"Sreća me pogledala što sam došla u Poštar, to je bio najlepši period moje karijere"

Situacija u kojoj se svet nalazi tokom prethodnih godinu dana, uticala je značajno i na sport. Da nije došlo do otežavanja inostranih transfera, verovatno neke iskusne igračice ne bismo imali priliku da viđamo na srpskim terenima. Jedna od njih je Aleksandra Crnčević (33), nekadašnja odbojkašica beogradskog Poštara, koja se posle deset stanica preko granice, vratila u Srbiju.

Krajem januara ona je pojačala ekipu Partizana, koja trenutno igra plej-of prvenstva Srbije. Crno-bele su u prvom susretu četvrtfinala izgubile od Železničara iz Lajkovca (0:3), a onda su žestoko uzvratile u revanšu (3:0). Danas je na programu odlučujući okršaj od 19.00 u Lajkovcu.

– Teško je predvideti kakav nas meč očekuje. Ekipa Železničara je sjajna, iskusna, taj klub ulaže mnogo sredstava, imaju dugačku klupu. Doveli su Anu Bjelicu da im pomogne da osvoje prvenstvo, to su i Maja Savić i Marina Vujović – pojašnjava u razgovoru za 24sedam Aleksandra Crnčević. – Ali opet, ne pobedi na terenu uvek bolji tim, već onaj koji tog dana ima veći željni momenat. Partizan je sa šestog mesta ušao u plej-of, ali to nije bila realna slika. Mnogo utakmica je izgubljeno 3:2, ekipa je mlada, pa je nedostajalo iskustva da se prelome neki mečevi na drugu stranu. Teško je bilo izaći iz takvog začaranog kruga…

Dolazak iskusnog primača servisa je doprineo da tim krene uzlaznom putanjom.

– Mnogo sam starija od svih njih, imam više iskustva, tako da je došlo do rasterećenja kod mlađih devojaka. Pritisak i odgovornost su prešli na mene i to se automatski odražava na igru. Drago mi je što smo uspeli da smirimo situaciju i da pokažemo da ekipa ima kvalitet, da poslednji dobri rezultati nisu nikakva slučajnost. Kako vreme prolazi, dolazi do izražaja timska igra, što je vrlo bitno. Ne iskaču pojedinci, nego se sve polako uklapa i gradi se timski duh. Svakako je mnogo duže vremena potrebno da se ekipa razvije, ne postoji magični štapić koji će preko noći da otkloni nedostatke. Ja sam tu kratko, ali srećna sam što se vidi napredak cele ekipe i pozitivne promene.

Aleksandra je profesionalnu karijeru počela 2002. godine u Poštaru, posle toga je igrala za Dinamo iz Pančeva, pa onda za grčki Markopulu, Dinamo iz Bukurešta, Olimpijakos, francuski Enou, japanski Red Vings, Lokomotivu iz Bakua, Dinamo iz Moskve, Albu Blaž, kineski Tjanđin, italijansku Peruđu.

– Već dugi niz godina pred odlazak u inostranstvo, radila sam s klubovima u Srbiji. Pokušavali su da me zadrže, ali sam do sada uvek odbijala. Sad sam prelomila i dogovorila se sa Partizanom. Nisam ostvarila ranije neki transfer koji sam želela, a nisam ni bila spremna da završim karijeru, pa mislim da je ovo bila najispravnija odluka. Primetila sam poslednjih sezona da imam lep uticaj na mlade, da su svaka sugestija i savet prihvaćeni na pravi način, pa kada to primene i donese im rezultat, meni je puno srce.

Definitivno je osmeh koji Aleksandra pokazuje na terenu, dokaz da je odluka bila prava.

– Želela sam moje inostrano iskustvo da prenesem na tu decu u Srbiji, da pomognem klubovima u razvoju. Mislim da sportsisti sve što skupljaju godinama preko granice, ne treba da zadržavaju za sebe, već da podele sa drugima. Volela bih da doprinesem razvoju odbojke, da ostanem u sportu, ali trenutno ne znam u kojoj ulozi. Ako bih mlađima prenela ono što sam ja učila dok sam igrala u raznim zemljama, verujem da bi im to pomoglo da ostvare mnogo više jednog dana od mene.

Promenila je Crnčevićeva mnogo klubova i država, a u posebnom sećanju joj ostaju epizode iz Azije.

– To su iskustva koja su neprocenjiva. Odeš u Kinu i Japan, živiš i igraš tamo, posle postaneš sam svoj heroj. Napreduješ u svakom životnom segmentu.

UMETNIČKA SAM DUŠA

Iskusna odbojkašica ima razvijene talente i van terena.

– Obožavam od malih nogu crtanje, fotografiju, arhitekturu, dizajn enterijera, umetnička sam duša… Sa 14 godina sam potpisala profesionalni ugovor, pa sam sve to morala da ostavim sa strane, za neka druga vremena. Prošle godine dok je bio karantin, našla sam se u Italiji, uzela sam da crtam i zaključila da me samo to smiruje u stresnim situacijama. Inače sam završila Ekonomiju, marketing i trgovinu, ali me to ne ispunjava suštinski. Nedavno sma upisala Akademiju za dizajn enterijera i krenula na časove crtanja, sve to me poguralo da ove sezone ostanem kod kuće. Vratila sam se drugim ljubavima za koje ranije nisam imala vremena. Nije uopšte lako biti profesionalni sportista. Ljudi nas obično gledaju kao zgodne, lepe, uspešne, a ne vide koliko je to odricanja, kakva je to posvećenost… Ja nisam imala vremena za eksperimentisanje, ali sada se trudim da pronađem nešto što najviše volim i da se time bavim i kad odbojci dođe kraj.

Kao najvažniji period karijere Aleksandra vidi vreme koje je provela u dresu Poštara.

– Nestvarno mi je koliko je godina prošlo. Ja se ne osećam kao da imam 33, a uskoro punim 34. Ne prihvatam to, najbitnije je kako se mi osećamo. U Poštaru je bilo prelepo, sreća me je pogledala kada sam iz Rume došla u ovaj klub. Tokom prvih pet godina se pravi temelj, to su najbitnije godine u karijeri, formira se ličnost. Ako je baza prava, posle je samo nebo granica. Taj tim Poštara je bio fenomenalan, dominantan, postojao je sistem u klubu, mlađe kategorije, talenti… U Srbiji je bilo bombardovanje 1999. godine, posle toga je bilo teško vreme u svakom smislu. A Poštar je uspevao sjajno da funkcioniše, gradio se neverovatni pobednički duh. Drago mi je što sam bila deo te priče.

Generacija koju je sa klupe vodio Darko Zakoč ostaće dugo u odbojkaškom svetu upamćena kao “čuveni” Poštar.

– Sećam se da smo kao veoma mlade bile u postavi Jovana Brakočević i ja, sa 16, 17 godina. Igrale smo evropsko takmičenje – Top Tims kup… Srce mi zaigra kada se toga setim. Izađemo na teren protiv Dinama iz Moskve, protiv Gamove, Osmokrović, pa pobedimo Asistel u Novari… Taj pobednički mentalitet ostane za sva vremena. Mislim da ti temelji naprave razliku ko će koliko igrački posle da traje. U inostranstvu svi nekada padnemo, ali najbitnije je podići se i nastaviti, a to je moguće ako imate pravu bazu. Ja sam je dobila u Poštaru i mnogo mi je žao što taj klub dugi niz godina ne postoji.

Pročitajte još

“Komentatori me i dalje zovu Sanja Bursać”

„Svaki dan na terenu je srećan dan“

Bjelica za 24sedam: Došla sam da osvojim duplu krunu

Aleksandra ima osvojene titule sa Poštarom na kraju sezona 2005-2006 i 2006-2007. Posle toga je otišla u Dinamo iz Pančeva, a onda u Grčku.

– Sad mislim da je odlazak u inostranstvo postao pomodarstvo, svi žele što pre da odu i to kao neafirmisani igrači, nedovoljno spremni. U naše vreme to nije bila moda. Imale smo kao idole Anju Spasojević, Ivanu Đerisilo, Vesnu Čitaković… One su igrale u Srbiji i bile su pravi primer da treba da se dokažemo u našoj ligi, a tek onda idemo preko granice. Prvo da se osvoje titule, ne samo jedna, pa onda da se krene dalje. Išli smo stepenik po stepenik i mislim da je to mnogo bolje – zaključila je na kraju razgovora Aleksandra Crnčević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi