Jedna žurka bila je prekretnica u Stefanovom životu: Kapetan je rečnog broda, a svaka njegova plovidba pravi je doživljaj

Sasvim slučajno rođendanska žurka za Stefana Arsenijevića bila je prekretnica u životu i poziv da postane ono što danas jeste, kapetan rečnog broda.

Nakon završetka brodarske škole u Beogradu prvi put se ukrcao 2009. Njegovi putevi više nisu bili moderne saobraćajnice sa šest traka, a ni magistrale, već sve plave reke širom Evrope na kojima provede šest meseci godišnje. Vetar, oluje i nevreme nisu jedini njegovi problemi sa kojima se suočava.

– Bilo je tu dosta situacija koje su ostavile utisak u mojoj karijeri, od spasavanja jedrilice na reci Savi, do momka i devojke od 17 godina koji su krenulu iz Nemačke do Crnog mora u drvenom čamcu od pet metara nalik onima iz srednjeg veka. Oni su preko drštvenih mreža sakupljali novac za taj put koji je trajao oko tri meseca i bio dugačak 3.000 kilometara. Mi smo ih sreli kod Golubačke tvrđave, primetio sam da mašu ali nisam odmah shvatio da im je potrebna pomoć. Zamolili su nas da ih prikačim za naš broj i odvučemo do Đerdapa odakle su oni nastavili svojim putem, gde su svoje putovanje završili nakon tri meseca vožnje. Problem je što su kao neiskusni vozači krenuli na put u septembru mesecu kada ima dosta magle i jako je teško voziti – kazao je za RINU Stefan Arsenijević, kapetan rečnog broda.

Stefan već 12 godina plovi evropskim rekama i kao svoj dzep poznaje svaki zaliv od Portugala na zapadu do Norveške na severu i Grčke na jugu. Ipak, njegovi počeci nisu obeleženi vožnjom jahtama i gliserima.

– Brodovi na kojima sam “ispekao” zanat najpre su prevozili šljunak, kasnije sam upravljao i suvim brodovima. Danas najviše vozim tankere. Taj prvi brod na kom sam bio zapovednik, bio je dugačak 85 i širok preko osam metara, što je za mene predstavljalo pravi izazov. Budi mi lepe uspomene, ali taj brod na kome sam naučio sve tajne ovog posla više nije u uprotrebi tačnije u rečnoj floti. Posao koji sam odabrao da se bavim, sa sobom nosi nosi i lepe i ružne strane, ali mornare uvek sreća prati pa se dobrim završi – naveo je on.

Pročitajte još

Pravo blago u srcu Srbije nudi se za džabe: Meštani poklanjaju svoja imanja i mehanizaciju kako bi naselili selo Maglič

Čačanima curi znoj sa čela dok u redovima čekaju nove pasoše: Zakazanim terminima se trguje i na društvenim mrežama

Naglašava da u ovom poslu treba biti istrajan, spreman na puno odricanja, pogotovu što je radno vreme u odnosu na druge poslove mnogo drugačije.

– Mesec dana si kući isto toliko provedeš na brodu – zaključio je Arsenijević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi