Upoznajte Anu Popov najneobičniju reprezentativku Srbije

Pre 36 godina Partizan je na JNA zabeležio jednu od najblistavijih pobeda u Evropi. Pred 55.000 gledalaca pao je londonski Kvins Park Rendžers tako da se podvig Dragana Mancea i društva u crno-belim dresovima prepričava i danas kao narodno predanje.

Nije ni čudno zašto i danas svaki partizanovac na poseban način doživljava pobedu nad Englezima, jer posle 6:2 u Londonu za domaće bilo je potrebno dati četiri i ne primiti nijedan da bi se išlo dalje u treće kolo Kupa UEFA.

Po tom scenario se odigrao revanš, pa i danas služi na ponos crno-belima, a kako je sve to prihvatila druga, londonska strana? Iz prve ruke za 24sedam priča fudbalerka Kvins Park Rendžersa, srpska reprezentativka Ana Popov, ali od 26-godišnje igračice sredine terena saznajemo i kakva je organizacija ženskog fudbala u njegovoj kolevci, uslovi za igranje i trening, kako je došla u tim londonskih policajaca…

– Iskreno, malo ste me iznenadili ovim podatkom da su Partizan i moj klub odigrali takvu utakmicu o kojoj se i danas priča. U Londonu mi niko ništa nije rekao o tome, niti su me povezali sa tim što dolazim iz Srbije, pa da me pitaju za koga navijam. Ipak se davno odigrao taj meč, pitanje je ko je uopšte tad bio u klubu. I oni su ga zaboravili – konstatuje Ana Popov.

Kako ste vi došli u KPR?

– Slučajno! Ja sam u Americi završila studije i već sam sebe pripremila na neki način za trenerski posao, ali kada sam došla sa mojim dečkom da živimo u Londonu tada sam upoznala njegovu drugaricu koja je igrala fudbal. U razgovoru sa njom sam izrazila želju da nastavim sa igranjem, ali da to bude više za moju dušu. Usledilo je njeno “ajde, da probaš”, pa sam tako završila na treningu KPR. Bilo je to dve nedelje probnog perioda, posle čega su rekli da sam dovoljno dobra da bih igrala za njih.

U kom rangu se takmičite?

– KPR se nalazi u neobičnom periodu, jer su pre dve godine morali da krenu ispočetka zbog podele koja je od jednog napravila dva kluba. U prošloj sezoni smo bile prve, ali onda je sezona prekinuta zbog korone i mi smo ostali u toj regionalnoj ligi u kojoj se i sad nalazimo. Naravno, cilj kluba je da se što pre nađe u Superligi Engleske, ali bez obzira što bi neko mogao da izvuče pogrešne zaključke jer je klub trećeligaš, sve je na jako , jako visokom nivou organizovano. Od opreme, uslova za treniranje, pomoćnih terena, do toga da imamo posebnog čoveka koji se bavi društvenim mrežama. Kompletna infrastruktura muškog profesionalnog tima nalazi se i nama na raspolaganju i tu nema gotovo nikakve razlike.

Osim kod plaćanja?

– Da, naravno, osim plaćanja. Mada se i tu napreduje krupnim koracima. Mislim da je za najskuplje letošnje pojačanje u Superligi plaćeno obeštećenje od 300.000 funti, a dres Amerikanke koja je došla u Mančester junajted bio je par dana najprodavaniji u klubu.

Koje su plate fudbalerki u Engleskoj?

– Recimo da su to malo bolje plate u jačim firmama, od par hiljada evra. Tu su verovatno pokriveni troškovi smeštaja, hrane i korišćenja auta, tako da to nije toliko loše. Istina neće nikome obezbediti egzistenciju kao u muškom fudbalu, ali mislim da mladim devojkama dozvoljava više nego pristojan život. Mogu samo otprilike da pričam, bez konkretnog primera, jer ja ne primam platu kao amaterka.

Da li planirate da promenite status?

– Pa moja igračka karijera je već neko vreme ostavljena po strani, a u mom fokusu se nalazi trenerski rad. Ja sam u Americi igrala na fakultetu, a posle završenih studija dok sam dve godine radila master prihvatila sam ponudu da radim kao trener. Kada sam došla u Englesku imala sam već neko iskustvo, pa sam u Votfordu radila pola godine sa najmlađim igračicama. U međuvremenu sam u Srbiji upisala “B” licencu, a sa tom diplomom imaću pravo da radim bez problema u Engleskoj.

Znači li to da će posle Vladimira Ivića i Veljka Paunovića, Ana Popov biti naše sledeće trenersko ime u engleskom fudbalu?

– Bilo bi lepo, ali mene trenutno zanima da radim na jednoj renomiranoj akademija, kakvih je dosta u Engleskoj, i da preuzmem igračice koje su već prošle nekoliko selekcija. Ne bih se vraćala na rad u bazi sa devojčicama početnicama, mislim da već imam i dovoljno iskustva i da sam spremna za taj veći korak u karijeri.

Kako je bilo biti fudbalerka u Srbiji?

– Pa, ne mogu reći da i moje fudbalsko odrastanje nisu pratile predrasude… Mislim, znate već ono kako to ide… Stereotip poput “muškarača, igra se samo sa dečacima” i šta već našim ljudima pada na pamet u takvim situacijama. Ali, ja sam od kad znam za sebe volela da igram fudbal, tako da sam brzo prestala da obraćam pažnju na komentare u svojoj okolini. Kao mlada igračica bila sam član LASK, a posle fuzije postala sam fudbalerka Crvene zvezde. Bila sam deo one čuvene U19 selekcije u kojoj su bile Jelena Čanković i Jovana Damnjanović, mi smo prva ženska ekipa Srbije koja se 2012. godine kvalifikovala na EP u Turskoj. Imala sam i tu čast da budem deo tima koji je vodio selektor Milan Rastavac, sjajan stručnjak i pravi pedagog. On nam je govorio “devojke, sad ne odustajte, idite u SAD studirajte ili nastavite da igrate, iskoristite to što ste naučili da budete treneri”.

Kako je vama bilo u SAD?

– Fudbal je najpopularniji sport kod devojčica u Americi. To je sasvim druga dimenzija ovog sporta, što se tiče masovnosti, medijskog prostora, ma, svega… Zato i ne treba da čudi što su Amerikanke bez premca u fudbalu. Meni je fudbal zadovoljstvo gde god da ga igram, pa i dok sam bila u Americi.

Da li vaše saigračice imaju strah od toga šta će raditi posle prestanka sa atkivnim bavljenjem fudbalom?

– Ne bih mogla da budem baš precizna po tom pitanju iz prostog razloga što moje saigračice nisu još u dobu kada se razmišlja o odlasku u penziju. Ali, mislim da žene generalno pažljivije planiraju budućnost nego muškarci.

Ko vam je uzor?

– Fabregas ili Inijesta, zbog pozicije u veznom redu na kojoj sam najviše igrala.

Za koga navijate u Srbiji?

– Za Crvenu zvezdu, mada privrženost klubu ne doživljavam kao većina u Srbiji.

Za koga navijate u Engleskoj?

– Moj momak i njegova porodica su veliki navijači Totenhema, pa sam i ja pored njega zavolela Spurse.

Murinjo ili Poketino?

– I jedan i drugi, mada je Argentinac svim navijačima ostao u srcu.

Koje ste najveće zadovoljstvo doživeli zbog fudbala?

– Igranje za reprezentaciju Srbije. To sam sanjala kao mala.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi