"Nadam se da ću se vratiti na viši nivo košarke, koji mislim da mogu da igram"

Košarkaško putovanje Marka Tejića (25) počelo je 2013. godine, kada je potpisao prvi profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom. Iz crveno-belog dresa uskočio je u opremu FMP i Mege, kao pozajmljeni igrač. Posle toga branio je boje Sutjeske, Trikale, Košalina, ponovo FMP, pa sada Studentskog centra.

U podgoričkoj ekipi, posle nekoliko godina koje su bile ispunjene usponima i padovima, krilni košarkaš je pronašao pravu ulogu. Predvodio je tim do titule u ABA 2 ligi, a takmičenje je završio sa MVP priznanjem. Nagrada u rukama, osmeh na licu, a klubu plasman u elitni rang regionalnog takmičenja.

– Nismo mogli nešto posebno da slavimo, jer je policijski čas i postoje ograničenja, ali otišli smo timski na večeru i obeležili ovaj uspeh – pojasnio je u razgovoru za 24sedam Marko Tejić.

Njegov tim je završio ligaški deo na prvoj poziciji sa 12 pobeda i samo jednim porazom.

– Mi smo tokom regularnog dela igrali najbolju košarku, ali neke ekipe su dolazile na turnire oslabljene zbog problema sa virusom korona. Pojedini timovi su iz tih razloga preskakali čak i ceo “balon”. Bez obzira na sve to, mislim da smo zasluženo zauzeli prvo mesto. Desio nam se samo jedan poraz u Sarajevu, ali sve ostalo je bilo dobro.

Prva prepreka u razigravanju bila je Sloboda iz Užica, u polufinalu su eliminisali Mladost, a u finalu sarajevske Sparse.

– Prva utakmica u plej-ofu je uvek najteža, tako da smo bili spremni na to. Mi ulazimo kao prvoplasirani, oni sa osmog mesta – znači definitivno smo kvalitetniji tim. Međutim, Sloboda je pokazala da je veoma dobra ekipa, u tom prvom okršaju je čak imala vođstvo do 15 razlike. Uspeli smo to da preokrenemo, pa da dobijemo lakše drugi meč. Bile su kvalitetne utakmice i u polufinalu i finalu. Sparsi su do meča za titulu možda imali lakši posao jer je Podgorica izbacila Borac iz Banja Luke. Mi smo u polufinalu odigrali dve dobre utakmice za ekipom Mladosti, koja ima vrhunske igrače poput Dreksela, Mičela… A kad je finale u pitanju u prvom susretu smo za 30 poslednjih sekundi sa tri razilike podigli na deset. To je bio presudan trenutak, jer smo posle izgubili drugu utakmicu, ali je ukupna razlika bila na našoj strani.

Tejić je odigrao odlično završnicu ABA 2 lige, a bio je na visokom nivou i tokom kompletne sezone. Prosečno je beležio 12,3 poena i 6,5 skokova za nešto više od 19 minuta provedenih na terenu.

– Značila mi je ovakva sezona, sigurno. O MVP priznanju nisam ni razmišljao, samo sam se trudio da što više pomognem da osvojimo ovo takmičenje. Ta nagrada, kao i dobre partije, znače mi za samopouzdanje, koje mi je potrebno za nastavak karijere. Videćemo kako će se sve razvijati u budućnosti.

Marko je rođeni Užičanin, koji se sjajno uklopio u ekipu iz Podgorice.

– Nisam očekivao da nam je mentalitet ovako sličan, pogotovo kad se spoje Užičani i Nikšićani. Dobro sam se snašao, postao sam i lider ekipe. Svi momci su stvarno sjajni, ne samo na terenu, nego i van njega. Mnogo smo se družili tokom cele sezone. I kad nije sve bilo dobro, i kad jeste, uvek smo se držali zajedno. Mislim da nam je to i donelo ovakav uspeh.

Za Marka bi ovakva sezona trebalo da bude odskočna daska za neke naredne godine. Njegov put nije sve vreme imao uzlaznu putanju, ali se nada da će se to od sada promeniti…

– Imao sam povrede koje su me omele prilično. Na Evropskom prvenstvu 2015. za igrače do 20 godina sam polomio ruku u polufinalu, a do tada sam super igrao. Nisam mogao da pomognem u finalu, a propustio sam i prvi deo sezone. Onda kad sam se vratio na teren, dogodio se lom na istom mestu. Posle takvih stvari izgubiš samopouzdanje, zamene te neki drugi igrači, teško je da se vratiš na pravi put. Ali, tokom tih godina provedenih u Zvezdi sam mnogo naučio, stekao sam iskustvo, trenirao sa vrhunskim igračima. Tada sam krenuo neku svoju priču, a sada se polako vraćam. Nadam se da ću ponovo doći na viši nivo košarke, za koji mislim da mogu da igram.

Pročitajte još

Ristić za 24sedam: Samopouzdanje mi je bilo poljuljano, sada sve dolazi na svoje mesto

Marko Luković za 24sedam: Poziv selektora je najveća nagrada koju sam dobio u karijeri

Stefan Lazarević za 24sedam: Povratak na teren posle 22 meseca pauze je moja najveća životna pobeda

Iz Crvene zvezde je odlazio na dve pozajmice, a posle se oprobao i u inostranim ligama.

– Prvo sam sa Sutjeskom potpisao ugovor na mesec dana. Bio sam sa reprezentacijom, oni su me tad pozvali i predložili da treniram sa njima mesec dana pa da vidimo šta će da bude. Tu sam se kratko zadržao, a onda otišao u grčku Trikalu. Njihova liga je teška veoma za igranje, fizički zahtevna… Namestilo se da do te godine sasvim stabilan klub, promeni tada tri predsednika. Posle toga se desilo da je bukvalno nestao. Kad je Poljska u pitanju, mnogo se lakše igralo, na poen više, što je meni odgovaralo. Oni su čudan narod, ali su nas iz Srbije lepo prihvatili. Super mi je tamo bilo.

Bez obzira na prepreke koje se nalaze na košarkaškom putu, ono što ostaje igračima kao veoma vredno jesu prijatelji. Tejić je posebno vezan za drugare iz generacije 1995. koja je zajedno branila boje Crvene zvezde.

– Krenuli smo da igramo sa 12 ili 13 godina zajedno, a i danas smo u super odnosima. Čekamo leto da bismo se videli i družili. Tokom sezone se čujemo jer je svako na nekoj drugoj strani. Družimo se konstantno 12 godina sigurno. Upoznaš mnoge ljude kroz sport, a neki ti ostanu odlični prijatelji. Tu smo uglavnom ekipa Rebić, Ristić, Vorkapić, Đukanović… Podržavamo se uvek i viđamo kad nam to obaveze dozvole – zaključio je Marko Tejić u razgovoru za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi