Pešićevi Orlovi visoko poleteli, pa u Rigi bolno prizemljeni: Propušten san jedne generacije!

Košarkaška Srbija celo leto je uživala u izdanjima i ubedljivim pobedama Pešićevih Orlova tokom priprema za Eurobasket… Svakom novom utakmicom Bogdanović, Jokić i drugovi samo su stručnjacima davali dodatne razloge da ih svrstaju na prvo mesto favorita za osvajanje kontinentalnog šampionata… A, onda, samo nekoliko nedelja kasnije, u Rigi je usledilo potpuno pomračenje…

Teška, veoma bolna, godina je za najboljim košarkašima Srbije. Ne samo da se sa prvenstva Evrope nisu vratili ovenčani, po mišljenju velike većine relevantnih izvora, već viđenom šampionskom krunom, već su letonsku prestonicu napustili pre nego što je bilo ko mogao i da zamisli, sa epitetom najneprijatnijeg iznenađenje Eurobasketa…

A, tokom leta apsolutno ništa nije nagoveštavalo takav krah. Orlovi su tokom priprema mleli sve pred sobom takvom žestinom tako da su posle svake utakmice rivalima ulivali dodatni strah od njihove moći. Bosna i Hercegovina, Poljska, Grčka i Kipar bili su samo „predjelo“ za generalnu probu i turnir u Minhenu, koji je osvojen na superioran način trijumfima protiv Češke u polufinalu i aktuelnog svetskog, nekoliko nedelja kasnije i evropskog, prvaka Nemačke u borbi za trofej.

Razbijanje Slovenije predvođene Lukom Dončićem pred punim tribinama Arene u poslednjem test meču pred odlazak u Rigu samo je dodatno učvrstilo, širom Evrope već formirano, mišljenje o Pešićevim izabranicima kao apsolutno prvim kandidatom za najviši stepenik pobedničkog postolja na kontinentalnom prvenstvu, koje je otvoreno u velikom stilu ubedljivom pobedom protiv Estonije.

Ipak, dok su Orlovi pod svetlima reflektora prikazivali sav svoj sjaj, iza kulisa glavne pozornice određeni problemi, kasnije se pokazalo, bili su i zlosutni znakovi pored puta… Pre svega status Vasilija Micića, koji je od prvog dana priprema bio uz svoje reprezentativne drugove, ali u isto vreme i najveća nepoznanica u mozaiku koji je Pešić stvarao zbog povrede koja mu nije dozvoljava da trenira gotovo do pred polazak u Rigu. Iskusni strateg je na kraju odlučio da rizikuje sa Vasom, ali mu se taj rizik ovoga puta nije isplatio s obzirom da jedan od najboljih plejmejkera Evrope tokom šampionata nije uspeo da dohvati ni delić od prepoznatljive forme.

Nervoza i tenzija koja je vladala među Orlovima u Rigi mogla je da se nasluti i kroz potpuno bespotrebno isključenje Filipa Petruševa posle samo nekoliko minuta druge utakmice na šampionatu protiv Portugala, koji je prvi pokazao određene pukotine u Pešićevom zidu, koji je do temelja uzdrman kada je između duela sa Portugalcima i Letoncima stigla šokantna vest sa je Eurobasket završen za kapitena Bogdana Bogdanovića.

Silno ranjeni Orlovi nekako su uspeli da izađu na kraj sa domaćinom turnira Letonijom, a još jedno preslišavanje Češke pokazalo se samo kao dimna zavesa za probleme koji su sve više pritiskali tabor košarkaške reprezentacije Srbije.

Da se nešto loše sprema srpskoj ekspediciji u Rigi moglo je da se nasluti posle poslednjeg meča grupne faze. U prvoj pravoj proveri na šampionatu, ujedno i derbiju za prvo mesto pred odlazak u osminu finala, Turska je trojkama srušila Orlove uz dodatnu glavobolju za Pešića i njegove saradnike u vidu povreda Tristana Vukčevića i Alekse Avramovića.

Poraz od Turske poslao je Srbiju na Finsku u prvom meču nokaut faze šampionata Evrope, a dani između ta dva duela bili su obasuti neizvesnošću, dok je vest o otkazanom treningu na inicijativu selektora Pešića dva dana pred duel osmine finala mogla da nasluti crni oblak koji je nadvijao nad srpskom ekspedicijom. Dan kasnije upalio se i drugi crveni alarm, s obzirom da je FIBA, koja je dotad Orlove čvrsto držala na prvom mestu liste favorita za osvajanje zlata, objavila novu predikciju sa Srbijom na tek trećoj poziciji.

Da su u čelnoj košarkaškoj organizaciji znali nešto što „običnim smrtnicima“ nije bilo u vidokrugu postalo je jasno u poslednjim satima šestog dana novembra 2025. godine. Potpuno rasterećeni Finci predvođeni NBA zvezdom Laurijem Markanenom i apsolutnim hitom šampionata Mikom Murinenom tokom svih 40 minuta krnjili su samopouzdanje izranjavanih Orlova, koje je u završna dva minuta meča sa dve trojke nokautirao Valtonen… Kraj, šok, neverica i bolno prizemljene Orlova koje je nedugo potom označilo i kraj ere Svetislava Pešića na klupi Srbije…

Na kraju, Srbija je šampionat Starog kontinenta završila na 10. poziciji, a po njihovom dolasku u domovinu polako je počelo da se odmotava klupko oko svih pehova Bogdanovića i drugova, a koji su se dobro skrivali „u četiri zida“ tokom trajanja turnira…

Dvadesetak dana pošto su se Orlovi vratili u Srbiju dobili su novog selektora. Kormilo je od Svetislava Pešića preuzeo najperspektivniji srpski strateg Dušan Alimpijević, koji je svoju eru počeo na najbolji mogući način trijumfima, istini za volju dramatičnim, protiv Švajcarske u Beogradu i BiH u Sarajevu u prvom kvalifikacionom prozoru za odlazak na Mundobasket.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi