Bojana je jedina mlada u Srbiji koja se porodila na dan svadbe: Bacila sito na kuću i "otrčala" u porodilište, dobila najlepši poklon (FOTO)

Sve češće se govori o tome da se plač bebe u srpskim selima sve slabije čuje. Međutim, na obroncima Suvobora u selu Koštunići u domu Mirkovića, kolevka se ljulja skoro svake godine. Bojana i Radovin su mladi bračni par, koji će uskoro proslaviti sedmu godinu bračnog života, a već imaju četvoro dece. Majka je rekorderka u suvoborskom kraju jer se do svog dvadeset trećeg rođendana četiri puta ostvarila u najlepšoj životnoj ulozi.

- Udala sam se sa 16 godina, neki bi možda rekli da je to rano, ali ja sam svoju srodnu dušu pronašla tad i srećna sam zbog toga. Oduvek smo želeli veliku prodicu, i hvala Bogu ta želja nam se i ostvaruje. Na svoj 23. rođendan dobila sam najlepši poklon, četvrto živo i zdravo dete - kaže Bojana.

Ipak, od samog starta znalo se da će njihov brak biti srećan i berićetan jer su na sam dan svadbenog veselja mladenci, umesto da uveče broje pare, završili u porodilištu. Svadba ispod šatre sa nekoliko stotina zvanica, tada se pretvorila u babine.

- Udala sam se u martu 2015. godine, ali smo svadbu pravili u avgustu. Sve je išlo kako treba do trenutka kad sam bacila sito preko kuće. Tada sam osetila bolove, kontrakcije su počele, i umesto da nastavimo slavlje, otišli smo u porođajnu salu. Tako da tog 8. avgusta slavimo dva velika događaja, godišnjicu braka i rođenje naše prve kćerke - priča kroz osmeh mlada majka.

Pod krovom njihove skromne porodične kuće u selu Koštunići krije se veliko, a mnogi će reći i ono pravo bogatstvo - zdrava i vesela deca. Otac Radovin se sa svojih deset prstiju trudi da svojim ukućanima obezbedi sve što im je potrebno. Sa polovnom i dotrajalom mehanizacijom obrađuje svoje i tuđe njive, a kad mu obaveze dozvole, sa lokalnim trubačkim orkestrom zarađuje dodatno. Iako im je teško, u njihovoj kući uvek je veselo.

- Koliko je teško podizati četvoro dece u današnje vreme, toliko je i lepo. Čovek uvek nekud juri, ali zapravo najveća sreća ga čega kod kuće. Trudimo se da im obezbedimo sve što im je potrebno. Imamo svoju zemlju, a uzimamo i tuđu u zakup. Radimo, naročito preko leta, skoro po ceo dan. Na selu smo se rodili, na selu ćemo i ostati. Najstarija kćerka već sada nam dosta pomaže, samostalna je i nakratko može da pričuva braću i sestre - kaže Radovin.

Najponosniji na svoje naslednike svakako je deda Dragan, koga su godine stigle, ali srce i duša u starosti su mu puni. Sa štapom u ruci i pored šporeta, on je taj oko koga se unučići okupljaju i slušaju priče, ali i savete zlata vredne.

- Hoće oni mene da poslušaju, ali slušam i ja njih. Trudim se da u njihove glavice već sada prenesem osnovne životne vrednosti, da budu dobri, vredni i pošteni. Mnogo je ljudi, ali malo ko je danas čovek - dodaje deda.

Ovi mališani, iako možda dele oskudnu odeću, obuću, sobu i krevet, već kao mala deca savladali su neke osnovne životne lekcije, i kao takvi uvek su spremni na žrtvu, kako za sebe, tako i za druge.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi