Još malo pa pola veka bez Ovensa, unuka američkog roba, koji je iznervirao Hitlera (VIDEO)
31.03.2023 | 06:49
Priznanje za učinjeno dobio je posthumno
Copyright Profimedia
U prošlom veku, dok je sport gradio temelje onome u čemu milioni ljudi danas uživaju, živele su i takmičile se ličnosti koje su i dan-danas mnogima inspiracija. Džesi Ovens je jedna od njih.
Čuveni američki atletičar preminuo je na današnji dan 1980. godine u Tusonu, a ono što je uradio u životu i tokom pojavljivanja na sportskim terenima ostaće zauvek upamćeno.
Kada se danas izgovori ime Džesi Ovens, prva asocijacija mnogima je - jedan od najvećih atletičara u istoriji tog sporta, ali i heroj Olimpijskih igara u Berlinu.
Upravo su te igre nešto po čemu će zauvek biti upamćen.
Godine 1936, Ovens je u Berlinu osvojio četiri zlatne medalje - u disciplinama 100 i 200 metara, skoku udalj i štafeti 4x100 metara, i u tom trenutku postavio rekord koji je srušen tek 1984. u Los Anđelesu.
A ono što je dodatno bilo interesantno jeste to da je tim pobedama, po predanju, doslovno doveo do očajanja firera Trećeg rajha Adolfa Hitlera i tako demantovao njegovo verovanje u “superiornost arijevaca nad crncima” pred celim svetom. Hitlera je, navodno, najviše pogodio trijumf Amerikanca u skoku udalj, i to u direktnom nadmetanju sa Nemcem Lucom Longom, pa je napustio stadion i odbio da preda medalju tamnoputom takmičaru. Long je nakon toga dobio upozorenje jer je zagrlio Ovensa, a ta poruka sada je izložena u muzeju u Lajpcigu.
Ali ništa bolje Ovens nije prošao ni u svojoj domovini, gde je predsednik SAD Frenklin Ruzvelt odbio da ga primi u Beloj kući, navodno iz straha od reakcije na jugu zemlje. Na kraju je prijem za legendarnog atletičara upriličen u hotelu, gde je doživeo još jedno poniženje - do sale je morao teretnim liftom, jer je glavni bio rezervisan samo za belce.
Kako je vreme prolazilo, s promenom sistema menjalo se i ophođenje prema njemu, pa mu je predsednik Džerald Ford 1976. dodelio Predsedničku medalju slobode, a Džordž Buš Stariji ga je 1990. godine posmrtno odlikovao Kongresnom medaljom slobode.
Ovens je rođen 12. septembra 1913. u Oukvilu, kao unuk crnačkog roba, i pratio ga je težak život. Već sa sedam godina počeo je da radi kako bi pomogao porodici, a paralelno je i trenirao. Po završetku karijere nije znao kako da zaradi, pa je u jednom trenutku proglasio bankrot. Tek posle smrti je priznat kao jedan od najvećih.