100 mangupa, vidi jada - mora da je Bubijada! 24sedam na festivalu oldtajmera! (FOTO-VIDEO)

Sve mangup do mangupa, gospodo... Ovo je rečenica kojom je profesor Kosta Vujić častio svoju natprosečnu generaciju maturanata, a koja je iznedrila zaista velika imena naše istorije.

Sve mangup do mangupa, gospodo... Posvedočiće ekipa portala 24sedam jednom drugačijem skupu, bez namere da naše junake poredimo sa pomenutim maturantima. Drugačiji skup, pa drugačija i vrsta mangupa. Ali sve u pozitivnom tonu. Pozitivnom do maksimuma.

Mangupi iz ove priče okupili su se sedmi put u Bijeljini da podele jednu vrstu ljubavi, strasti, zanosa, veoma često neshvatljivu okolini. Ljubav opet i ne mora da bude shvaćena. Bitno je da je tu i da, ako baš mora, prkosi nekim zdravorazumskim pogledima na svet.

LJUBAV JE TO!

A naši mangupi su puni ljubavi. Prema automobilima, prema starim automobilima, prema onim čarobnim "bubama" i ostaloj rodbini, koje i danas viđamo po ulicama.

Naši mangupi su spremni da u tu ljubav ulože i unesu sve što imaju. I materijalno i nematerijalno. "Buba" je za njih način života.

Videli smo, popričali i podružili se sa ljudima iz cele bivše države, Austrije, Rumunije... Jezička barijera nije problem, ovde "bube" govore same za sebe, a svaki detalj nosi deo duše ponosnih vlasnika.

Dakle, skup je u Bijeljini. Stižemo nekih sat pre zakazanog polaska za Brčko... O tom čarobnom karavanu najbolje će vam ispričati fotografije i snimci koje smo napravili. Na štandu vidimo dečaka kako pakuje minijature automobila, baš onih koji su deo skupa. Ma do detalja napravljene. Njegovim spretnim ručicama. Impresivno. Šteta što ne stigosmo ranije da ih dobro proučimo. Ali i tu ćemo fotografiju pustiti da govori više od teksta.

24sedam/Gojko Filipović

Pale se mašine, prepoznatljivi zvuk "buba" seče vreo vazduh i svima daje do znanja da su na pravom mestu. Vreme je za polazak karavana. Kolegi snimatelju Nenadu nađosmo mesto kod Vladimira iz Zvornika i njegove supruge u plavom kabrioletu, a ja ću do Brčkog u plavoj "bubi" sa Vladom i Vesnom, koji iz Švajcarske stigoše na Bubijadu. (Njima posebna zahvalnost za gostoprimstvo). U povratku sam u kombiju sa Draganom i Slađom, mladim ljudima koji vole svog oldtajmera svim srcem. Sa dva para blizanaca letuju kombijem, koji zaista izgleda kao mala kuća iznutra. A, vala i ide ko zmaj.

MAKEDONAC I NARANDŽASTA MAŠINA

U Brčkom je izložba i ručak za sve učesnike. Kazan u kom se krčka gulaš je prizor koji neobično prija. Kad su svi lepo klopali, sledi povratak ka ljubimcima, koji su ostavljeni na trgu da u njima uživaju svi namernici i slučajni prolaznici. I na svim licima osmesi.

Tu ćemo i porazgovarati sa nekim od ponosnih vlasnika izloženih lepotica i lepotana. Privlači nas narandžasta "buba", sređena tip top odakle i gde god da pogledate. Sedamo u auto, a Aco iz Kočana, simpatični Makedonac koji je do Bijeljine stigao sa suprugom Janom i sinčinom od 5 godinica, okreće ključ, daje malo gasa, tek da zazvoni, i priča nam o istoriji svoje ljubavi sa "bubama", kao i o "dami" u kojoj snimamo razgovor.

- Ne znam koja je ovo Bubijada po redu, na svakoj sam bio i uvek putujemo lepo bez ikakvih problema. Malo je nekad vrućina, ali izdržava se - opisuje Aco avanturu, pa priča o onom prepoznatljivom brundanju mašine:

24sedam/Nenad Vujanović

- To je taj zvuk, taj rad motora, te neke vibracije, po meni, to je to. Budi neka osećanja u tebi dok se vozaš. Vozim ovaj auto od 2009. i dosad sam prešao 200.000 kilometara sa njom. Moj deda je vozio kombi T1, ćale je vozio "bubu" i T2, brat vozi T2, to je u familiji, svako ima po jednu "bubu".

Aco nam priča i kako se oseća kad vidi da ljudi zagledaju njegovog ljubimca, zastaju, pitaju za fotografije...

- Uložio si sebe u ovaj auto i to je kao neka nagrada. Ne znam da kažem koliko sam uložio. Svake godine ulažem nešto u nju. Napravio sam je 2009. i počeo da je vozim, kako prolazi vreme nešto dodajem. Malo jači motor, vazdušni amortizeri... Stalno nešto dodajem.

 

 

Tu je i Toni iz Crne Gore. Sa sinom, koji i vozi mašinu. I njegova je priča drugačija, ali sa istim prizvukom ljubavi. Njegova je "buba" glavni "krivac" i za brak i za potomke.

SAMO ORIGINAL

- Prija mi kada vidim ovoliko "buba" na jednom mestu, naravno. Od prvog dana kada sam počeo da se bavim oldtajmerima. Evo 20 godina već, sedam godina dolazim u Bijeljinu. Lepo mi je, uvek sam dobro dočekan, ne samo ja, ego i prijatelji gde god da se pojavimo u regionu.

Pitamo da li se "kradu" fore sa drugih automobila i primenjuju na svoje.

- Pa ja ne. Ja volim da je to sve original. Smatram da u svetu oldtajmera ljudi sazreju tokom godina. Prvo leče neke dečačke snove, stavljamo neke lepe felne, nak metalik boja... i kako odrastamo u svetu oldtajmera vraćamo se na fabričko. I moja "buba" je originalna!

Posebna atrakcija je oldtajmer koji oslikava životnu filozofiju vlasnika. Čiču svi znaju, on je jedan od onih dobrih duhova Bubijade. Na jednim vratima Če Gevara, na drugim Džejms Din. Na krovu "prtljag", pozadi gitara u koferčetu... Ma ne možete da je ne primetite.

- Valjda se to tako sklopi, sa tim se rodiš ili ne rodiš. Kad sam bio mlad, moja generacija je imala te idole, taj Džejms Din i Če Gevara, taj bunt, mi smo to imali u sebi. I to je to. I "buba" je takav stil života. Mi "bubaši" smo kao jedna velika familija, imamo pomoć svuda. Poseban vid druženja. Ja sam kontakte sa "bubom" imao nekih osamdesetih godina. U ovu "bubu" je uloženo jako mnogo prijateljstva, pare su bile minimalne, a pomoć prijatelja maksimalna. Dfa nije prijatelja ne bi bilo ove "bube". Bilo je raznih i bezobraznih ponuda, ali ja sam uvek znao da odgovorim da nije na prodaju - kaže nam "čiča" dok ga kolege dozivaju na zajedničko fotografisanje.

NE POSTOJI CENA

Kad smo kod te kategorije koja "bode oči" tu je i T1 kombi. Vlasnik je Bojan, predsednik kluba oldtajmera i čovek na čelu organizacije celog događaja. E njega smo dočekali "nezgodnim" pitanjem - pošto kombi? Uz osmeh smo saznali da nema cenu, odgovor koji ćete dobiti od svakog vlasnika. Ne znaju koliko su uložili, ali znaju da nije na prodaju. I tačka.

- Nije na prodaju, nema cenu. Ovaj kombi mema cenu. On je 1966. godine, stariji je od mene, ja sam 1981. Ovakav model je teško naći. Kupio sam ga, dve godine je trajala restauracija, vozim ga već devet godina, sad je već za neku manju restauraciju. Volim da sve bude kako treba, da blista - priča Bojan, pa otkriva kako je došlo do Bubijade u Bijeljini.

- Kum i ja smo se zarazili, ne propuštamo skupove. Imamo 12 auta koji su redovno na Bubijadama i da kažemo imamo dobru ekipu. 

Na povratku će jedna Buba stati, mnogo joj je uzbuđenja i napora za njene velike godine, odmah se priskače u pomoć, i tera dalje.

 

 

Na trgu u Bijeljini je izložba za žitelje ovog grada. Tu je i Aleksije Bojić sa svojom "bubom". Starina od 87 leta iz čijeg pogleda i svake izgovorene reči isijavaju toplota i kultura. Najstariji član! Vozi svoju "bubu" otkako ju je kupio, a ima tome ihaaaaj. Zahvalni smo što smo imali tu sreću da ga sretnemo.

ČIKA ALEKSIJE I NJEGOV LJUBIMAC

- Kupio sam "bubu" 26. marta 1971. godine i preuzeo da direktno iz Volfsburga. Svi su delovi nemački, originalni i od tad ga vozim, znači 53. godina. Nije me nigde ostavio i sve godine su uticale da ja toliko zavolim ovaj auto i čuvam ga i pazim kao da je član porodice. Daću ga sinu sa velikom ljubavlju, on ga sam održava i servisira. Bez ikakvih problema i danas prođe tehnički pregled. U velikim sam godinama, ali hvala bogu sam dobrog zdravlja i mogu još da vozim. Imam dozvolu još jednu godinu. Vozim ga svaki dan, ali na kraćim relacijama. Ranije sam vozio duže, prošao je Jadran od Poreča do Ulcinja, stvarno mi čini mi zadovljstvo što je uvek tu gde sam ja. Prešao je 215.000 kilometara, s tim što u poslednjih 30-ak godina manje godišnje prelazim. S tim što ništa nije rađeno na motoru, menjaču, kvačilu, uopšte nije otvaran. Bilo je manjih popravki, ali sve funkcioniše besprekorno. Kada vidim ove "bube" presrećan sam, podseća me na neko ranije vreme. Mlađi drugari me podržavaju i srećan sam zbog toga.

Tu je i kutija za glasanje. Bira se najbuba u 5 kategorija. Najlepši auto, onaj s kojim biste išli na letovanje, najnapucaniji, najneuredniji, pa i "švalerski" auto. Jasno da je sve u cilju dobrog zezanja i dodatnog podizanja ionako sjajne atmosfere. Pobednici kućama nose pehare.

24sedam/Gojko Filipović

24sedam/Gojko Filipović

24sedam/Gojko Filipović

24sedam/Gojko Filipović

24sedam/Gojko Filipović

Prolete dan... Vreme je za povratak u kamp, tu je spremna klopa za umorne "buboljupce", pa i živa svirka. Punih stomaka, punih baterija, natankovani dobrom energijom i delićem ljubavi koju smo "ukrali" od onih koji vole "bube", odosmo za Beograd.

 

 

Za kraj, da malo promenimo i onaj čuveni stih - sto mangupa, vidi jada, mora da je Bubijada. Ekipa portala 24sedam bila je, videla, osetila tu vanvremensku i vanprostornu ljubav. I, šta da vam kažemo? Uživali smo u toj sasvim drugačijoj energiji, pa i počeli da razumemo ljubav koju naši mangupi imaju prema "bubama".

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi