Boban Petrović nije patio od konvencionalnosti, svirao je violinu, bio je strašan borac i sjajan drug!

Porodica, prijatelji, nekadašnji saigrači, košarkaški radnici, odali su danas počast Bobanu Petroviću, legendi Partizana koji je prošlog meseca preminuo nakon saobraćajne nesreće.

U Klubu sportista na stadionu Partizana tužnim povodom okupili su se brojni predstavnici Partizana, uključujući i članove čuvene generacije koja je 1979. osvojila "malu triplu krunu".

Pored Predraga Bojića, koji je bio član te generacije, kao i Gorana Grbovića i Željka Obradovića, koji su mu bili saigrači u crno-belom dresu, o Petroviću je govorio njegov veliki prijatelj i saigrač, takođe član te generacije Miodrag "Miško" Marić-

- Ovde smo da ispratimo jednog od nas. Prošlo je nekih desetak dana i nadam se da ću moći koliko-toliko da sabrano govorim o Bobanu. On mi je bio više od saigrača, bio je moj drug, brat. Životni putevi su nam se ukrstili ne samo u sportu, nego i porodično i u životu. Dobar deo života smo proveli zajedno. Radovali smo se i tugovali zajedno sa našim porodicama – počeo je Marić priču, vrlo emotivno.

On je kazao kako su se brzo našli na "istoj talasnoj dužini", jer su bili najmlađi u generaciji u kojoj je bio i Dragan Kićanović.

- Ranko Žeravica je najzaslužniji što je on došao u Partizan. Zanimljivo je da je njegov brat od strica došao, a Boban je došao sa njim. Ranko je odmah video kvalitet i rekao "ti ostaješ, ti možeš da ideš". Danas to zvuči neshvatljivo, ali on je krenuo radničkog prihvatilišta. Govorim to sa mnogo nostalgije, jer bitno je kako je to krenulo. Bio je smešten zajedno sa Arsenijem Pešićem i nekoliko drugih igrača. Odatle je krenuo njegov put visine ka Partizanu.

Više od profesionalnih uspeha, dirljive su bile priče o privatnom životu dvojice prijatelja i Bobana Petrovića.

- Nije tada bilo izlazaka i noćnih klubova, ali su bile žurke jako popularne. Na jednoj takvoj, za moj 20. rođendan, upoznao je svoju suprugu Silvanu. Govorio sam često u šali da treba da mi spomenik stigne. To je bila takva eksplozija ljubavi, oni su već posle tri meseca odlučili da će da se venčaju. To je neobičnost. Setim se prvih početaka, kad su imali iznajmljeni stan u suterenu u Žarkovu, gde nismo ni Boban ni ja da se ispravimo. Pa mi Silvana kaže "jel da da nije rupa?". Ja kažem: "Nije Siki, to je porodično gnezdo, gde ljubav pobeđuje".

Nastavio je posle toga Marić drhtavim glasom:

- Sledeći stan je bio na 20. spratu. E, tu smo se radovno skupljali, jer smo proslavljali najčešće pobede. Boban je jako brzo imao malo dete, ćerku Jelenu, koja nam je bila igračka. Nije mogao da izlazi, ali smo mi dolazili. Grba, Sava, Jadran, uz stare igrače. Neponovljivo vreme… Uopšte Bobanov lik i život bi mogao da bude osnova za uzbudljiv roman. Nije patio od konvencionalnosti. Nemarno se oblačio, nije voleo tračeve, isprazne razgovore, imao je svoj način, svoj stil. Konzervativci u klubu su počeli da sumnjaju da li će iskoristiti talenat, jer bio je neobičan. Ali, postigao je da su ga prihvatili takvog kakav jeste. A bio je izuzetan igrač, izuzetnih fizičkih predispozicija. Danas bi vredeo milione, imao je visinu, brzinu, eksplozivnost i šut.

Nije tu kraj živopisnom liku Bobana Petrovića.

- Svirao je violinu. Nađite mi igrača tog kalibra koji je svirao violinu. Pričao sam sa Perom Vilfanom, koji nije mogao iz zdravstvenih razloga da dođe, pričao mi je anegdotu da su bili u krčmi, bio je orkestar, svirao, i u neko doba uzima Boban ćemane i svira violinu. Odvsvirao je  ceo blok, za opšte veselje. Znate šta je postigao kao igrač. U vreme kad je reprezentacija Jugoslavije bila jezivo jaka. Mogao je mnogo više, znam da je pripreme za Moskvu napustio zbog povrede. Nije se štedeo, ne znam igrača koji je dobio više laktova. Bespoštedan borac i ljudina. Sjajan drug. Njegove sklonosti su bile i tehničke, gde je bio najpismeniji od svih nas. Kad se pojavio prvi kompjuter, znao je sve o tome. Svima je postavljao kompjutere. To je možda doprinelo da su njegovi sinovi sada izuzetni IT stručnjaci. Drugo, jako su mu dobro išli jezici. Ali, gde god je išao, progovorio je taj jezik. U Francuskoj smo igrali zajedno u Remsu.  Tamo mi je bio prevodilac. U Španiji je bio jednu godinu, propričao je Španski. Njegova ćerka prevodilac s francuskog.

Na kraju je zaključio:

- Najveća zaostavština je njegova porodica. Silvana i on su formirali dobre ljude. Sinovi Lazar i Vojin, ćerka Jelena. Najveći zalog koji je ostavio kao otac deci je to što oni uvek i svuda sa ponosom mogu da kažu: Ja sam ćerka, odnosno sin, Bobana Petrovića. Počivaj u miru, Bob. Nek ti je večna slava.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi