Pobedio je Benfiku, dao dva gola Maradoninoj Barseloni, a sada šalje poruku naslednicima: Milan za vas nije bauk

Kako je onda Milan Pavkov postao idol navijačima Crvene zvezde zbog torpedovanja Liverpula na “Rajku Mitiću”, tako su nekada veliki evropski mečevi na Marakani i na strani stvarali junake od Dragana Džajića, Vladimira Petrovića Pižona, Duleta Savića, Dragana Stojkovića Piksija … Ovoj grupi heroja kapiten bi mogao biti čuveni Rajko Janjanin. Istina nije doneo evoprski trofej kao generacija iz Barija, ali bio je pravi kad god je bilo “gusto”.

Velikoj Barseloni sa Maradonom i Šusterom dao je dva gola, a Benfiki tri komada, dovoljno da starijim i sredovečnim ljubiteljima fudbala ostane zauvek u najlepšem sećanju. Sinonim za dane kada su i momci sa Zvezdine klupe bili sposobni da podignu adrenalin celom stadionu bez obzira ko im se nalazio na putu. Janjanin danas radi na Kritu kao trener, a razgovor o Zvezdi i Milanu počinje pitanjem o dozvoli da navijači budu na tribinama.

– Možda će nekome čudno zvučati, ali mislim da bi za igrače Crvene zvezde bilo bolje da se utakmica igra bez gledalaca. Sve je to tačno što smo mi bivši igrači doživljavali kad uđemo u tunel pred početak utakmice, pa čujemo onaj huk sa tribina, naježiš se. Međutim, publika bi samo opteretila ekipu, koja mora da se koncentriše na teren i protivnika – rekao je Janjanin na početku intervjua za 24sedam.

Šta mislite o Milanu?

– Milan je svakako veliki klub, odličan tim, samo ne treba preterivati u pohvalama, jer daleko je ovaj njihov sadašnji tim od slave i kvaliteta onih ekipa od pre 15 i više godina. Vidimo svi da i oni imaju svoje slabosti, pa ih iznenadi Specija. Dobijali su i u Ligi Evrope neke lake golove, pa i u italijanskom kupu. Sve mi to govori da ova Zvezda nije bez šansi. Daleko od toga da je treba neko posmatrati kao favorita, ali, recimo, ja ne bih bio iznenađen da ih dobiju na Marakani.

Kao vi nekada Benfiku?

– (smeh) Da, ali koga danas to zanima!

Zapamćeni ste kod navijača zbog het-trika protiv Benfike i dva gola Barseloni. Dakle, zanima ljude još…

– Bila je tu još jedna jako dobra utakmica o kojoj se nikad nije posebno pričalo. Protiv Bazela u Kupu UEFA, mislim da se igrala 1980. godine. Izgubili smo sa 1:0 u gostima, a kod nas smo ih pobedili 2:0 i otišli među osam ekipa u tom takmičenju. Ja sam dao taj drugi gol, posle smo igrali velike dve utakmice sa Interom. Malo nam je sreće nedostajalo da napravimo i te godine jedan dobar rezultat.

Zbog Benfike ste završili u Top listi nadrealista?

– Takva su vremena bila. Mečevi su imali svoje junake. O njima se dugo pričalo i pisalo. Ja se nadam da će i ovaj meč sa Milanom iznedriti nekog novog Janjanina koga će za 20 godina zvati novinari da ga pitaju kako je to bilo. Da, ja sam u Top listi nadrealista bio Rajko Janjac. Tako su me tada zvali Nele i ekipa, meni i mojim najbližima ostala je pored golova još jedna lepa uspomena na igračke dane, pa se tako nekad toga podsetimo i pričamo.

Ko bi mogao da bude junak protiv Milana?

– Sigurno je samo da postoje kandidati. Mora se odigrati hrabro i pametno, jer to je preduslov da bismo dobili kasnije Ivanića, Pavkova ili nekog trećeg ko bi već mogao postati junak.

Da li se ovi igrači Crvene zvezde brinu zbog Ibrahimovića na isti način na koji ste vi obraćali pažnju na Maradonu ili Šustera kada ste igrali protiv Barselone?

– Biće vam čudno, ali mi smo ušli u utakmicu protiv Barselone sa razmišljanjem da bismo mogli da ih dobijemo. To je bila jesen 1982. godine, tek se u Barsi napravio tandem Maradona – Šuster. Mi smo u pripremnom periodu tog leta učestvovali na nekom turniru u Španiji, sećam se da je pored Barse igrao još i Sporting iz Hihona. U prvom meču, mislim da je to bio i prvi Maradonin nastup za Katalonce, mi smo njih dobili sa 1:0, tako da nije bilo preteranog respekta kada su oni došli na Marakanu. Osetili smo ih na isti način na koji su današnji Zvezdini igrači već osetili Liverpul, PSŽ, Napoli… Ne verujem da će stoga njima Milan biti bauk.

Mislite da Borjan ponovo bude heroj kao u mnogim prošlim evropskim utakmicama?

– Što da ne! Važno je imati dobrog golmana. Borjan to svakako jeste. Sposoban je da radi velike stvari, tako da, verujem, niko ne bi imao niko ništa protiv toga da Borjan bude igrač utakmice koja bi se završila sa 1:0 za Zvezdu. Mislim da bismo svi više voleli ovaj scenario nego poraz od 6:4.

Dugo se pričalo da je golman vaše generacije u Crvenoj zvezdi Tomica Ivković protiv Benfike vikao “cenim”, pa mu je šut Dijamantina završio iza leđa u mreži, procenjujući da će otići iznad prečke. Tada mu je, navodno, neko dobacio da manje ceni, a više da brani gol. Da li je tačno?

– (smeh) Pričalo se svašta posle te utakmice, ono što ja znam iz razgovora sa njim, jer bilo smo dobri još dok smo igrali zajedno u zagrebačkom Dinamu, da mu se lopta od šipke u mreži vratila u ruke. U prvom trenu nije ni znao da je primio gol, već je mislio da je pogođena prečka i da sad kad je ima u rukama, nema opasnosti za gol (smeh). Mi smo već u tom trenutku gubili sa 0:2 pred našim navijačima.

Onda ste vi ušli od početka drugog poluvremena. Kako ste se osećali kao rezervista koji treba da popravi nešto što dotad nije valjalo?

– Nije bilo velike priče oko toga da li si u igri ili si na klupi. Sve je mnogo drugačije nego danas, jer mi onda nismo imali pravo glasa. Znaš da je ekipa stvorena od 16-20 igrača koji su negde, kao i ti, igrajući zaslužili da budu u Zvezdi. Postojao je autoritet trenera, čija se reč bezuslovno poštovala, tako da sam mogao samo sesti na klupu i čekati kad će mi trener reći da je vreme za ulazak.

Uspeli ste za pola sata da postignete tri gola, zar ne?

– Da, kao što rekoh, moja uspomena, a za klub statistički podatak. Dobro, možda je važna i navijačima koji su gledali utakmicu i pamte da smo protiv jedne velike evropske ekipe gubili 2:0, pa smo preokrenuli i pobedili sa 3:2. Šteta je da smo u revanšu posustali u poslednjih deset minuta i da smo ispali zbog poraza od 2:0, ali mislim da mi u toj sezoni nismo bili velika ekipa. Promenjeno je dosta, nekoliko važnih igrača je otišlo u inostranstvo, tek smo se uklapali.

Kako se izgubio taj kontinuitet da veliki mečevi rađaju velike igrače?

– Zato što se počelo razmišljati samo lokalno. Začaurili smo se posle ratova u naše male lige. U Srbiji je odjednom postalo najvažnije da Zvezda bude ispred Partizana ili obrnuto. U drugim republikama su se isti procesi dešavali, samo su imena klubova drugačija. Prestalo je da se radi, nije bilo ni vremena, ni novca za ulaganje. Prodao bi se poneki talenat da bi se došlo do malo novca i onda su u međuvrmenu svi postali opterećeni višemilionskim dugovima. Takvi smo prestali da budemo interesantni drugima, pa kasnije i sebi. Sećam se, recimo, radio sam preko deset godina u Panatinaikosu, pa kada bi došao izveštaj da bi valjalo otići u Beograd i pogledati nekog igrača da su svi nekako uz ogromnu rezervu dolazili. Jednostavno, ljudima preko se nije dopadao ambijent u kome se nalazio srpski fudbal. Ispadalo se u prvim kolima evropskih takmičenja protiv ekipa kojima se i ne sećamo više imena. Zvezda je uspela malo da se pomeri poslednje četiri godine, uspomoć verovatno i države.

Pa i uz pomoć đaka Panatinaikosa Vladana Milojevića?

– Svakako! On je došao sa predstavom kako treba da izgleda njegova ekipa. Već je imao prilično velikog iskustva, jer je sa dosta uspeha vodio Čukarički, Omoniju, ovde u Grčkoj Panionios… Tačno je da je u evropskim mečevima bilo i dosta sreće, naročito protiv Krasnodara kada je ona i bila najpotrebnija. Stvorio se taj kontinuitet, koji još stoji na labavim nogama. Začas bi mogli da se vrate na staro ukoliko bi pomislili da su dostigli evropski nivo i da će se stvari po inerciji dalje razvijati.

Kako vam se čini trenutak u kome se nalazi reprezentacija Srbije?

– Slično je kao i sa Zvezdom. Reprezentacija se stalno nalazi pred nekim ultimatumima “moramo da idemo na evropsko, moramo da idemo na svetsko”. Dokle to “moramo”. Ne moramo! Mora se konačno napraviti red, napraviti tim od karakternih igrača, koji mogu i znaju, sa kojima se može stvoriti kult reprezentacije. To ne postoji, zato kažem da je trenutak sličan Zvezdinom.

Pročitajte još

Predvideo je da se Zvezda vraća iz Novog Sada sa trofejom, a sada poručuje: “Nekada smo na Kupu dobili Radivojevića, a sada Uskokovića”

Legenda Zvezde nema dilemu: “Ako neko poznaje Milano, onda je to Dejan Stanković”

Peh na “Marakani”: Adut crveno-belih mora na operaciju

Da li je Piksi pravi čovek za selektora?

– Zašto ne bi bio! Dugo već radi i ima iskustva, veliko je ime, ali ako njegovo dovođenje ne bude znak da se prekinulo sa dosadašnjom praksom brzo ćemo doći do novog početka sa drugim imenom. Zato nije potrebno postaviti samo Piksija, potrebno je dovesti čoveka u savez koji će pored selektora i ekipe stvarati sistem da bi se konačno krenulo napred. Ovako, kako je sada, nije dobro. Gledao sam neke utakmice reprezentacije, igrale su se pred par stotina ljudi. Nacionalni tim ne zanima navijače?! Dokle je to došlo sa politikom stalnih ultimatuma.

Kako ide vaša trenerska karijera?

– Radim na Kritu, u gradu Retimnu sa ekipom iza koje stoje bivši vlasnici Panatinaikosa. Imamo ambicije da napredujemo, videćemo kako ćemo se razvijati dalje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi