Trčite kontre ko da ste "petlići", ali nada živi: Ova Piksijeva Srbija može i u Lisabonu do pobede

Dablin je sve pokvario! Kompletnu sliku o igri u martu i septembru, kompromitovao je trud ekipe i što je najgore doveo u pitanje direktan plasman na Mundijal u Kataru sledeće godine! Nijednom fudbalskom iskustvu kao ovom ne pristaje bolje stara srpska izreka: sam pao, sam se ubio. Ipak, treba ostati optimista!

Sve bi, naravno, drugačije bilo da je na “Aviva” stadionu sačuvano 0:1 ili, još bolje, da je barem samo jedna od nekoliko kontri rešena golom.

Šta bismo tada prvo primetili?

Srbija igra lep fudbal! Jednostavnim rešenjima u napadu stvaraju se brojne prilike. Protivnicima osrednjeg kvaliteta nije lako da zaustave te kretnje, a kako će na njih reagovati jedna vrhunska ekipa videćemo u Lisabonu 14. novembra protiv Portugala.

Brzina bočnih fudbalera uspela je da kompenzuje njen nedostatak u ofanzivnom delu ekipe, dok odbrani i dalje raste samopouzdanje i “male” utakmice protiv Katara, Luksemburga i Irske bile su baš ono što im je u ovom trenutku razvoja nedostajalo.

U poređenju sa martovskim okupljanjem vidljiv je i napredak u odnosu ekipe prema Piksijevim idejama o igri. On je došao na Tumbinih 3-4-2-1 i prihvatio je ovakav poredak, uspevši usput da ga malo promeni, prilagodi ofanzivnijem stilu igre. Tako se sinoć 3-4-2-1 u fazi kada im je lopta u nogama brzo pretvaralo u 4-3-3 ili 4-4-2, s tim da se zadnji vezni Nemanja Gudelj spuštao u liniju sa štoperom Milošem Veljkovićem, učestvovao u izgradnji akcija, sve dok se ne bi promenio posed. Za to vreme štoperi Milenković i Pavlović transformisali bi se u bekove, koji bi se duplirali sa Đuričićem i Kostićem, pa je tako do izražaja dolazila njihova mirnoća u dodavanjima i dobra pokretljivost pri slamanju svakog pokušaja rivala da kontrom iznenadi kompletan tim.

Takođe, Piksi je bio uporan u dokazivanju da Sergej, Tadić i Mitrović mogu i moraju zajedno u startnih 11, uprkos Tumbinoj zaostavštini napisanoj kao preporuka naslednicima da zbog istog otvaranja, istih kretnji (čitaj sporosti) ovaj trio nikako ne treba više isprobavati. Ne da je Piksi uspeo da ih “zategne”, već su u dobrom delu utakmica bili njegovo ubitačno oružje!

Šta je to onda pokvarilo utisak? Naoko, obična stvar!

Kada trčiš kontanapad, mora se znati ko gde ide, u kom momentu počinju ukrštanja, gde se menja pravac i kako se dalje nastavlja kretnja! Čak je i komentator Gojko Andrijašević u jednom trenutku prenosa izustio “pa, ovo sad mora biti gol”, ali ono što se činilo jednostavno na kraju je ispadalo komplikovano. Neko će reći, katastrofalno! Sudarali su se u trčanju kao da su “petlići” Bežanije, birali najlošije postavljenog da završava akciju, pa su tako čak otvarali prilike za “rekontru”.

Svi ti pokušaji bili su gori i od autogola!

Dokle smo stigli?

Dobra stvar je da se sada ne vidi sistemski kvar koji navijače tera u pesimizam, a ekipu i stručni štab u improvizaciju. Ima nade za ovu Piksijevu Srbiju, pa čak i ako opet baraž bude odlučivao njihovu sudbinu. Za ovakve “orlove” oni Škoti iz novembra izgledaju kao boza, ali treba se pre toga pripremati za 14. novembar i Lisabon.

Taj meč biće poslednji u grupi. Imaće karakter baraža pre baraža, kakav je Piksijeva generacija igrala na Maksimiru protiv Hrvatske 1999. godine.

Pročitajte još

Veliki je car Sarabija, ovako je izludeo Albance u Prištini pred meč Španije i “Kosova”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi