Učinak srpskih fudbalera u Ligi šampiona: 2.671 minut, dva gola i tri asistencije

Od proleća u osmini finala Lige šampiona takmičiće se petorica srpskih fudbalera. Tačno pola sa prvobitnog spiska od desetorice igrača odnela je prva faza od šest utakmica po grupama.

Naši najbolji fudbaleri proveli su na terenu tačno 2.671 minut, ili 267 minuta po igraču. Za to vreme, prema zvaničnoj statistici UEFA, postigli su dva gola i ostvarili tri asistencije, što znači da su Srbi na svakih 1.335,5 minuta tresli mrežu u najkvalitetnijem klupskom takmičenju na kontinentu.

Mršavo! Klasičan primer statističke greške, ako se zna da je na 96 utakmica grupne faze postignuto 289 golova. Dakle, dva gola Dušana Tadića za Ajaks, od kojih je jedan bio postignut sa bele tačke, čine 0,07 odsto od ukupnog broja golova. Kapiten Ajaksa je jedini naš igrač koji je odigrao svaki minut u Ligi šampiona. Iza njega su Nemanja Gudelj i Sergej Milinković-Savić, dok se za ostalih sedam igrača i ne može diskutovati kao standardnim igračima u svojim timovima. Prosek kvari Ivan Šaponjić, koji nije odigrao ni minut.

Naravno, biće i onih sa stavom da fudbal nije matematika da bi se predstavljao brojkama, i ta zamerka je opravdana, jer ni 2.671 minut, ni 0,07 odsto ne mogu pokazati da je, na primer, Nemanja Gudelj bio najbolji igrač Sevilje u Londonu protiv Čelsija, kada su Španci “otkinuli” bod favorizovanim “plavcima”odigravši 0:0. Isto tako, ne bi se moglo pretpostaviti na osnovu brojki da dva od 289 gola u Ligi šampiona idu na dušu Slobodanu Rajkoviću zato što je protiv Salcburga u Moskvi imao katastrofalno veče, pa ga je Marko Nikolić zamenio već posle prvog poluvremena.

Učinak srpskih fudbalera u Ligi šampiona

Dušan Tadić (Ajaks) – 540 minuta, 2 gola, 3 asistencije
Nemanja Matić (Mančester junajted) – 222 min.
Aleksandar Kolarov (Inter) – 90
Sergej Milinković-Savić (Lacio) – 415
Nemanja Gudelj (Sevilja) – 450
Luka Jović (Real Madrid) – 59
Lazar Ranđelović (Olimpijakos) – 240
Slobodan Rajković (Lokomotiva) – 272
Ivan Šaponjić (Atletiko Madrid) –
Nemanj Radonjić (Marsej) – 92
Marko Grujić (Porto) – 180
Danijel Aleksić (Bašakšehir) – 111

Suma sumarum, dva gola i tri asistencije, sve od Tadića, usklađeno deluju sa aktuelnim stanjem srpskog fudbala. Dobar su pokazatelj položaja reprezentacije na FIFA listi i njenog odsustva sa EP 2021. Sve je prema zaslugama i nije baš, kako se u poslednje vreme voli objasniti naš fudbalski očaj, samo stvar struke. Jer, eto, nedostaju treneri, a kvalitet na terenu po tradiciji posedujemo.

Šta je stvarnost srpskog fudbala? Ne treba ići u dubinu problema, dovoljno je neku analizu praviti prateći isključivo pojave na osnovu opažaja. Gledajući mečeve utorkom i sredom, laik će uočiti da, u stvarnosti, srpski fudbal nema na vidiku nekog kao što je, recimo, Španac Anhelinjo iz Lajpciga. I nije tu uopšte bitno što Srbija nema levog beka kakav je on. Ovde je reč o tome da nemamo ni mladog ni starog igrača za veliku scenu, spremnog da, kao Anhelinjo, izađe “na crtu” jednom Mančester junajtedu i da ga golom i asistencijom eliminiše iz Lige šampiona. Da bismo razumeli gde smo mi, a gde su Španci, znajte da selektor “crvene furije” Luis Enrike još nije dao Anhelinju priliku za debi u nacionalnom timu. Nije ni potrebno istaći da bi kod nas bio jedan od glavnih protagonista igre, oko koga bi se mnogo toga vrtelo na terenu.

Poslednji takav igrač bio nam je Bane Ivanović. Pre 11 godina, u dresu Čelsija, sa dva gola na “Enfildu” razmontirao je Liverpul (1:3) u meču četvrtfinala Lige šampiona. U isto vreme, u četvrtfinalu je protiv Porta igrao Nemanja Vidić predvodeći Mančester junajted. Danas su i Junajted i srpski fudbal zajedno negde na periferiji evropskih fudbalskih zbivanja, s tim da će se stanje “crvenih đavola” sasvim sigurno brže popraviti zahvaljujući milionima porodice Glejzer.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi