Zoran Tošić vraća film unazad: Mogao sam i više u Mančester junajtedu

Bivši as Partizana Zoran Tošić igra u kazahstanskom Tobolu i još ne pomišlja da se povuče sa terena, iako će danas proslaviti 34. rođendan. Krilni fudbaler ističe da i kada dođe taj dan za odlazak u penziju, ponovo će ostati u fudbalu, jer to je njegov život.

U intervjuu za sajt Partizana kaže da danas neće imati mnogo vremena za proslavu rođendana:

– Da sam u Srbiji možda bih ga i proslavio sa porodicom i prijateljima, a ovako, imajući u vidu da danas imamo utakmicu protiv Kaspija, potpuno sam fokusiran na to šta nas očekuje. Nadam se da ću za poklon dobiti pobedu na tom susretu i to će biti dovoljno – počinje priču Tošić za zvanični sajt crno-belih i priseća se svog početka u Humskoj pre 13 godina:

– Bio sam mladi reprezentativac i imao 21 godinu. Bilo je to ostvarenje sna, jer je Partizan klub za koji navijam od kada znam za sebe. Stvarno ne mogu da verujem da je od tada prošlo 13 godina. Kao juče da sam debitovao protiv Vojvodine. Dva puta sam igrao za ovaj klub i uvek se ovde osećao kao kod kuće.

Tošić je jedan od privilegovanih fudbalera Partizana koji je mogao tokom dva boravka u Humskoj da radi sa trenerima koji su napravili velike karijere kao igrači:

– Idemo redom… Miroslav Đukić… Slaviša Jokanović… Miroslav Đukić… Zoran Bata Mirković… Savo Milošević… Tako je, bila su četvorica. Sad kad ih ovako poređaš jednog pored drugog, shvatiš koliko su to zapravo velika fudbalska imena. Istinske legende srpskog fudbala i ponosim se što sam imao mogućnost da radim sa njima. A ponos je bio raditi i sa svim tim igračima, ali pre svega sa Sašom Ilićem.

Popularni “Bambi” ne veruje da će na terenu trajati kao Ilić.

– Mislim da ću igrati još nekoliko godina i verujem da mogu da pružim još mnogo toga, ali nisam baš siguran da ću brojati toliko. Videćemo. Fudbal je moj život i svi moji budući planovi su vezani isključivo za njega. E sada, na koji način ću ostati u fudbalu, to još ne znam, ali imam nekoliko godina da razmislim i pronađem adekvatan model. Za sada sam fokusiran na igre u Tobolu, a za posle ćemo videti.

Kazahstansko fudbalsko podneblje nije nešto na šta se Tošić morao dugo privikavati, jer iza njega su godine provedene u Rusiji.

– Sjajno. Ovde sam nekih mesec dana, a mislim da sam već posle 24 sata navikao na sve, budući da me sve ovde podseća na Moskvu i Rusiju. Počev od jezika, do mentaliteta. Zaista mi je lepo ovde. Verovatno da ima i toga da sam već iskusan, ali realno, u klubu imam nekoliko igrača iz Srbije koji su mi mnogo pomogli da se što pre priviknem na sve ono što me očekuje i okružuje.

Kad vrati film Tošić nema razloga da bude nezadovoljan ostvarenim u karijeri:

– Iskreno, razmišljao sam tome i mislim da sam mogao da uradim malo više. Da mi je ova pamet bila radio bih malo više i malo bolje. Smatram da sam imao kvalitet da u Mančesteru igram malo više nego što sam igrao.

Tošić tvrdi da se sa Mančester junajtedom iz njegovog vremena u kojem je on bio član po dolasku iz Partizana, samo “galaktikosi” Real Madrida i Mesijeva Barselona mogu porediti. Ostaje pitanje da li je zbog Rajana Gigsa došao u pogrešnom trenutku na Old Traford:

Pročitajte još

“Želim da osvojim medalju sa Srbijom i zaigram za Partizan u punoj hali”

Spektakl u Parizu: Nejmar i Mbape protiv Gvardioline mašinerije

– Eh, da je samo Gigs! Mislim da u fudbalu danas ne postoji takva ekipa kakav je bio Mančester tih godina. Recimo da su to bili Realovi „galaktikosi“ i Barselona sa Mesijem, Ćavijem, Inijestom… I niko više. Prosto, nisi imao slabo mesto u timu. Van der Sar, Vidić, Skols, Nevil, Ronaldo, Runi… Ma, do sutra bih mogao da nabrajam. To su vrhunski igrači pored kojih je bila čast igrati. Mnogo sam naučio od njih, ali sam siguran da sam mogao da uradim više – kaže Tošić.