju otvorio fabriku za proizvodnju nameštaja i opreme za laboratorije i škole. Posle rada na drugim mestima, vratio se u rodno selo i smatra da je to bio dobar potez.

printscreen/youtube/BFree & Adventures

 

 

"Postigli smo veliki uspeh. Nema mogo fabrika koje se time bave, pronašli smo nišu u kojoj nema mnogo konkurencije, radimo kvalitetno i možemo da izvozimo svoje proizvode. Pokrećem i proizvodnju voća, vina i rakije. Posao sam dao svojim prijateljima iz detinjstva i njihovoj deci. Mislim da je to što mogu da ostanu i rade u Baleniju jako važno", objašnjava Lazar.

Glavni proizvod sela i cele Dambovice je povrće, koje pokriva oko 7 odsto tržišta Rumunije. Pod najmoderenijim staklenicima i plastenicima u Baleniju je više od 800 hektara.

Georg Flora kaže da je poljoprivreda u tom kraju uvek bila razvijena, ali da novog napretka ne bi bilo bez novca iz fondova Evropske unije.

"Kada nam je došao prvi novac 2012. godine počeli smo mnogo brže da se razvijamo, a naša prednost je što smo već znali kako da radimo. Imamo i sopstveno udruženje koje zajednički plasira proizvode velikim dobavljačima. Ipak, poslednjih godina troškovi su značajno porasli i bez pomoći Evrope ne bismo mogli da uspemo", kaže Georg Flora.

Podršku Unije za nekoliko svojih projekata dobio je i Radu Lazar. Zvaničnici Balenija najavljuju da će svakako kroz evropske fondove pokušati da dodatno modernizuju svoje selo u svim oblastima.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi