Snežanin otac (75), iako teško bolestan, radi i po najvećoj žegi! Voćnjak mu je drugi dom, a mladi bi od njega mogli mnogo da nauče (VIDEO)

Snežana Andrejić (48), iz Kamendola, ceo život je u voćnjaku, uz oca i majku. Sada ostareli roditelji, nekada su dve sestre i nju hranili i školovali prodajući kajsije, nektarine i trešnje brane po paklenim temperaturama.

Znoj se slivao niz umorna lica, pržilo je sunce po njima i prikolici, ali od cilja se nije moglo odustati - trebalo je izvesti na put tri ćerke. Jedna od njih, naša sagovornica, Snežana, danas je svesna koliku je žrtvu podnosio bračni par, ne bi li one imale sve što je potrebno.

Privatna arhiva

- Moj otac Predrag je rođen 1947. godine, ovde u selu Kamendol kod kolibe. Nikada ga život milovao nije. Sada sa 75 godina radi više nego mladi sa 25, nažalost. Sve sam obrađuje, reže, kalemi, kopa, tanjira, težak je to život. Inače je astmatičar, ima emfizem pluća i bez boce kiseonika ne može.

- Otkako zna za sebe bavi se poljoprivredom, voćarstvom, nas tri sestre je iškolovao tako, krvav je to hleb, što se kaže u našem narodu, jer seljak proizvođač čitav život gleda u nebo - kakva je godina, kišna, sušna, gradna - počinje priču Snežana.

Kako kaže, pokušavali su mnogo puta da nađu radnike, ali u ovom kraju Beograda nije baš lako pronaći nadničare, jer se većina bavi voćarstvom.

Predrag prima malu poljoprivrednu penziju, a radi i danju i noću, i tako je oduvek.

Privatna arhiva

- Romane bih mogla da napišem o njegovom životu. Divim mu se, pomažem koliko mogu. Ustajati u tri sata ujutru i provoditi dan po tropskim vrućinama u berbi, zaista je previše naporno, pogotovo čoveku koji ima 75 godina i čija pluća rade 29 odsto. A taj veliki čovek, moj otac, ne staje - kaže naša sagovornica.

Privatna arhiva

Predrag je otac koji je svojoj deci snaga i pokretač, jer Snežana nikada, za skoro pola veka, nije čula da on ispusti ni uzdah, a kamoli da se na nešto žali. Sada, kako navodi, guši ga, ali on bere i ćuti.

- Od malih nogu i ja radim, sada imam 48 godina i čitav život sam provela po njivama, pijacama. Bila sam treći razred osnovne škole kada sam sama na Kalenić pijaci prodavala voće, merila na kantaru - kilogram po kilogram. Težak je život na selu, mnogo se radi, a uvek ti cenu diriguje neko drugi. Da ne govorim što seljaci zavise i od nebesa - objašnjava Snežana.

Ovogodišnja cena kajsija, nektarina, breskvi i trešanja nije baš bila ohrabrujuća, ali ono što je Andrejićima pogon, jeste pošten rad i hleb koji ima sedam kora, ali je slađi od svega drugog.

- Volim voćnjake, i dok mi otac i majka budu živi, biće svega! Molim Boga da mi ih što duže poživi i čuva - zaključila je razgovor Snežana Andrejić.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi