Pešić je otac nemačke košarke, a sada sa Srbijom ruši svoje "sinove" i "unuke" i carstvo čije je temelje postavio

Srbija i Nemačka boriće se u nedelju za titulu svetskog prvaka u finalu Mundobasketa, a čovek koji spaja istoriju obe reprezentacije je na klupi "orlova" – Svetislav Pešić.

Možda je i preterano reći da je popularni "Kari" otac nemačke reprezentativne košarke, ali nije to daleko od istine.

Pešić je sa seniorskom reprezentacijom Jugoslavije osvojio svetsko i evropsko prvenstvo, sada je sa samostalnom Srbijom ponovo došao do medalje na Mundobasketu.

A sa Nemačkom je osvojio Evropsko prvenstvo. Neko će se zapitati: "Pa šta? Nemačka je sila, šta je čudno što je osvojila Eurobasket?"

No, mlađi ljubitelji košarke teško mogu da shvate kolika senzacija je bila to što je Nemačka 1993. godine osvojila Evropsko prvenstvo.

Iako su Nemci sila u velikom broju sportova, u košarci su pre 30 godina bili potpuni autsajderi i niko ih nikada nije uzimao za ozbiljno.

Profimedia

Ovo je "pancerima" tek sedmo učešće na svetskim prvenstvima, odakle imaju samo jednu medalju. Na evropskim šampionatima često nisu uspevali ni da se kvalifikuju, a vrlo retko bi "izlazili" iz grupe.

I onda je Pešić postao selektor. Njegov dolazak u Nemačku 1987. godine bio je prekretnica za sport koji je već bio u usponu, ali mu je nedostajalo stručnog vođstva i savremenog shvatanja košarke.

Treba reći da je "Kari" iste godine osvojio juniorsko Svetsko prvenstvo u Bormiju (takmičenje koje će posle biti podeljeno na U19 i U21) i nadao se da će postati selektor seniora. Kada je shvatio da se to neće desiti, prihvatio je poziv Nemačke.

Ostalo je istorija.

Profimedia

Pešić je doneo rigorozne tehnike treninga i vredan, fokusirajući se na osnovne veštine košarke. Ovaj pristup je pomogao igračima da se koncentrišu na taktiku, preciznost i samopouzdanje, što je bilo ključno za njihov uspeh na međunarodnoj sceni.

Pešić je pružio više od samo tehničkog znanja; njegova filozofija o timskom duhu i etici rada se duboko ukorenila u nemačkoj košarci. Stvorio je kulturu u kojoj su svi igrači osećali da su deo nečeg većeg, a to je imalo izuzetan uticaj na hemiju tima, koji je tada i dalje bio podeljen.

Talas promena

Posle ujedinjenja 1990. godine, stvari su počele da se menjaju za Nemačku, a kulminirale su zlatom 1993. gde su bili domaćini. Tada je u finalu pobeđena Rusija 71:70 posle neverovatne završnice. Rusi su vodili 70:68, a Nemačka je imala malo vremena za poslednji napad.

Tada je tri sekunde pre kraja meča legendarni i sada pokojni Kristijan Velp zakucao uz faul.

Profimedia

Posle tajm-auta je postigao dodatno slobodno bacenje, a Rusi nisu mogli ništa da urade za tri sekunde i nastala je neopisiva ludnica u hali.

Ovaj trijumf je postao prekretnica za nemačku košarku i stavio je reprezentaciju na mapu kao jednu od sila u evropskoj košarci. Osim toga, Pešić je vodio tim do drugih značajnih uspeha, uključujući i učešće na Olimpijskim igrama.

Treba napomenuti da je Pešić došao do zlata bez najboljih nemačkih igrača tada, što su bili Detlef Šrempf i Uve Blab. 

Pešić je posle ovog uspeha postao trener Albe i njegovih sedam godina u Bundesligi su imali značajan uticaj na razvoj košarke, a Nemci su mu dali novi nadimak od milošte - "Sveti".

Posle je došao Dirk Novicki, a onda i Denis Šreder i čitav niz igrača koji su Nemcima doneli evropsko srebro u Srbiji i Crnoj Gori 2005. i bronzu prošle godine, zatim svetsku bronzu 2002.

Pešić je posle Albe preuzeo reprezentaciju SR Jugoslavije, a ostalo znate.

MN Press

Da li će naslednici nekadašnjih heroja moći da pariraju bivšem učitelju? Da li će Pešić 30 godina posle evropskog zlata osvojiti svetsko zlato?

Videćemo u nedelju…

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi