Ispovest legende našeg tenisa: Zbog obada umalo da izgubim glavu

Sportski život je pun zanimljivih detalja, a prava riznica neobičnih priča je Radmilo Armenulić. U intervjuu za „Sabor“ koji je objavljen pre više od tri decenije, nekadašnji trenera, a potom i selektor reprezentacije Jugoslavije, prisetio se nekih koje su, slobodno možemo reći, dobile status kultnih.

Prva priča je u vezi sa jednim mečom koji je odigran u Splitu. Te 1959. godine, s klupskim drugom Pihlerom igrao je protiv dubla iz Japana. Armenulić je priznao da se ne ponosi potezom koji je napravio, ali da je u datim okolnostima to bilo jedino rešenje da pobedi rivale.

– Posle prva dva seta, rezultat je bio nerešen, 1:1. Ne mogu da im se setim imena, ali igrali su sjajno. Jedan od njih je tako precizno i jako servirao da sam ja, kada je te serve trebalo da vratim, više ličio na saobraćajca nego na tenisera. Njegovi servisi su išli brzo i tačno u ćošak, gotovo uvek suprotan od onoga u kojem sam ja stajao. Jedino što sam mogao bilo je da, umesto po lopti, mlatnem reketom po vazduhu. Ipak, meč je bio težak, i dugo je trajao – prisećao se Armenulić.

A onda je morao da se posluži lukavstvom.

– Počeo je treći, odlučujući set. Malo-pomalo, sunce je zašlo i nailazio je sumrak. U jednom trenutku, dok sam se spremao da vratim servis protivnika, sinula mi je suluda ideja. Prisetio sam se da u džepu imam jednu loptu. Neprimetno sam je izvadio, i kada je moj protivnik servirao, umesto lopte koja mi je zujnula pored glave, preko mreže sam prebacio onu iz džepa. Naravno, nisam se ni nadao da će to proći nezapaženo. Bio je to više, onako, potez očajnika.

Bivši selektor Dejvis selekcije Srbije prijatno se iznenadio kada njegov potez niko nije video, čak ni sudija.

– Međutim, dogodilo se čudo. Što zbog umora, a što zbog sumraka, niko od prisutnih nije primetio šta se zbilo. Jedini koji je to video bio je moj protivnik, nepogrešivi Japanac. Sudija je, naravno, dosudio poen za nas. Protivnici su bili prvo zbunjeni, i ja takođe, a kada je sudija ostao pri svojoj odluci, izbezumljeni.

Armenulić je hteo da prizna sudiji šta je uradio, ali su ga od te namere odvratili – Japanci.

– U početku sam hteo da priznam sudiji šta je bilo, ali me je nerviranje naših protivnika zabavilo. U krajnjoj liniji, postoje glavni i linijski sudija. Ja sam tu da igram, a njihovo je da sude. U nastavku meča, naši iznervirani protivnici bili su sasvim izbačeni iz psihološke ravnoteže i – mi smo dobili susret. Evo, ja se, doduše posle 30 godina, duboko izvinjavam – istakao je Armenulić u intervjuu koji je svetlost dana ugledao 1989. godine.

Da je Radmilo Aremulić pun zanimljivih priča, pokazuje i događaj iz 1976. Godine, posle kojeg je završio u bolnici.

– Jednu subotu iz te godine doživotno ću pamtiti. Bilo je to vreme kada sam tenis igrao za klub u nemačkom gradiću Ofenbahu. Posle skoro osam meseci neprekidnog igranja u inostranstvu, jedva sam čekao da se vratim u Beograd. Za ovaj susret vredno sam se pripremao, jer je bio veoma važan. Danonoćno sam trenirao. Želja da, po svaku cenu, opravdam poverenje koje mi je trener ukazao stavljajući me u prvu postavu, bila je toliko jaka da sam prekršio dotadašnje pravilo da dan uoči meča ne prebacim nijednu loptu. U jednom trenutku osetio sam kako me je nešto pecnulo za nogu. Samo sam se počešao i nastavio da igram. Svrab je postajao sve jači, a moje češanje sve žešće. Tenis nisam želeo da prekidam, pogotovo ne zbog nekakvog komarca.

Tadašnji teniser u početku nije osetio nikakav bol, ali se situacija dosta iskoplikovala tokom noći.

– Kod kuće sam nogu dobro pregledao, ali ništa se nije primećivalo, čak nije bilo ni traga od uboda. Strpao sam se rano u krevet rešen da odspavam punih osam sati, kako bih sutradan bio svež i odmoran. Probudio me je tup bol. Noga je bila samo malo zajapurena i otečena. Bacio sam pogled na sat i shvatio da kasnim. Pojurio sam u kupatilo. Ali već posle dva koraka osetio sam nepodnošljivo probadanje. Vratio sam se u krevet. Zaprepašćeno sam buljio u nogu koja je bivala sve deblja. I, šta sam mogao drugo nego da pozovem lekara. Ubrzo sam se našao u bolnici. Kasnije su mi objasnili – da sam malo zakasnio teško da bih živu glavu izvukao. Za sve je bio kriv samo jedan insekt dvokrilac, doduše ne komarac nego obad, koji me je bocnuo direktno u venu i doveo do teškog trovanja. Zbog njega mi je propao veoma bitan meč, a umesto u Beogradu ili negde na Jadranu, tri nedelje sam bio u bolnici – zaključio je Armenulić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi